Željan Rakela iz Splita 10 godina redovno dolazi u Zrenjanin, gde je stekao dosta prijatelja. Pored učešća na moto reliju, svi zajedno organizuju humanitarne akcije u obe zemlje. Željan je motociklista, humanitarac, radnik obezbeđenja, kik bokser i još mnogo toga.
Željan i Zrenjanin
„Pre deset godina sam kao organizator moto relija prvi put došao u Zrenjanin. Preko svog prijatelja sam upoznao dosta ljudi ovde i stekao mnogo novih prijatelja. Svake godine dolazim u vaš grad i moji prijatelji dolaze kod mene. I sada sam došao motorom, prešao sam 800 kilometara. Put je potrajao, jer nas je većim delom pratila kiša i nisu baš bili idealni uslovi. Kod nas motorista nema nikakvih podela, mi smo jedna posebna priča. Volimo da se družimo, i zajedno probamo i radimo mnoge stvari. Ono što i nije baš toliko medijski propraćeno jeste to da učestvujemo i u mnogim humanitarnim akcijama zajedno. Motoristi iz Srbije dođu i učestvuju u akcijama kod nas, doniraju novac, a i mi takođe. Između ostalog, oni su donirali novac za socijalne samoposluge kod nas, a mi smo za vrtiće u Vlasotincu. Naš zajednički rad, naše prijateljstvo i bratstvo se nažalost slabo promoviše“, ističe Željan u razgovoru za I love Zrenjanin.
Motociklista, sportista, ili pak radnik obezbeđenja
„Ja za sebe prvo kažem da sam nažalost prvo motorista, pa onda sve ostalo. Možda nisam dobar suprug ili roditelj, ali sam dobar motorista. Celi svoj život sam posvetio, kao i svoj posao, da mogu imati slobodno vreme, i da mogu živeti takav način života. Moja supruga je zajedno sa mnom prošla Siriju, Jordan, Egipat, celu Ameriku, Kanadu i Meksiko. Kod kuće je počela ostajati tek kada je ostala u drugom stanju i kada smo dobili ćerkicu, poslednjih pet godina. Više od 25 godina se bavim poslovima telesne i tehničke zaštite, sa svojom firmom „Protect Rakela“. Pored toga imam firmu „Adventure Rakela“, koja se bavi osiguranjem dalekih putovanja. U svom klubu „Terminator“, aktivno treniram kik boks, a i član sam „Rotary klub“-a iz Splita. Na puno sam frontova, i mogu reći da mi je život stvarno ispunjen. Uživam u tome, kako sam sve to posložio“, predstavio je Rakela.
Pored svega navedenog Željan još nudi usluge vodiča i organizatora moto putovanja, ali ipak su mu motori najveća ljubav.
Željan je na svom motoru prešao više od 300000 kilometara, bio na 5 kontinenata, i u preko 100 država. Svoja iskustva i doživljaje sa tih putovanja, pretočio je u knjigu „300.000 kilometara moto avanture“. Promocije su uvek uspešne i zanimljive, a nedavno je imao promociju i u našem gradu.
„Da, najveća ljubav mi je motor. Radi njega imam 28 preloma i pet punkcija kičme. Na putovanju u Indiji sreo sam mudraca, koji mi je tada rekao:“Radi lude glave, celo telo pati“, tako i kod mene. Ipak, ne mogu protiv toga, ja to volim, i ja to živim. Svi će motoristi shvatiti o čemu se radi i o čemu pričam“, istakao je Željan.
Evropski putevi najbezbedniji
Na putovanjima, motoristi se susreću sa raznim situacijama, neugodnim putevima ali i raznim društvenim prilikama.
