Mesec i po dana nakon prvog protesta za ispravnu pijaću vodu koji je organizovalo Udruženje građana „Zrenjaninska akcija“, aktivisti najavljuju novi format protesta. Ovaj put oni pozivaju građane da se uključe u protestnu šetnju „Marš za vodu“ koja će biti održana 18. septembra u podne. Sa jednim od organizatora protesta, Aleksandrom Popovićem, razgovarali smo o zahtevima koje su do sada uputili nadležnima, o tome zašto nisu inicirali sastanak sa gradonačelnikom, ali i o onome što planiraju ukoliko se problem pijaće vode ne reši u skorije vreme.
Da li akcija i protestne vožnje koje ste pokrenuli izgledaju onako kako ste zamislili?
– Jedno su planovi i želje, a drugo realnost. To je gotovo uvek tako u svim životnim sferama, a naročito u ovakvim društvenim aktivnostima gde je uključeno mnogo ljudi. Neki od nas jesu očekivali manje-više ovakav razvoj događaja, dok su drugi očekivali da će se bar na prvim protestnim vožnjama pojaviti značajno manji broj građana, a da će se taj broj povećavati postepeno svake naredne subote, slično kao što je bilo i sa prošlogodišnjim akcijom „Stop kafileriji“. Na prvom protestu koji je organizovan 31.7. kolona vozila, bajkera i biciklista bila je duža od svake kolone koju su građani zajedno sa nama formirali iz subote u subotu u protestima protiv kafilerije. To je u startu obećavalo mnogo. Kasnije, u narednim protestnim vožnjama, povećavao se broj biciklista na račun broja motornih vozila, što nam je i bio cilj i što smo planirali kao prelaz ka budućem formatu protesta, a to je upravo zakazana protestna šetnja, odnosno Marš za vodu u subotu 18. septembra u 12h
Da li ste očekivali veći odziv građana s obzirom na to koliki je broj stanovnika direktno pogođen problemom pijaće vode?
– Iskreno, nismo očekivali veći broj od ovog. Kroz ovih 6 protestnih vožnji prošlo je više od hiljadu ljudi, ne računajući sve one koji su stajali pored puta i pozdravljali kolonu svake subote. Podrška za ove naše aktivnosti sigurno je mnogostruko veća od onog što se vidi na samim protestima. Naš je cilj da tu naizgled skrivenu podršku prikažemo jasno i glasno, deo kroz buduće protestne šetnje i okupljanja, a deo kroz peticiju, koju pažljivo pripremamo. Podsetiću da smo prošle godine kroz akciju „Stop kafileriji“ uspeli da prikupimo više od 12000 potpisa naših sugrađana, što je ubedljivo najveći broj potpisa ikad sakupljenih u Zrenjaninu. Sada očekujemo da nadmašimo i taj rekord upravo zato što ovaj problem vodosnabdevanja ugrožava normalan život svakog stanovnika našeg grada kao i stanovnike svih okolnih naseljenih mesta naše opštine.
Da li vam se neko od nadležnih gradskih čelnika obratio?
– Ne. Niko se nije ni rečju obratio. To je samo potvrdilo naše sumnje da naša gradska vlast, nažalost, ne zna kako da reši ovaj problem. A, bojimo se, da će upravo zato što ne znaju, a moraju nešto da urade, učiniti istu grešku kao i pre 5-6 godina kada su pokrenuli ovu nesretnu priču sa fabrikom vode. To ne smemo da im dozvolimo. Oni moraju rešenje ovog problema započeti na čvrstim temeljima, uključujući i stručnu i celokupnu javnost. Jedino obraćanje u vezi sa protestima bilo je gradonačelnikovo gostovanje na RTV Santos-u. O tome smo izneli mišljenje u našem poslednjem saopštenju za javnost. Ukratko, nije rekao ništa značajno i mi i dalje ne znamo šta tačno nameravaju da urade.
Da li ste možda zatražili susret sa gradonačelnikom?
– Nismo zatražili razgovor sa gradonačelnikom. Pitanje je šta bismo mi i u čije ime pregovarali sa njim? Naši zahtevi su više nego jasni. Kada bi on ili bilo ko drugi koga bi on ovlastio, izašao pred javnost i odgovorio na svaki od ta 4 osnovna zahteva to bi za početak bilo dovoljno. Naravno, ukoliko bi takvi odgovori bili pozitivni, ne bi više bilo ni razloga za dalje proteste. U suprotnom, a u zavisnosti od toga šta je prihvaćeno a šta ne, mi bi nastavili svoje aktivnosti u pravcu u kom smo i krenuli. Nema pregovora oko ispunjenja osnovnih ljudskih prava kao i poštovanja svih zakonskih i moralnih normi.
Koje i kakve zahteve ste uputili i kome?
– Zahteve smo uputili gradonačelniku 02.09. na pisarnici gradske kuće. Naravno, do današnjeg dana nismo dobili nikakav odgovor. Prvi zahtev je i osnovni i najvažniji da se obezbedi zdravstveno ispravna voda na česmama u svakom domaćinstvu. Drugi zahtev je privremeno, prelazno rešenje sve dok se ne ispuni prvi, a to je da se obezbedi alternativno snabdevanje pijaćom vodom za svakog stanovnika opštine Zrenjanin. To je uostalom i zahtevano u Rešenju sanitarnog inspektora pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo iz 2004.g. Medicinski minimum je 2 lit/dnevno po osobi, kako je preporučeno od strane Svetske zdravstvene organizacije. Treći zahtev tiče se poštovanja svih zakonskih, ali i moralnih normi. Svi oni koji su učestvovali u donošenju pogubnih odluka i sklapanju štetnih ugovora sa sumnjivim investitorima moraju u najmanju ruku moralno i politički da odgovaraju. A, ukoliko postoje elementi protivzakonskih radnji, insistiramo i na krivičnoj odgovornosti svakog pojedinca koji je u takvim radnjama učestvovao. I poslednji, ali ne i najmanje bitan četvrti zahtev je da se u rešavanje pitanja pijaće vode uključi što je moguće šira stručna javnost i da o svemu i o svakom koraku javnost bude obaveštavana. Ništa se ne sme raditi iza zavese, skriveno od građana. Jednom su takvu grešku napravili i skupo nas je koštalo. Ne smemo im to opet dozvoliti. Pored ova 4 zahteva, postoji još jedan i tiče se ne samo nas Zrenjaninaca, već svih građana Srbije, Zakon koji je izglasan upravo zbog ovog slučaja sa zrenjaninskom fabrikom vode o javno-privatnom partnerstvu pri vodosnabdevanju, mora biti ukinut. Vodosnabdevanje stanovništva ne sme da bude u privatnim rukama. Voda ne sme da bude roba.
Da li ćete radikalizovati proteste?
– Radikalizacija je teška reč. Više volimo da kažemo da će doći do promene formata protesta od slabijeg ka jačem, već prema stepenu uvažavanja odnosno neuvažavanja građana od strane gradskih čelnika, poručio je javnosti Aleksandar Popović na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
