Ideja da napravimo priču o gradskim parkovima potekla je nakon nedavne reportaže o održavanju higijene na javnim površinama.
U JKP „Čistoća i zelenilo“ koje je zaduženo za čišćenje i održavanje parkova, našem portalu su potvrdili da se trava na parkovskim površinama redovno kosi, da parkovi imaju svoje „domaćine“, tj.radnike koji svakodnevno sakupljaju smeće i da se mobilijar popravlja u skladu sa mogućnostima.
Parkove smo obišli u ranim jutarnjim satima kako bismo videli u kakvom su stanju, kako izgledaju i šta nedostaje. Karađorđev park je u solidnom stanju ako izuzmemo nekolicinu klupa i bista kojih odavno nema. Za biste se zvanično još uvek ne zna ko je zadužen pošto je svojevremeno nadležnost sa Zavoda za zaštitu spomenika prebačena na Grad Zrenjanin koji opet treba da da nalog Direkciji i tako dok se to pitanje ne reši – velikani će biti „bez glava“.
Sledeći park je kod glavne železničke stanice u kojem se nalazi čuvena lokomotiva. Tu smo zatekli dvojicu radnika “ Čistoće “ kako sakupljaju smeće. Ovaj park je uredan osim klupa od kojih su ostale samo metalne konstrukcije.
Nakon njega stižemo do „Čokligeta “ u maloj Americi. I ovde, na obali jezera par klupa je demolirano a higijena je na prihvatljivom nivou. I tu smo zatekli domaćina koji radi na čišćenju.
Put nastavljamo preko „Plankove bašte “ kod Kulturnog centra. Ovde zatičemo ubedljivo najviše polomljenih klupa i smeća, bez obzira što se park nalazi u centru grada. Svojevremeno je od strane predsednika jednog biciklističkog kluba potekla ideja da se ovaj park osvetli kako bi u njemu bilo manje lomova i đubreta, ali je inicijativa bila kratkog daha i nije uzeta u razmatranje. Dečije igralište gotovo i da ne postoji, od sprava ništa nije ostalo… Potom stižemo do parka u naselju Ruža Šulman. Ovde su klupe uglavnom očuvane, igralište za decu je lepo a beležimo i manje količine smeća.
Na kraju, putovanje završavamo u Šećeranskom parku koji ima novu trim stazu, sprave za vežbanje, klupe i dečje igralište u najboljem stanju od svih 6 koje smo obišli. Zrenjaninu ima još dosta lepih mesta na koja se može otići ali dolazite u situaciju da nemate gde da sednete i u šta da bacite smeće. Oni koji vode računa o higijeni, vredno obavljaju svoj posao a sve drugo ostaje na svesti sugrađana. Možemo da se žalimo kako je sve prljavo i polomljeno a u stvari treba prvo da poradimo na opštem vaspitanju, što bi verovatno imalo uticaj na generacije koje dolaze.