Od kada su pre nekoliko dana u Zrenjaninu postavljeni senzori za građansko merenje kvaliteta vazduha Zrenjaninci u svakom trenutku mogu da pogledaju kakvog je kvaliteta vazduh koji udišu. Ovi uređaji prate trenutnu koncentraciju suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 koje i te kako mogu da budu opasne po zdravlje ljudi. Ko god je pristupio aplikacijama i sajtovima poput Aqicn, Sensor Community, AirCare, mogao je da vidi da kvalitet vazduha u gradu često nije zadovoljavajući. U Zavodu za javno zdravlje Zrenjanin kažu da se za merenje kvaliteta vazduha moraju koristiti akreditovane metode koje daju uporedive rezultate. Građanska merenja su, dodaju, dobrodošla ako imaju za cilj da zainteresuju javnost za problem kvalitetra vazuduha, ali rezultati tih merenja nisu referentni. ZJZZ podržava inicijativu za uvođenje automatskih stanica koja će akreditovanim metodama meriti kvalitet vazduha i u realnom vremenu prikazivati vrednosti zagađujućih materija.
Kada govorimo o kvalitetu vazduha u Zrenjaninu samo rezultati merenja koja sprovodi Zavod za javno zdravlje Zrenjanin su zvanični i priznati. Problem je, međutim, što javnost te rezultate saznaje sa kašnjenjem. U tekućem za prethodni mesec. To, po mišljenju nekoliko udruženja građana, ne znači mnogo, pogotovo sugrađanima koji imaju hronične bolesti. Zbog toga su pre nekoliko dana ova udruženja na šest mesta postavila senzore za merenje kvaliteta vazduha čiji se rezultati očitavaju u realnom vremenu. S druge strane zvanična merenja rade se na tri merna mesta.
Rezultati kvaliteta vazduha su zvanični samo ako se merenja vrše akreditovanim metodama
“Zavod za javno zdravlje Zrenjanin vrši kontolu kvaliteta vazduha na osnovu Ugovora o kontroli sa gradskom upravom Grada Zrenjanina. Ugovorom su na osnovu Programa kontole kvaliteta vazduha, definisana merna mesta u okviru lokalne mreže mernih mesta kao i parametri i dinamika ispitivanja. Lokalne mreže se uspostavljaju kao dopunske i one se ne nalaze u okviru državne mreže Republike Srbije niti lokalne mreže Autonomne Pokrajine Vojvodine (APV). Program monitoringa kvaliteta vazduha odobrava Ministarstvo za zaštitu životne sredine na predlog Gradske uprave Grada Zrenjanina”, kaže dr Dubravka Popović, načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.
“Tumačenje dobijenih rezultata vrši se na osnovu zakonske regulative (Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (Sl. glasnik RS br. 11/10, 75/10, 63/13)) koja, za suspendovane čestice (PM 10 / PM 2.5) kao granične vrednosti daje prosečne 24-časovne koncentracije. Kada očitavanja nisu u realnom vremenu (manuelne metode koje Zavod sada radi), postoji verovatnoća da se u toku 24 časa dogode prekoračenja graničnih vrednosti, a da prosečne koncentracije za 24 časa budu u okviru graničnih vrednosti. Sa druge strane, kod merenja automatskim stanicama očitavaju se trenutne vrednosti za koje nije propisana maksimalno dozvoljena vrednost (MDV), a te očitane trenutne vrednosti mogu da premašuju maksimalno dozvoljene za 24 časa, ali te dve stvari jednostavno nisu uporedive. Ipak, one mogu da ukažu na postojanje problema”, dodaje naša sagovornica.
Građanska merenja kvaliteta vazduha su dobrodošla jer mogu da ukažu na probleme
Zavod za javno zdravlje za merenje kvaliteta vazduha koristi akreditovane metode.
