Uspeh, novac i slava ovde ne vrede ništa – to je Hilandar

„Postoji mesto gde se za vreme noćnog bdenja pojavljuju svi mrtvi i svi živi i ti se oslobađaš tereta ovog sveta, približavaš se najvišem stepenu duhovnosti i izgleda ti besmislena rečenica koju si dotad upotrebljavao: „Idemo na to i to mesto, tamo se dobro jede“. Tada jednostavno shvatiš da nisi niko i ništa i da je to fantastično i da sve te gluposti kojima si robovao, uspeh, novac, slava, da to sve ne vredi ništa. To mesto se zove Hilandar“ – napisao je Momo Kapor.

Ove godine, krajem oktobra grupa Zrenjaninaca predvođena organizatorom pokloničkog putovanja, Draganom Todorovićem, četvrti put uzastopno je posetila Svetu Goru. Grupu od 20 poklonika su sačinjavali većinom poklonici, koji su prvi put krenuli da vide Hilandar, ali je bilo i onih, koji su već nekoliko puta bili na ovom jedinstvenom svetom mestu.

– Grupa se uglavnom sastojala od naših sugrađana, ali je u njoj bilo i ljudi iz Berlina, Knina i Podgorice, koji su isplanirali ovo putovanje koje smo dogovorili još u martu, kada sam dobio sve potvrde blagoslova od svih manastira pojedinačno i na osnovu toga napravio raspored i plan polaska. 27, oktobra smo se okupili u 9 h ispred hrama Svetog Nikolaja na Zelenom polju i nakon kratkog obraćanja i podele jedinstvenih majica, jakni i prsluka sa motivima Svete Gore, krenuli smo ka Uspenjskom hramu gde smo od oca Slobodana Čestića dobili blagoslov za putovanje. Nakon toga smo krenuli ka Svetoj Gori. Zaustavili smo se u Stajićevu po poslednjeg poklonika – našeg prijatelja Miladina koji nas je pozvao kao pravi domaćin na doručak i pokazao nam svoj prekrasan dom, dvorište i konobu urađenu u pravoslavnim motivima. Posle toga smo krenuli i zaustavili se u Beogradu da bi spojili stare prijatelje – našeg saputnika Zdravka iz Berlina i njegovog prijatelja Stevu, koji se nisu videli godinama,  a bilo je i suza naravno – kaže Dragan Todorović.

MANASIJA I RAVANICA

Nakon toga poklonici su nastavili put ka jugu. Posetili su manastir Manasija kod Despotovca – zadužbinu Despota Stefana Lazerevića iz 1418. godine, a nakon njega manastir Ravanica kod Ćuprije – zadužbinu njegovog oca kneza Lazara Hrebeljanovića iz 1381. godine. Oba manastira su slična u arhitektonskom smislu i pripadaju epohi „Moravske škole graditeljstva“, karakteristične za drugu polovinu 14 – tog i prvu polovinu 15 – tog veka.

HILANDAR

– Put smo nastavili ka Nišu, gde nas je dočekao Milan Mićo Jović – naš prošlogodišnji saputnik. Posle druženja smo nastavili put ka Svetoj Gori. U nedelju ujutru smo došli u luku Uranopolis u ranim jutarnjim satima. Nakon toga smo se ukrcali na trajekt za Svetu Goru i iskrcali u luci manastira Hilandar – Jovanica. U našoj svetinji Hilandaru je uvek prilika da vidimo nešto novo i da obiđemo manastir i okolinu. Tu pre svega mislim na crkve unutar manastira i kelije, zatim riznicu, knjižaru i prodavnicu, Pirg kralja Milutina…Ističem i odajem čast sedmorici poklonika, koji su postili nedelju dana pred putovanje a onda se u našoj svetinji ispovedili i pričestili.

