Na kraju 2021. godine u srednjem Banatu je bilo 11.476 nezaposlenih lica. U poređenju sa decembrom 2020. to je povećanje od blizu 400 ljudi. Više od polovine nezaposlenih i u gradu Zrenjaninu i u Srednjebanatskom okrugu čine žene.
Od 11.476 nezaposlenih u srednjem Banatu, samo u Zrenjaninu bez posla je 5.715 sugrađana. U poređenju sa decembrom 2020. u našem okrugu je blizu 400 ljudi više bez posla jer ih je tada bilo 11.086. Pre godinu dana zvanično 5.671 Zrenjaninac nije imao zaposlenje.
“Od 11.476 nezaposlenih lica na nivou okruga 6.105 su žene. Kada govorimo o Zrenjaninu od 5.715 lica na evidenciji čak 3.168 su žene. Najbrojna grupa nezaposlenih su ljudi između 50 i 65 godina. Među licima od 50 do 54 godine bez posla je 1.388. U kategoriji od 55 do 59 godina nezaposlenih je 1.711, a od 60 do 65 godina na evidenciji je 1.422 lica. Nekvalifikovanih radnika bez posla je 5.472, polukvalifikovanih 212, dok je sa trogodišnjom stručnom spremom njih 2.232. Četvorogodišnju srednju školu ima 2.432 nezaposlenih. Na evidenciji NSZ je 28 visokokvalifikovanih lica, 406 sa šestim stepenom i čak 692 sa sedmim stepenom obrazovanja. Tu su i dvoje doktora nauka”, kaže Aleksandra Štrbac iz Nacionalne službe za zapošljavanje filijala Zrenjanin.
.jpg)
Kretanje nezaposlenosti tokom 2021. godine u srednjem Banatu
Početkom prošle godine nezaposlenost je rasla, ali je kasnije opadala.
“Ako uzmemo tromesečja u godini kao reper, na početku 2021. godine došlo je do priliva na evidenciju. Na kraju marta prošle godine na području Srednjobanatskog okruga bilo je 13.311 lica, a od toga u Zrenjaninu 6.028. Podsećam da je decembar-januar period kada dolazi do određenog priliva na evidenciju nezaposlenih zbog isteka rada na određeno vreme, prestanka privremeno-povremenih poslova, usled tehnološkog viška, budući da su završeni poslovni ciklusi u brojnim delatnostima. Na kraju juna 2021. na području Srednjobanatskog okruga bilo je 13.521 nezaposlenih. Od toga u Zrenjaninu 6.952. Drugi, a naročito treći kvartal u godini je inače period povećane privredne aktivnosti u brojnim sektorima kao što su građevinrstvo, mašinstvo, ugostiteljstvo, poljoprivreda. Tada dolazi do rasta sezonskih poslova kada se beleže niže stope nezaposlenosti. Intenzivirano je zapošljavanje, odnosno odliv sa evidencije nezaposlenih”, objašnjava naša sagovornica.
“Javni pozivi za aktivne mere NSZ su u 2021. objavljeni početkom aprila, te je njihova realizacija usledila u drugom i trećem kvartalu. Na kraju septembra prošle na evidenciji nezaposlenih bilo je 11.789 lica u okrugu. Od toga u Zrenjaninu 5.928. To pokazuje da je u odnosu na jun u okrugu broj nezaposlenih pao za 1.732, a u Zrenjaninu za 1.024. Broj lica na evidenciji se postepeno i kontinuirano smanjivao u drugoj polovini godine”, objašnjava Štrbac.
U godini pandemije tražnja za medicinarima, vozačima, dostavljačima…
Tokom 2021. potražnja za zdravstvenim radnicima je bila veća nego prethodnih godina.
“Zdravstvene ustanove su se obraćale za posredovanje za profile vezane za lečenje i negu kao što su medicinski i laboratorijski tehničari, lekari… Takođe, veće su potrebe bile u prosveti i to za radnicima na određeno vreme zbog zamene radnika na bolovanju inficiranih korona virusom. Tokom sezone bile su povećane potrebe za građevinskim radnicima. Kada je reč o otpuštanjima, masovnih otpuštanja nije bilo, a među licima koja su se prijavljivala na evidenciju iz radnog odnosa dosta je proizvodnih radnika”, kaže naša sagovornica.
U godini koja je obeležena pandemijom veća tražanja je bila za profilima koji su nužni u takvim uslovima od medicinskog osoblja, preko vozača do kurira dostavljača.
“Prošle godine veća potražnja je bila za profilima koji poseduju stručna znanja: medicinske sestre, lekari, laboranti i drugo medicinsko osoblje, vozači, prodavci, magacioneri, komercijalisti, operateri u proizvodnji, radnici obezbeđenja, radnici u oblasti mašinstva – bravari, mašinbravari, zavarivači, elektrotehničari, elektroinstalateri, pomoćni radnici u kuhinji, kuvari, konobari, nastavnici… Kroz međuregionalno posredovanje za rad na lokacijama u Srbiji, takođe, su bili traženi lekari, medicinske sestre, zatim bravari, monteri, operateri u proizvodnji, električari, vodoinstalateri, ugostiteljski radnici…”, objašnjava Štrbac.