“Metode koje se koriste u Zavodu prilikom analize parametara kvaliteta vazduha regulisane su zakonskom regulativom i one su akreditovane od strane Akreditacionog tela Srbije. U okviru procesa akreditacije metoda (pre dodele akreditacije, pre ponovnog ili planiranog ocenjivanja u ciklusu akreditacije), laboratorija za ispitivanje mora vršiti vrednovanje ispitivanja odnosno mora učestvovati u međulaboratorijskim poređenjima i rezultati tih ispitivanja moraju biti zadovoljavajući odnosno prihvatljivi prema unapred postavljenim kriterijumima. Rezultati građanskih ili priručnih senzora koji mere jedan parametar kvaliteta vazduha, suspendovanihe čestice, koji takođe pokazuju trenutne vrednosti, mogu biti interes javnost, mogu dati dodatne orjentacione podatke ali nemaju pouzdanost referentnih akreditovanih metoda. Ovi uređaji nisu prepoznati u našoj zakonskoj regulativi, metode se ne mogu akreditovati, a dobijeni rezultati ne mogu biti predmet međulaboratorijskih poređenja”, obajšnjava Popović.
“Građanske inicijative za merenje kvaliteta vazduha su dobrodošle ako imaju za cilj da podstaknu javnost da se zainteresuje za problem kvaliteta vazduha u neposrednom okruženju i da zajedničkom saradnjom sa nadležnim institucijama doprinesu aktivnostima koje mogu poboljšati kvalitet životne sredine. Uvođenje automatskih stanica koje mogu vršiti merenja akreditovanim metodama i koje pružaju informacije o vrednostima zagađujućih materija u realnom vremenu ili vrlo brzo nakon uzorkovanja je od velikog značaja za građane, svakako podržavamo tu inicijativu. To je bio cilj Zavoda i do sada i u budućem vremenu. Takođe i praćenje sadržaja suspendovanih čestica veličine 2,5 mikrometara (PM 2.5), u okviru pomenutih automatskih metoda ili manuelnih, Zavod je spreman da podrži, uz napomenu da je potrebna višemesečna priprema – akreditacija metode i nabavka dodatne opreme”, dodaje naša sagovornica.
Osim količine suspendovanih čestica u vazduhu važno je i kakvog su hemijskog sastava te čestice
Zavod za javno zdravlje Zrenjanin je u toku 2020. godine kontrolisao koncentraciju suspendovanih čestica veličine 10 mikrometara (PM 10), na mernom mestu Bul. V. Vlahovića 112 dana, na Trgu D. Obradovića u Zrenjaninu 56 dana i u Elemiru 56 dana.
“Analizu sadržaja suspendovanih čestica, PM 10, osim Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin vrši i Institut za javno zdravlje Vojvodine, 21 dan u mesecu, na mernoj stanici koja je deo lokalne mreže automatskog monitoringa ambijentalnog vazduha u APV, kojom upravlja Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine. Što se tiče štetnosti PM čestica, pravilo je da što su čestice sitnije, to dublje prodiru u disajne organe i organizam te imaju potencijalno štetniji uticaj, ali i hemijski sastav čestica je veoma bitan. Na program i broj mernih mesta dozvolu daje ministarstvo, pri čemu i finansiranje ima indirektne veze“, kaže načelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.
Zamerka udruženja građana da su Odlukom Odseka za zaštitu i unapređenje životne sredine od 2016. godine ukinuta merna mesta koja su pokazivala najveći stepen zagađenja ne stoji, kažu u Zavodu za javno zdravlje Zrenjanin. Reč je o mernim mestima kod Gerontološkog centra u Principovoj ulici, na Žitnom trgu i u ulici 6. maja.
„Mesta uzorkovanja “koja su pokazivala najveći stepen zagađenja“, se ne razlikuju od mesta uzorkovanja na Bul. M. Milankovića („magistrali“) jer se radi o mestima sa najvećom frekvencijom saobraćaja”, zaključuje na kraju razgovora dr Dubravka Popović.
.gif)
.gif)
