Poslednjih nekoliko meseci život u svetu, pa i u Srbiji, ne izgleda onako kako je izgledao pre pojave korona virusa. Zbog širenja epidemije svi smo morali da prilagodimo funkcionisanje i rad novonastaloj situaciji. Tako je Nacionalna služba za zapošljavanje kontakt sa korisnicima tokom vanrednog stanja ostvarivala mejlom i telefonom. I sada kada više nije na snazi vanredno stanje ovaj način komunikacije ostao je dominantan za većinu usluga NSZ. Ukoliko je neposredan rad sa klijentima, ipak, neophodan obavezno je nošenje zaštitne opreme i pridržavanje svih propisanih mera za sprečavanje širenja zaraze. Podaci pokazuju da se od kraja februara do kraja aprila broj nezaposlenih u Zrenjaninu povećao za 200.
Zbog proglašenja vanrednog stanja usled širenja virusa COVID-19 u Srbiji, 17.03.2020. godine u svim organizacionim jedinicama NSZ privremeno je obustavljen neposredan rad sa strankama.
“U cilju ostvarivanja kontinuiteta u procesu rada, NSZ je prešla na alternativne oblike komunikacije sa svim klijentima – telefon, mejl… Nezaposleni su mogli elektronskim putem da izvrše prvu prijavu na evidenciju. Mogli su i da podnesu zahtev za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Takođe, na ovaj način im je bilo omogućeno da podnesu zahtev za izdavanje uverenja iz evidencije o nezaposlenosti. Kao i da završe obuku „Put do uspešnog preduzetnika“. Poslodavci su imali mogućnost da elektronskim putem dostave prijave potreba za zapošljavanjem. Da podnesu zahteve za učešće u programima aktivne politike zapošljavanja. Uz to, mogli su i da podnesu zahteve za izdavanje mišljenja na Program rešavanja viška zaposlenih i za izdavanje dozvole za rad stranca”, kaže Aleksandra Štrbac, savetnik za planiranje karijere NSZ Filijala Zrenjanin.
komunikacija između nezaposlenih i NSZ putem mejla, telefona…
Ukidanje vanrednog stanja nije automatski značilo i vraćanje na stari način komunikacije sa korisnicima usluga NSZ.
“Nakon završetka vanrednog stanja, praktično od 11. maja 2020. godine, NSZ prilagodila je svoj rad novonastalim okolnostima kako bi na što efikasniji način izašla u susret korisnicima usluga. Koristimo i dalje alternativne načine komunikacije – mejl, telefon. Neposredan rad sa klijentima se sprovodi u situacijama kada je to neophodno. Kada ne postoji mogućnost podnošenja zahteva elektronskim putem. I u oblastima rada gde je neposredna komunikacija neophodna. U tom slučaju obavezni su primena i poštovanje svih propisanih epidemioloških mera prevencije i zaštite. To znači da oni koji dođu u Filijalu treba da imaju zaštitne maske i rukavice”, objašnjava naša sagovornica.
“Kako i dalje postoji potreba za sprečavanjem kontakata i za držanjem fizičke distance, rad sa klijentima se odvija isključivo elektronskim putem. Na taj način se podnose zahtevi za novčanu naknadu, uverenje iz evidencije nezaposlenih, učešće u nekoj od mera NSZ. Što se tiče overe javljanja, svim licima koja su imala zakazano javljanje u periodu vanrednog stanja, karton je automatski overen. Takođe, zakazano im je sledeće javljanje. Sve neophodne informacije mogu se dobiti putem mejla filijale – pisarnica.zrenjanin@nsz.gov.rs. Uz to, moguće je kontaktirati i savetnike telefonom. Njihovi brojevi telefona nalaze se na evidencionim kartonima”, navodi Štrbac.
Porastao broj nezaposlenih u Zrenjaninu
Tokom epidemije korona virusa u Zrenjaninu se povećao broj nezaposlenih.
