Zabrinjavajuća statistika i inovativna terapija u lečenju karcinoma pluća

U Srbiji svake godine od karcinoma pluća oboli više od 6.000 ljudi. Na žalost, oko 4.700 njih godišnje izgubi bitku sa ovom opakom bolešću. Statistika pokazuje da je naša država po broju obolelih od karcinoma pluća na drugom mestu u Evropi, a na trećem u svetu. Glavni uzročnik ove bolesti je svakako duvanski dim tj. pušenje. Kako je najavljeno od proleća bi i u našoj zemlji o trošku države trebalo da se krene sa inovativnom terapijom u lečenju karcinoma pluća. Šta to znači i na koji način bismo mogli da smanjimo broj pušača u zemlji razgovarali smo sa doktorom Branislavom Martinovom, specijalistom za plućne bolesti i subspecijaliste onkologije.

Podaci pokazuju da dnevno u Srbiji šesnaestoro ljudi oboli od karcinoma pluća. Istovremeno, trinaestoro njih umre od ove bolesti. Zbog toga je potrebno preduzeti sve moguće mere kako bi se ova statistitka izmenila.

“Pušenje je ogroman problem. Računa se da više od polovine populacije puši, a naročito u dobu od 18 godina pa na dalje. Ono što je veliki problem godinama unazad je to što se ta granica spušta na sve niža godišta. Imamo dosta pušača u nekim tinejdžerskim godinama. Smatra se da je 85 posto ljudi propušilo u tinejdžerskim godinama. Znači između 13 i 19 godina. Prevedeno to znači da kada se ljudi dočepaju svoje pameti, kada više nije važno da li moja drugarica ili moj drug puše i da je to neki statusni simboli ili simbol koji će me progurati u društvu, tada će vrlo mali broj ljudi pušiti“, kaže Branislav Martinov, specijalista za plućne bolesti i subspecijalista onkolog.

Sve je više mlađih osoba koje obolevaju od karcinoma pluća

„Pluća se, za razliku od nas koji rastemo do 18 godine, razvijaju i u 19-oj godini. Tek tada doživljavaju svoj puni kapacitet. Što ranije krenemo sa nekim otrovom to su i oštećenja kasnije mnogo veća. Ranije je karcinom bio više rezervisan za stariju dob, recimo za ljude od 70 i više godina. Međutim, sada vidimo puno mladih ljudi u dobi od 30, 40, 50 godina koji u nekoj svojoj punoj životnoj snazi, doživljavaju da obole od jedne vrlo, vrlo opake bolesti“, upozorava naš sagovornik.

Ne toliko davno pojava karcinoma pluća bila je gotovo retkost.

„Kada sam ja bio mladi lekar imali smo svega nekoliko karcinoma pluća tokom godine u Srednjobanatskom okrugu. Sad ih ima blizu 130. To je višestruko povećanje broja karcinoma. Ono što je vrlo karakteristično to je da broj popušenih cigareta raste iz godine u godinu. Smatramo da je pušenje osnovni razlog pojave karcinoma. Daleko da je to jedini razlog. Ali, treba znati da u duvanskom dimu postoji oko 40 supstanci koje će sigurno napraviti karcinom. Svaka naša ćelija u sebi sadrži onkogen. To je slaba tačka u našem genomu, ali koja ima i te kako važnu funkciju za rast i razvoj ćelija. Ako se ona pipne počinje mehanizam nastanka raka. Tako da svaka naša ćelija može da postane rak ćelija. Kod pušenja to je karcinom pluća. Međutim, tu su i karcinom jednjaka, želuca, bubrega, mokraćne bešike, pankreasa. Pušači su u mnogostruko većem riziku obolevanja od karcinoma nego nepušači“, kaže doktor Martinov.

„Mi smo nalazili karcinome u nekim ranijim dobima kada pušenje nije bilo toliko zastupljeno. Ali, to je bilo toliko retko da su naši profesori na patologiji govorili „gledajte ovo, možda ovo više neće videti u životu“. Kažem, na žalost, to je sada postalo svakodnevni naš problem. Kako u Plućnoj bolnici, tako uopšte u medicini“, dodaje naš sagovornik.

Kampanja protiv pušenja treba da bude usmerena, pre svega, na tinejdžere

Doktor Martinov smatra da bi kampanja protiv pušenja trebalo da bude još oštrija.

„Nismo dovoljno odradili kampanje. To treba da spustimo na neko doba ljudi kada su osetljivi, u tinejdžerskim godinama. Mi ne radimo dovoljno koliko bi trebalo. Mislim da su ovde cigarete lako dostupne. One su u nekim drugim zemljama mnogo, mnogo skuplje. Istovremeno tamo je i edukacija na mnogo višem nivou za tu populaciju. Kod nas u bolnici su pušači od 18 godina, ali ja sam video i decu od 12 godina da puše. Na žalost, oni pripadaju određenoj populaciji. Tu pre svega mislim na romsku populaciju. Ali, kažem, videli smo izuzetno mlade osobe koje puše. Mislim da bi možda trebalo pooštriti kaznenu politiku, napraviti da su im te cigarete manje dostupne“, kaže naš sagovornik.

