Kada se u jednoj ličnosti potpuno ravnopravno prepliću sklonost ka prirodnim naukama i strast prema umetnosti i lepoti, onda gotovo da nema teme koja razgovor sa takvom osobom neće učiniti jedinstvenom pričom. Svetlana Dimovski, po zvanju doktor nauke u oblasti materijala sa fokusom u oblasti nanotehnologije, a po opredeljenju i mnogo šire od toga, u razgovoru za naš portal otkriva šta je ključ napredovanja i uspeha u poslu, koji su to mehanizmi koji su nam najvredniji saveznik u kriznim situacijama kao što je ova koju trenutno prolazi ceo svet, kako provodi vreme u vanrednoj situaciji, zbog čega će uvek voleti Zrenjanin?
Svetlana Dimovski dvadeset godina živi i radi u Americi gde je krajem devedesetih, kao jedan od najboljih studenata Tehničkog fakulteta u Novom Sadu ostvarila stipendiju za letnju stručnu praksu u Čikagu. Nakon bombardovanja, posle mnogo nedoumica, ohrabrena svojim profesorima i porodicom, donela je konačnu odluku o upisu doktorskih studija na Katedri za nauku o materijalima na Univerzitetu Dreksel u Filadelfiji i preseljenju na drugi kontinent. Pred kraj postdiplomskih studija, radoznalost je iz akademskih krugova uvodi u kompaniju „Prokter & Gembl“ gde je zahvaljujući podsticajnom ambijentu ubrzo stekla zvanje starijeg naučnika u istraživanju. Stručni razvoj i unapređenje nastavila je u kompaniji BASF, jednom od najvećih svetskih hemijskih proizvođača. Neprocenjiva iskustva u radu i usavršavanju u dve respektabilne svetske kompanije, ali i lična težnja za permanentnim učenjem i radoznalost, dovode je do sopstvene koučing prakse – Dharma Growth LLC i početka naše priče.
Šta je Dharma Growth LLC i šta je bio motiv da pokrenete ovako nešto?
Svetlana Dimovski: Marta 2015. sam osnovala moju koučing praksu (Dharma Growth, LLC www.dharmagrowth.com) i krajem 2016. sam se preselila u Vašington, gde i sada živim sa suprugom. On je ovde radio i živeo duže vreme, tako da smo rešili da smanjimo česta putovanja na relaciji Njujork – Vašington i da pojednostavimo život mojim preseljenjem. Uporedo sa mojom koučing agencijom, od 2017. do 2019. sam radila kao potpredsednik za transformaciju u organizaciji za međunarodni razvoj (www.pactworld.org). Sada sam potpuno posvećena izgradnji i proširenju poslovanja svoje firme koja se bavi razvojem liderstva, koučingom i programima za poboljšanje efikasnosti firmi. Kroz razne etape karijere, shvatila sam da efikasnost poslovanja bilo koje organizacije zavisi od nivoa svesti, kvaliteta i usklađenosti njenih kadrova. Moj duboki interes o razvoju ljudske svesti i sposobnosti kroz spoznaju i samospoznaju me je motivisao da pokrenem Dharma Growth LLC.
Takođe ste član odbora organizacije Arts for the Aging…
Svetlana Dimovski: Arts for The Aging (Umetnost za Starije, www.aftaarts.org) je lokalna organizacija posvećena radu sa starijim sugrađanima i porodicama starijih koji boluju od Alchajmerove bolesti i demencije. Već duže vreme se zna da umetnost ima blagi terapeutski efekat na opšte zdravlje čoveka. Arts for the Aging umetnici rade na umetničkim programima specijalno prilagođenim starijim osobama koje prolaze kroz gubitak memorije. Ovi programi pomažu našim starijim sugrađanima da osete lep trenutak i kroz umetnost se povežu sa porodicom. Takođe im pomaže u borbi protiv usamljenosti i društvene izolacije.