“Na evidenciji Filijale Zrenjanin, na području Srednjobanatskog okruga, na kraju aprila 2020. godine nalazi se 10.856 lica. Od toga u Zrenjaninu 5.496, u opštini Žitište 1.450, Nova Crnja 1.195, Novi Bečej 1.367 i Sečanj 1.348. Stanje na evidenciji na kraju februara 2020. godine bilo je na području Srednjobanatskog okruga 10.716 lica, od toga u Zrenjaninu 5.289”, kaže naša sagovornica.
Javni/pozivi i konkursi uspešno sprovedeni iako se većina stvari radila na daljinu
Uprkos vanrednom stanju i vanrednom načinu funkcionisanja javni pozivi i konkursi NSZ su sprovođeni po planu.
“Do 30. aprila 2020. godine bio je oročen Javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova za nezaposlena lica i nezaposlene osobe sa invaliditetom. Javni poziv za samozapošljavanje i javni poziv za samozapošljavanje za lica romske nacionalnosti zatvoreni su 28. aprila. Program za samozapošljavanje – obuka „Kako da započnem biznis“, s obzirom da je završena obuka jedan od uslova za učešće na programu, realizovana je elektronski. Informativni i edukativni materijal mejlom je dostavljen kandidatima koji su se prijavili. Oni su telefonom i mejlom mogli da komuniciraju sa savetnicom za razvoj preduzetništva i da na taj način dobiju pojašnjenja, dodatne informacije ili obave konsultacije… Doneta je odluka za 43 kandidata, koji mogu da koriste subvenciju za samozapošljavanje za pokretanje sopstvenog biznisa. S obzirom da je 2019. godine 46 lica dobilo ovu subvenciju, obuka je uspešno realizovana na ovaj, alternativan način”, objašnjava Štrbac.
“Konkurisanje na javne pozive za podršku zapošljavanju OSI moguće je do kraja 2020. godine. To su programi – refundacija troškova podrške OSI koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima i subvencija zarade za OSI bez radnog iskustva. Javni pozivi/konkursi za stručnu praksu, pripravnike za nezaposlene sa srednjom stručnom spremom, pripravnike za nezaposlene sa visokom stručnom spremom, sticanje praktičnih znanja, obuke na zahtev poslodavca, program obuke za potrebe poslodavca za zaposlenog i program novog zapošljavanja nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih otvoreni su do kraja novembra ove godine”, kaže naša sagovornica.
Pokrajinski pozivi za nezaposlene su obustavljeni zbog nedostatka novca
Pojedini konkursi su, ipak, obustavljeni.
“Porajinski javni pozivi/konkursi za programe javni radovi, samozapošljavanje i novo zapošljavanje su obustavljeni zbog nedostatka sredstava”, precizira Štrbac.
I tokom vanrednog stanja bilo je poslodavaca koji su tražili radnike.
“Tokom perioda vanrednog stanja poslodavci su se obraćali za posredovanje za radnike obezbeđenja, negovateljice, medicinske tehničare, lekare, agente prodaje, konobare, pomoćne radnike u kuhinji, spremačice, poslovnog sekretara. Nakon ukidanja vanrednog stanja poslodavci su se obraćali za posredovanje za operatere u proizvodnji, pomoćne radnike u proizvodnji, prodavce, poslovođu prodavnice, higijeničarke, referente za opšte poslove, knjigovodstvo, zaštitu životne sredine, ljudske resurse, IT, kao i za građevinske radnike i bravare”, navodi naša sagovornica.
“Nacionalna služba za zapošljavanje i u uslovima vanrednog stanja omogućila je podnošenje zahteva za finansiranje svih programa zapošljavanja po raspisanim javnim pozivima. Najveće interesovanje poslodavaca zabeleženo je za programe stručne prakse, novog zapošljavanja kao i za program samozapošljavanja za nezaposlena lica. Odluke su se donosile kontinuirano. Pored predviđenih uslova, prilikom odlučivanja posebno se vrednovalo to da li su poslodavci od početka vanrednog stanja otpuštali zaposlene”, zaključuje na kraju razgovora Aleksandra Štrbac.
.gif)
.gif)