„Radili smo anketu upravo kod osnovaca. Pokazalo se da je taj model oponašanja važan. Ako moj otac ili moja majka puše vrlo verovatno ću i ja pušiti. Važan je i model ponašanja nastavnika, učitelja. Ako đak vidi da on puši, on je već na pola puta da i sam propuši. Moramo da pazimo. Svako od nas ima odgovornost za to. I lekari i država. Industrija cigareta nije toliko zastupljena na zapadu. Ona se seli na siromašne zemlje. Pušenje je osobina koja odgovara ljudima sa nižim obrazovanjem. Moramo i na njih da utičemo. Na čelu kampanje u kojoj su Amerikanci napravili zaokret bio je jedan general koji je učestvovao u borbama između Amerike i Iraka. Vrlo strogo se sprovodila ta kampanja. Izbacili su reklamiranje cigareta, pušenje u zatvorenom prostoru… I mi moramo da sledimo taj primer“, dodaje doktor Martinov.

Karcinom pluća kod žena je višestruko povećan

Problem je i što se poslednjih godina povećava broj pušača žena.

„Kada sam bio student odnos je bio 12, pa čak i 14 prema jedan. Na 14 muškaraca obolelih od karcinoma pluća bila je samo jedna žena. Taj odnos se godinama menja. Sada smo došli da je taj odnos tri žene na jednog muškarca, sa tendencijom da to bude dva na prema jedan. Mi to vidimo i u našoj Plućnoj bolnici u Zrenjaninu. Nešto što je bilo izuzetno retko među ženama sada je zastupljeno. Ono što je karakteristično jeste da su se muškarci dozvali pameti. Sve manje i manje puše. Žene neku svoju emancipaciju traže i kroz cigarete. One su te koje počinju da prednjače i da drže taj višegodišnji porast potrošnje cigareta“, upozorava naš sagovornik.

„Trudnice su posebna sekcija. Uvek ću zamoliti buduće majke da ne puše. Ljudi su ispitivali koliki je protok kvri kroz pupčanik. Onog trenutka kada se majka uhvati za cigaretu protok krvi kroz pupčanik se prepolovljava. Dete prima manje krvi i kiseonika. Kao krajnji efekat imamo da se ta deca rađaju nešto ranije, sa nedozrelijim plućima i češće obolevaju od bronhitisa. Češeće se i neke vrste tumora kod njih javljaju. Zbog toga je moja molba da trudnice ne puše“, dodaje doktor Martinov.

Pasivno pušenje

Pasivno pušenje je gotovo jednako opasno kao da ste pravi pušač.

„Ukoliko vi i ja radimo zajedno u istoj prostoriji, i ako sam ja ispušio dve kutije cigareta, vi ste ispušli jednu, bez obzira što ste nepušač. I tako puta broj nedelja, puta broj godina. To se zove pasivno pušenje. I ti nepušači su pušači. Pušenje nije samo rizik za karcinom pluća. To je rizik i za ostale karcinome, ali nemojmo zaboraviti ni infarkt, ni šlogove, probleme sa krvnim sudovima. Čak 40 posto svih smrti u Srbiji je direktno vezano za cigarete“, upozorava naš sagovornik.

„Mi pušimo vrlo loše cigarete. Cigarete koje su loše po kvalitetu. Koje se loše suše, pa se uhvati buđ, pa se vrlo često hemijski tretiraju da se ne bi hvatala ta buđ. A buđ je sama po sebi kancerogena. Da bi imale bolju sagorljivost, takođe, se dodaju hemikalije. I onda kada smo nekoliko puta gledali kolika je zaista količina nikotina u cigareti, našli smo da je ona i nekoliko puta veća od naznačene. Nikotin je supstanca koja će u vama napraviti zavisnost. To je supstanca koja pravi zavisnost na nivou hašiša ili marihuane. Mi zaista vidimo kod pušača, kada zajedno pokušamo da odustanemo od pušenja, apstinencijalnu krizu. Nije to samo psihička, već i fizička kriza gde oni počinju da drhte, da sanjaju cigarete. Nekima je to izuzetno teško“, objašnajva doktor Martinov.

Od nedavno se razmatra i ukidanje pušenja elektronskih cigareta.

„Svetska zdravstvena organizacija je ovih nedelja rekla da postoji ozbiljan rizik od plućnih oboljenja i od supstanci koje se sadrže u veštačkim elektronskim cigaretama. Nikada niste sigurni šta udišete u plućima. U prvom momentu medicina nema odgovor na to kako nešto deluje na organizam, ali sada je već prošlo neko vreme od kada su počele da se koriste elektronske cigarete da može da se kaže da i one oštećuju pluća. Da se prave oštećenja koja skraćuju život ili vas dovode u stanje da ste mnogo podložniji određenim bolestima“, ističe naš sagovornik.