Kako Arts for the Aging funkcioniše u ovim vanrednim okolnostima?
Svetlana Dimovski: Pokušava da pronađe nove načine pod stanjem koronavirusa. Stariji su zaista pogođeni situacijom. Umetnici rade na idejama – jedna od njih je da se dostave paketi sa materijalima i uputstvima za interaktivnu umetnost. Arts for the Aging radi sa osobama kojima zbog njihove zdravstvene situacije treba često nadgledanje porodice, tako da će paketi sa vežbama uključiti uglavnom one vežbe koje negovatelj može da radi zajedno sa starijima.
Kako je aktuelna pandemijska situacija uticala Vaš tvoj posao, na Vas lično?
Svetlana Dimovski: Muž i ja smo već pet nedelja u fizičkoj izolaciji kod kuće, kao i svi kod nas u komšiluku. Duhovno sam spremna da ovo može da potraje više od pola godine i nije mi teško da se pridržavam režima jer znam da tako pomažem da se suzbije širenje virusa. Dosta poslovnih stvari obavljam virtuelno, preko interneta. U poslednjih nekoliko nedelja primetili smo porast interesovanja za koučing naročito po pitanju regulacije stresa i fokusa u neizvesnim situacijama. Kroz jednu od partnerskih firmi upravo radimo završne pripreme za početak velikog koučing programa za medicinsko i drugo osoblje koje se nalazi na frontalnim linijama borbe sa virusom. Takođe, mi se spremamo da uvedemo redovne volonterske sate koučinga za sve koji su zainteresovani za ove tehnike. Više o tome možete naći na našoj Facebook strain www.facebook.com/DimovskiS.
Imate li pored tolikog angažovanja slobodno vreme i kako je ono ispunjeno?
Svetlana Dimovski: S vremena na vreme volim da odgledam neku lepu Južnokorejsku seriju. Pre nekoliko godina otkrila sam Južnokorejsku kinematografiju i popularne TV drame. Privukli su me muzika, kultura, umetnost i jezik ove zemlje. Kada imam vremena, volim da pogledam njihove kulturne programe koji se održavaju u Korejskom kulturnom centru ovde u Vašingtonu.
U Americi ste već dvadeset godina. Kada bi trebalo da opišete tu zemlju u jednoj reči, koja bi to reč bila?
Svetlana Dimovski: Odlično pitanje. Možda “raznovrsnost” ili “evolving” -još uvek u (stalnom) razvoju. Ili “prolaznost”…
Da li Vam, ne računajući porodicu i prijatelje, nedostaje nešto iz Srbije?
Svetlana Dimovski: Naša kuhinja, i naravno miris sveže-pečenog pekarskog hleba u ranim jutarnjim časovima. Nedostaju mi monotono prijatni zvuci buba u travi koje se čuju do kasno u noć, nedostaje mi miris naše ravnice i poljana.
Detinjstvo i dobar deo školovanja ste proveli u Zrenjaninu. Kako biste opisali naš grad danas?
Svetlana Dimovski: U Zrenjanin dolazim jednom ili dva puta godišnje. Čini mi se da je uvek isti i uvek pomalo drugačiji. Pravo je blago znati gde su čoveku koreni i gde je dom. U Americi se ljudi često sele i menjaju životnu sredinu. Prijatelji iz jedne faze života smenjuju se brzo novim prijateljima. Moj posao zahteva česta putovanja i svake godine srećem bar par hiljada novih ljudi. Zbog toga ponekad ne mogu da se setim u kojoj sam tačno situaciji ili na kojoj sam konferenciji srela osobu koja mi se obraća. Zato volim da dođem u Zrenjanin. To je moj referentni sistem, tu su moje uspomene, moj srećni kutak spokoja i moji prijatelji iz detinjstva. Kad god zakoračim u našu ulicu, osećam se kao da nikad nisam ni otišla.
.gif)
.gif)
