Vladimir Stanar i Srđan Neškovski: Retrospektiva prvog i najava drugog maratona u Zrenjaninu (VIDEO)

Drugi Zrenjaninski maraton u organizaciji Maraton tima, biće održan u nedelju, 29. maja. Početak trke na 42 kilometara je u devet časova, a zajedno sa maratoncima startuju i osobe sa invaliditetom i smetnjama u kretanju, dok je u 11 sati start ostalih trka iz programa Zrenjaninskog maratona. U centru grada u 10 časova biće organizovana Trka sa osmehom za najmlađe.

Program II Zrenjaninskog maratona:

Maraton 42.195km (Start 09:00 časova)
Trka za osobe sa invaliditetom i smetnjama u kretanju (Start 09:00 časova)
Polumaraton 21.1km (Start 11:00 časova)
Trka zadovoljstva 7km (Start 11:00 časova)
Štafetna trka 3x7km (Start 11:00 časova)
Trka sa osmehom za najmlađe (Start 10:00 časova)

Prijave za učešće na II Zrenjaninskom maratonu se otvaraju u toku poslednje nedelje februara.

U razgovoru sa Maraton timom – Stanar Vladimirom i Neškovski Srđanom dobili smo informacije o trasi koju marton nudi i njenim benefitima za takmičare, sponzore i sam grad, o celokupnoj organizaciji koja nije vidljiva na sam dan trke, razlikama i novinama u odnosu na prošlogodišnji maraton, iskustvu iz Berlina koje je donelo ideju za Zrenjaninski maraton, procesu od ideje do realizacije i novim ciljevima ka kojima se teži. Takođe, tu su i saveti za sve ljude koji žele prvi put da se priključe ovakvoj manifestaciji.

Trasa Zrenjaninskog maratona

– Posebnu pažnju smo posvetili odabiru trase. Velika organizacija stoji iza besprekornog funkcionisanja te staze – da trkači nemju nikakav problem, a ujedno i naši sugrađani da nemaju problem u svom svakodnevnom funkcionisanju. Izbegli smo zatvaranej naselja gde ima najviše ljudi, odnosno zgrada – Lesnina, 4. jula, Ruža Šulman. Trasa je tako koncipirana da što manji broj građana „zarobimo“, jer maraton traje 6 sati i moramo misliti i na ljude koji nisu deo njegove priče. Nama nije cilj da ta manifestacija blokira život Zrenjanina. Ko želi može da trči, ko hoće može da gleda, ako ne želi da bude deo priče da može da funkcioniše normalno. To je cilj cele igre, rekao je Srđan Neškovski.

Dodaje da iz tih razloga trasa ostaje ista kao prošle godine, da je staza sertifikovana, celom dužinom ravna i spada u stazu visokih kategorija.

– Staza u kojoj se kruži, kao što je naša, ima svojih prednosti. Prvo zbog okrepe, ljudi češće nailaze na okrepu, a naša staza prolazi jednim delom kroz Malu Ameriku gde su ulice dosta pogodne, jer ima puno hladovine. Ja sam trčao dva maratona na Novom Beogradu gde je ogoljen beton, bilo je preko 35 stepeni i nimalo prijatno. Sa druge strane staza je ravna što je dobro i za sve one koji žele da poprave svoje rezultat ili da istrče maraton prvi put, imaće merljiv rezultat jer smo sertifikovali stazu što znači da su svi rezultati međunarodno priznati. Po projektu koji je Srđan radio uključili smo 66 pripadnika MUP-a koji su regulisali saobraćaj uz pet policijskih vozila. Imali smo sanitetsko vozilo i pomoći mojih kolega iz Doma zdravlja „Dr Boško Vrebalov“. Puno toga se ne vidi na sam dan trke, a što mora organizator da obezbedi, naveo je Vladimir Stanar.

Naši sagovornici ističu još jedan važan segment koji prvenstveno krasi i na nešto drugačiji način daje važnost trasi Zrenjaninskog maratona.

– Od samog starta, pa do cilja takmičari prolaze pored mnogih zgrada koje su bitne za grad Zrenjanin – Županijska palata (Zgrada Skupštine grada), Gradska narodna biblioteka ,,Žarko Zrenjanin”, Rimokatolička crkva, Narodni muzej, Bukovčeva palata, sve građevine koje su spomenici kulture u centralnoj ulici Kralja Aleksandra I Karađorđevića, Reformatska crkva, Palata pravde, Sokolski dom, Zrenjaninska kasarna… Prolazi se kroz samo jezgro grada i kroz kulturnu istoriju koju ono nudi. Trkači koji nisu iz Zrenjanina imaju priliku da se kroz samu trasu upoznaju sa našim gradom. Takođe, na našoj veb stranici, preko koje se učesnici prijavljuju, imamo podatke o kulturnoj baštini pored koje se prolazi.

Ističu da je deo staze od oko 300 metara, koji se nalazi u samom centru, veoma pogodan i zanimljiv iz ugla menadžmenta, odnosno dogovaranja sa sponzorima.

– Ima dovoljno prostora za isticanje brenda, a naša populacija je dosta široka, ima svih uzrasnih kategorija od klinaca do seniora, pa tako i sponzori imaju ciljnu grupu i znaju zašto bi uložili u ovu priču.

Berlinski maraton kao inspiracija

Nemačka, Berlin 16. septembra 2018. godine, 45. izdanje Berlinskog maratona, četvrta Svetska maratonska trka te godine, a pored 44.000 maratonaca trasu je trčao i Vladimir Stanar.