Nakon jutarnje službe u manastiru Hilandar i ručka poklonici su pošli ka luci Jovanica. Ukrcali su se na trajekt iz pravca Uranopolis – Dafni i u manastiru Sv. Pantelejmon (1. grupa od 10 ljudi se iskrcala ), gde je dobila boravak i noćenje a 2. grupa od 10 ljudi se iskrcala na sledeću stanicu u luci Dafni i autobusom je otišla do Kareje.

KAREJA

– Tamo smo nakon predaha posetili zgradu administrativne uprave Svete Gore, jer je Kareja administrativni centar i glavni grad Svete Gore i najbitniju od svih isposnicu Svetog Save. Tamo smo bili neko vreme dok je trajala služba, koju godinama drži otac Nikodim. Nakon isposnice Svetog Save 2. grupa je otišla u manastir Pantokrator (na istočnoj obali), gde smo imali obezbeđen boravak i noćenje.

PANTOKRATOR

Grčki manastir Pantokrator je 7. po hijerahiji svetogorskih manastira, udaljen je oko 8 km od Kareje, ima oko 40 monaha i nalazi se na 50 m, na litici iznad mora i izgleda veličanstveno.

– Koliko su monasi manastira ljubazni i smerni,dokaz je to da su nas zamolili da im pomognemo u trpezariji oko posluživanja i u vešernici prilikom sortiranja posteljine – što smo mi odmah prihvatili sa zadovoljstvom i to isto preneli drugoj grupi koja je sutradan boravila i takođe pomogla u pripremi soba za poklonike i kuhinji.

Nakon noćenja u Pantokratoru i prisustva na jutarnjoj službi i obroka, 2.grupa se uputila ka Kareji i dalje ka manastiru Sveti Pantelejmon. Do manastira Sveti Pantelejmon smo išli delom kombijem, a delom i peške.

SVETI PANTELEJMON

– Što se tiče ruskog manastira Sveti Pantelejmon, nemam reči da opišem ovu monumentalnu arhitektonsku građevinu koja nas je ostavila bez teksta. Ogroman grad/manastir na nekoliko hektara i objektima koji se stalno dograđuju – izgleda fascinantno. Oko 100 monaha služe u crkvi sa prekrasnim ikonostasom i freskama. Manastir ima kapaciteta da primi i do 1000 poklonika u istom danu i po tom je jedinstven na Svetoj Gori. Četvrorosatna liturgija na Svetog Luku nas je ostavila bez teksta, kao i večernja služba, koja se ne može opisati rečima.

OVDE SE ZAMONAŠIO SVETI SAVA

Ipak, najveći utisak na sve je ostavio skit Svetog Pantelejmona ili Stari Rusik – na oko 2,5 km udaljenosti od manastira uz brdo. Grupa je pešačila 2,5 sata kako bi videla velelepni objekat i pored njega temelje nekadašnjeg starog Pantelejmona – mesto gde se zamonašio Rastko Nemanjić i postao Sveti Sava. Njegova freska se nalazi sada u tom skitu.

Po završetku jutarnjih službi poklonici su otišli trajektom za Uranopolis, a zatim dalje ka Solunu.

ZEJTINLIK

– Ostaje žal što nismo stigli u dogledno doba dana da posetimo srpsko vojničko groblje – Zejtinlik i čuvenog čiča Đorđa Mihajlovića, koji već više od pola veka čuva ovaj kompleks u centru Soluna, jer smo imali mali problem sa prevozom i kada smo došli već je pao mrak, ali smo se poklonili našim junacima ispred groblja i nastavili put ka Zrenjaninu. U Zrenjanin smo stigli u ranim jutarnjim satima. Moram istaći firme, koje su pomogle da ovo putovanje bude još lepše jer smo tokom puta i boravka nosili garderobu sa obeležjima našeg grada i srpske svetinje Hilandara – firme Diginet, Unipak, SR Sagot i Vuk NS, koje su obezbedile majice, jakne i prsluke sa motivima Svete Gore i našeg grada za sve poklonike – zaključio je Todorović.