Po broju obolelih od karcinoma pluća Srbija je na drugom mestu u Evropi, a na trećem u svetu

Srbija ima izuzetno lošu statistiku kada je reč o karcinomu pluća.

„Po broju obolelih od karcinoma pluća Srbija je na drugom mestu u Evropi. Ranije su veliki pušači bili Turci, Grci, pa mi. Znate za onaj naš izraz „Puši kao Turčin“. To ne stoji više. Sada su na prvom mestu po broju smrtnosti od karcinoma pluća Mađari, a mi smo drugi. Što se tiče sveta na prvom mestu je Severna Koreja, pa Mađarska, pa mi. Imamo neslavno treće mesto u svetu po karcinomu“, kaže doktor Martinov.

Šta podrazumeva inovativna terapija u lečenju karcinoma pluća?

Iz RFZO stižu najave da bi od aprila obolelima od karcinoma trebalo da bude dostupna inovativna terapija.

„Mi smo do sada praktikovali polihemioterapiju. Polihimioterapija ili citostatici su lekovi koji deluju na sve ćelije, pa i na karcinomske ćelije. Ranije se smatralo da je karcinomska ćelija mnogo više osetljiva nego normalna na uticaj tih lekova. Međutim, došlo se do zaključka da su i karcinomska i normalna ćelija faktički iste osetljivosti, samo što se normalna ćelija brže oporavlja. Efekti su bili i na bubrege i na srce i na mozak. Na ceo organizam. Zato često puta imamo problema sa krvnom slikom, sa bubrezima…“, objašnjava naš sagovornik.

„Inovativna terapija deluje na same tumorske ćelije. Izbegava se masa komplikacija kod pacijenata. Došlo se do toga da se jedna bolest koja je bila akutna, završavala se smću ljudi unutar godinu do godinu i po dana, sada prevodi u hronično stanje, gde ćemo imati sve naše sugrađane i za 10 i za 20 godina. To nam je želja. Postoje novi inovativni lekovi. Mi smo ranije imali iskustva sa njima, ali je to bio jako mali i ograničen broj. Sada prvi put jasno od strane fonda, republike, države imamo da ćemo to imati na raspolaganju. To neće primenjivati Plućna bolnica u Zrenjaninu već će se u prvom trenutku to primenjivati na institutima. Tokom određenog vremena sigurno će se prebacivati i na institucije kao što je Specijalna bolnica za plućne bolesti u Zrenjaninu“, kaže doktor Martinov.

Gde će se lečiti pacijenti iz Zrenjanina inovativnom terapijom?

Pacijenti plućne bolnice u Zrenjaninu će i dalje ići na onkološku komisiju.

„Mi ćemo odraditi ovde posao kako oko dijagnostifikovanja samog tumora, tako i stepena proširenosti bolesti. I sada ovog trenutka mi šaljemo pacijente na Institut za plućne bolesti Vojvodine gde oni kažu koji nivo terapije njima pripada i koliko terapijskih ciklusa treba da se sprovede. Mi onda sprovodimo tu terapiju i nakon toga pacijent opet ide na onkološku komisiju koja određuje dalje lečenje. Operacije se, takođe, rade na Institutu. Tamo su vrhunski lekari i vrhunska oprema“, ističe naš sagovornik.

„Moramo da sačekamo kriterijume da bismo mogli da znamo ko neće moći da koristi ovu inovativnu terapiju. Neki stadijumi sigurno neće ići na nju. Mislim da će u prvom stadijumu i dalje da se radi operacija. Jedini način da se neko izleči od karcinoma što se tiče pluća jeste operacija. Polihemioterapija daje neke rezultete, zračna terapija dalje neke rezultate, ali ajde kroz tu komisiju da damo šansu za sve nivoe terapije. Zato je nama komisija izuzetno važna“, objašnjava doktor Martinov.

Uz ovu terapiju oboleli od karcinoma pluća žive bolje i kvalitetnije

Lečenje inovativnom terapijom se primenjuje u razvijenim zemljama.

„Ono što imamo od podataka jeste da je preživljavanje bolje i da su loši efekti te terapije daleko manji. Nadamo se da ćemo i mi ispratiti te rezultete. Na žalost, kod karcinoma pluća petogodišnje preživljavanje je do sada bilo vrlo nisko. Do 10 posto. Smatralo se da je posle 5 godina pacijent izlečen. Sa ovom terapijom očekuje se da to bude mnogo bolje. Ljudi žive bolje i kvalitetnije. Ne doživljavaju toliko mučno polihemioterapiju sa povraćanjem, opadanjem kose… Čovek kada je bolestan ostaje sam sa sobom i jako mu je teško kada primeti da mu opada kosa, da mu nije dobro. To strašno deluje. Kod inovativne terapije nema tih nus efekata koji bi doveli pacijenta na razmišljanje da odustane od terapije“, kaže naš sagovornik.

Uvođenje novih lekova za lečenje karcinoma pluća, ali i drugih bolesti poput multipla skleroze, karcinoma prostate i malignog melanoma su, ocenjuju stručnjaci, veliki i značajan iskorak države i zdravstvenog sistema.