„Apsolutne sigurnosti na putevima, nikada nema. Mi motoristi smo ugrožena skupina, i time je izazov veći. Što se tiče najlepših zemalja, koje sam prošao, gde su najlepše prirodne lepote, to je definitivno Nepal. Najlošije i najgore mi je bilo kroz Pakistan, gde je sve bilo otežano, morali smo se dovijati rešenjima. Kada je u pitanju bezbednost, ona je relativna. Nikada ne znate, kada će se nekome nešto desiti, puno mojih prijatelja je na motoru maltene ispred kuće poginulo. Kada je u pitanju bezbednost na putovanjima, Evropa je svakako najsigurnija. Nakon toga to može biti Australija i Amerika, a tek na kraju zemlje poput Pakistana“, prisetio se Rakela.
Kako je Željan opisao u svojoj knjizi, Pakistan im je bio najteži. Tamo nema normalnih benzinskih pumpi, nema pokrivenosti mobilnog signala, a i puteve često poplave reke. Nisu mogli naći normalan smeštaj, izbacili su ih iz hotela, jer su Evropljani, i spavali su pod vedrim nebom. Četiri dana ih je pratila i čuvala pakistanska vojska.
Ko želi na putovanje u Pakistan, neka dobro razmisli.
Motor je sloboda
Motor vam pruža veliku paletu izbora. Kada putujete motorom, sami birate gde ćete sesti, jesti ili prespavati. Upravo to čini motor posebnim.
„Vožnja motorom je nešto posebno, gde imate neprekidan kontakt sa prirodom. Vi osećate sve mirise, kao i vetar i kišu, poseban je osećaj. Vožnja motorom se ne može usporediti nisačim približno. To je izazov i pothvat. Ja kada sam prošao Dašt-e Lut pustinju(Iran), koja je jedna od najvrelijih pustinja na svetu, za mene je to bio pothvat. Vozim motor sa splitskim tablicama, i vozim kroz „teksas“. U Australiji mi je navigacija rekla da nakon tisuću i dvesta kilometra skrenem desno. To su pothvati, gde vi pokušate pomicati svoje granice. Stalno ste i u neposrednoj opasnosti, da vam se nešto ne desi. To je sve draž, i to običan čovek ne može shvatiti. To je isto kao kad kažu zašto se alpinista penje na Himalaje, zar mu nije bolje da sedi kod kuće i gleda na televiziji. Čovek to jednostavno voli, želi pomicati granice, i pobeđivati samog sebe. To je borba, kada vi na jednom avanturističkom putu morate osetiti glad i žeđ, kao i snalaženje u vremenu i prostoru. Vi ste sam sebi i doktor, imate i malo prostora za stvari koje ponesete. To sve daje draž, i što je put teži, to kasnije daje veći uspeh“, naglasio je Željan.
Prema Željanovoj preporuci, motorista na put treba poneti opremu za popravku, sprej za gume, kabanicu, donjeg rublja, i minimalno odeće. Što više putujete, postajete sve iskusniji i spretniji. Kada putujete autom ponesete i šta treba i šta ne treba, a dosta toga se i ne iskoristi.
Iskusan vodič
Željan je neretko i vodič, i organizator moto putovanja za prostore Jugoistočne Evrope i Bliskog Istoka. prednost mu daju poznavanje terena, puteva i običaja, kao i veliki broj kontakata na zom području.
„Dosta mi se ljudi javlja i pita za ture. Uvek vodim maksimalno šest ljudi, i ja budem sedmi. Zadnju turu koju sam vodio, je bila putovanje u Azerbejdžan, a vratili smo se preko Rusije. Mogu reći da su bili strašno disciplirani, i da su slušali ono što im se kaže. To vam je isto kao kad idete sa jedrilicom preko Atlantika, ne može biti 6 kapetana, već samo jedan. Onaj koji ima najviše iskustva, vodi sve. Pre puta, ja njima sve unapred objasnim, a često se desi da nekog i odbijem. To što neko ima novaca, vremena i što ima moto, ne mora značiti da je putnik. Prvo napravim konsultacije, i ako osetim i procenim da neko može to psihički i fizički podneti, onda ih tek povedem. Svako ko želi voziti motor, neka se samo usudi i neka živi svoje snove“, poručio je Željan Rakela.
.gif)
.gif)
