U Srbiji nije zabeležena pojava slučajeva Afričke kuge svinja, međutim, intenzivno se sprovode sve preventivne mere kako bi se izbeglo širenje bolesti iz susednih zemalja, rečeno je Tanjugu u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
U te mere spada i odstrel divljih svinja koje sprovode lovačka udruženja, a na oprezu su posebno u društvima koja su u neposrednoj blizini sa rumunskom granicom kao što je slučaj u Novom Itebeju. Zajedno sa Srpskim Itebejom ovo lovačko udruženje gazduje nad 13000 hektara lovišta.
– Poslednji put divlju svinju u našem lovištu odstrelili smo u januaru ove godine i od tada ih nismo primećivali. Takođe nismo primetili ni obolele ili uginule jedinke ove vrste. Redovno se vrši prebrojavanje drugih vrsta kao štu su zečevi i srne pa tom prilikom obratimo pažnju na mesta gde znamo da divlje svinje borave ili prolaze – kaže Ištvan Ilijin upravnik lovišta u ovom udruženju.
Ištvan Ilijin
Lovačko udruženje „Žitište“ gazduje lovištem „Stari Begej“ ukupne površine 51.253 ha, od čega lovne površine obuhvataju 47.000 ha. U okviru njega u 12 naseljenih mesta deluje 10 udruženja. Lovište poseduje 25 stabilnih čeka, 15 čeka na drvetu, 140 hranilišta za srne, 155 solišta, 25 pojilišta, 250 hranilišta za fazane i poljske jarebice, 11 prihvatilišta za fazančiće, 30 ha zemlje i 20 ha višegodišnjih remiza. Stalno gajene vrste divljači u ovom lovištu su srna, zec, fazan, poljska jarebica, a povremeno jelen i divlja svinja. Lovni turizam je razvijen, naročito prolećni lov srndaća, letnji lov prepelice, grlice, gugutke i goluba grivnjaša i jesenji lov zeca i fazana. (ekolss)
Redukcija populacije divljih svinja i do 70 odsto
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je plan da se u naredna dva do četiri meseca populacija divljih svinja redukuje čak i za 70 odsto . On je naveo da higijensko-zdravstveni odstrel neće ugroziti opstanak populacije divljih svinja, te da je ta mera neophodna kako bi se što više redukovao broj eventualnih prenosilaca virusa afričke kuge.
Afrička kuga svinja je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja koja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, inficiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, glodarima, insektima. Ne postoji lek za ovu bolest.
– Koje se procedure primenjuju u slučaju primećivanja uginule ili bolesne jedinke? – Najčešće uginule ili problematične jedinke primete poljoprivrednici. Ko god da primeti, dužan je da se obrati nama kao udruženju, a nakon toga na teren izlazi nadležna inspekcija. Bitno je napomenuti da nije dozvoljen nikakav kontakt ili prilaženje uginuloj životinji. Procedura dalje nalaže da se jedinka bagerom ukopava u zemlju gde je i pronađena – naveo je Ilijin.
Izvor: Tanjug
.gif)
.gif)