“Manje tražena zanimanja su ona koja su zastarela u različitim oblastima rada na današnjem tržištu rada, tj. za kojima ne postoji potreba za rad u struci kao što su pomoćni radnici, prelac, daktilograf, brodomonter, kovač… Takođe manje su traženi i oni profili za koje postoji veća ponuda u odnosu na tražnju. To su maturanti gimnazije, tehničari u određenim oblastima rada sa četvrtim stepenom sturčne spreme i profili sa višim stepenom stručne spreme kao što su pravnici, ekonomisti, profili društveno-ekonomskog usmerenja…”, navodi naša sagovornica.
Kroz program “Moja prva plata” do prakse stiglo 93-oje nezaposlenih sa evidencije NSZ filijala Zrenjanin
Program „Moja prva plataˮ mladima bez radnog iskustva omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima kod poslodavaca i na taj način steknu znanja, veštine i kompetencije za rad. Tako povećaju svoje mogućnosti za zapošljavanje.
“Na području Srednjobanatskog okruga u programu “Moja prva plata” učestvovalo je 80 poslodavaca u čijim kompanijama će biti angažovano 93 lica sa evidencije nezaposlenih. Mladi će tokom 9 meseci, koliko osposobljavanje za rad traje, stažirati kod poslodavaca koji pripadaju privatnom ili javnom sektoru. Prioritet za uključivanje u program imali su poslodavci iz privatnog sektora. Uključeni su mladi sa srednjim i visokim obrazovanjem do navršenih 30 godina života, a koji su bez radnog iskustva bili prijavljeni na evidenciju nezaposlenih. Pozicije na kojima su lica angažovana u kompanijama u okrugu su različite – administrativni radnici, knjigovođe, blagajnici, kuvari, konobari, prodavci, mašinski inženjeri, ekonomisti, stomatolozi, advokatski pripravnici…”, kaže Štrbac.
“Program „Moja prva plataˮ se realizuje bez zasnivanja radnog odnosa. NSZ mladima sa srednjim obrazovanjem isplaćuje mesečnu novčanu naknadu od 22.000 dinara, a mladima sa visokim obrazovanjem 26.000 dinara. Pored toga, mladima uključenim u ovaj program, NSZ uplaćuje i doprinos za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Po završetku programa mladi mogu da se zaposle u istoj kompaniji u kojoj su radili ili kod drugog poslodavca”, dodaje naša sagovornica.
Aktivne mere za zapošljavanje nezaposlenih ica
Među aktivnim merama zapošljavanja NSZ je program samozapošljavanja, koji ujedno predstavlja i institucionalnu podršku razvoju preduzetništva.
“Novčana pomoć za samozapošljavanje u 2021. godini iznosila je 250.000 dinara. Lica koja su prošla kroz ovu meru dobila su i stručnu, nefinansijsku podršku koja obuhvata obuku za preduzetnike-početnike, uslugu mentoringa, informisanje i savetovanje. Subvenciju za samozapošljavanje NSZ koristilo je 64 lica na nivou okruga. Uz delatnosti pokrenute uz podršku subvencija po programima lokalnih samouprava i pokrajinskog konkursa za samozapošljavanje, ukupno je registrovana 81 firma. Najčešće delatnosti novootvorenih firmi tokom prošle godine nešto su drugačije u odnosu na raniji period. Najbrojnije su stolarske radnje, krojačke i mašinske radionice i firme registrovane za proizvodnju hrane”, objašnajva Štrbac.
“U programe NSZ po javnim pozivima i konkursima za aktivne mere tržišta rada u 2021. na nivou okruga zaposleno je 33 lica u okviru stručne prakse, 16 lica kroz program pripravnika, 56 kroz novo zapošljavanje teže zapošljivih lica, kroz subvencije za OSI bez radnog iskustva 15 lica i 60 lica kroz realizaciju javnih radova”, dodaje naša sagovornica.
Tržište rada je zahvaljujući fleksibilnosti i elastičnosti prevazišlo udare krize izazvane pandemijom.
“Posmatrajući period od početka pandemije može se reći da su poslodavci imali otežane uslove poslovanja, dok su istovremeno i zaposleni imali otežane uslove rada. Ekonomske mere Vlade Republike Srbije privredi i građanima dale su efekat u smislu lakšeg prevazilaženja poteškoća u poslovanju. Treba naglasiti da ozbiljnih promena na tržištu rada nije bilo. Tačnije nije bilo masovnih otpuštanja. Postoji određena ekonomska stabilnost. U drugoj polovni 2021. godine zabeleženi su pozitivni trendovi odnosno tendencija vraćanja u okvire privredne aktivnosti kakva je bila pre pandemije”, zaključuje na kraju razgovora Aleksandra Šrbac iz Nacionalne službe za zapošljavanje filijala Zrenjanin.
.png)
.gif)
.gif)