– Samo prisustvo na startu sa još 44.000 ljudi koji su došli da trče 42 kilometra je neverovatan doživljaj. To je neka energija koju nikada neću zaboraviti. Srđan i ja smo orgnizovali, sa još dvoje ljudi, prvi i drugi polumaraton u Zrenjaninu i od tada je krenula neka ideja da to treba da preraste u trku od 42 kilometara. Iz nekog razloga samo se razlišli u razmišljanju sa ostatkom tima i nas dvojica krećemo u poduhvat prvog Zrenjaninskog maratona.

Stanar kaže da je staza u Berlinu puna sadržaja sa mnogobrojnim fan pit-ovima, entuzijastima pored staze koji su tu došli kao navijači ili izvođači, ali i da sistem prijave i podele paketa funkcioniše besprekorno.

– Za početak, u tom delu prijave i podele paketa možemo da unapredimo dosta našu priču kako bismo izbegli gužvu kao prošle godine. Ovogodišnje prijave će do jednog momenta biti otvorene, i 2 nedelje pred sam start će se zatvoriti. To sad treba stojički izdržati i ostati dosledan da bi bila čista situacija da ko dođe na dan trke, ne mora puno vremena da izgubi na preuzimanju paketa.

Stanar je u Berlinu video primer dobre prakse kada su u pitanju osobe sa invaliditetom i ovakav tip manifestacije. Doneo je odluka da takav primer preslika na Zrenjaninski maraton.

– Tamo sam video kako to funkcioniše kada su u pitanju osobe sa invaliditetom i osobe koje imaju smetnje u kretanju. Taj deo mi je bio veoma bitan kada smo krenuli u priču sa našim maratonom. Godinu dana ranije smo kontaktirali Udruženje paraplegičara Banata i dogovor je bio da i njih uključimo u trku.

Kada je napravljena trasa urađena je i rampa na pešačkom prelazu u centru grada koja je ostala u svakodnevnoj upotrebi i nakon maratona.

– Paraolimpijac Goran Perlić iz Udruženja paraplegičara Banata je dolazio na terpiju kod mene i rekao sam mu da želim da i oni učestvuju u trci. Rekao sam mu i da ću nekako srediti taj ivičnjak od 20 cm visine na pešačkom prelazu u centu grada. Rekao mi je da oni kao Udruženje nisu uspeli u toj nameri 4 godine što je meni bilo van svake pameti. Urgirali smo, došli su ljudi i to završili za 4 sata. Oni su bili prezadovoljni, a rampa svakako ostaje da im služi kao i roditeljima sa decom u kolicima i biciklistima.

Od ideje do realizacije

– Vladimir se bavi biciklizmom i obukom dece u toj disciplini, dok ih ja učim plivanjem. Obojica smo po struci profesori fizickog. Završili smo isti fakultet. Vladimir radi u Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov“ – Odeljenje medicine sporta. Ja radim u opštini poslove iz oblasti sporta, radim sa sportskim klubovima. I evo nas sad zajedničkim snagama u organizaciji jednog od pet maratona u našoj zemlji, rekao je Srđan Neškovski.

Stanar ističe da su njihova radna mesta doprinela povezivanju sa širom populacijom i velikim brojem sportista što je svakako bio benefit kada je maraton u pitanju.

– Maraton tim Zrenjanin, odnosno nas dvojica jedan bez drugoga ne funkcionišemo. On radi jedn deo besprekorno, ja u taj deo ne zalazim niti sam u prilici da ga rešavam, jer bi mi trebalo mnogo više vremena i obrnuto. Moj cilj je bio da okupim ljude iz klubova iako je u pitanju individualna trka, da neko zajedništvo okupi sve te ljude i da ne bude onih klasičnih podela kako to kod nas stalno biva. Razgovarao sam i sa klubovima i sa fitnes centrima – da što više klubova dođe sa svojim ljudima i da nastupaju kao timovi. Ostvarili smo kontak sa Vojskom i Žandarmerijom. Bila je veoma šarena populacija, ali su se svi okupili oko iste ideje da taj dan provedu zajedno na trčanju, rekao je Stanar.

Pored odabira i pripreme trase, animiranja trkača i posmatrača važan segment ove priče bili su sponzori, a akcenat je stavljen na lokalne firme/kompanije.

– Uglavnom kad se organizuje ovako nešto bude u startu dobra volja. Neko je u mogućnosti, neko prepoznaje sebe tu, hoće da investira ali obično ti kontakti moraju da imaju nekog smisla za sponzore. Trudimo se kao organizatori da napravimo događaj da se sponzorima isplati i da sledeće godine žele da se to unapredi. To nam je na duge staze cilj. Mi smo se jednim delom bazirali na lokalne kompanije i ljude koji su spremni da se uključe da li kao sponzori, donatori, prijatelji. Po ovogodišnjim pregovorima sa sponzorima, rekao bih da smo uradili dobar posao, otkriva Vladimir Stanar.

Naši sagovornici kažu da su i oni kao organizatori prezadovoljni kako je prvi Zrenjaninski maraton protekao.

– Ja sam učestvovao u organizaciji mnogih velikih takmičenja – Evropska i Svetska prvenstava, iz tih iskustava procenjujem da je ova organizacija koju smo mi napravili za prvi marataon bio dosta dobro urađen. Te dečje bolesti obični ljudi ne vide. Publika, trkači to ne osećaju ali ja i Vlada vidimo koji su nedostaci i trudimo se da sve te male propuste u potpunosti otklonimo. Cilj je da manifestacija bude dobro organizovana, ali na zadovoljstvo svih onih koji na bilo koji način učestvuju u njoj, ali i za sugrađane koji odluče da ne žele da budu deo ove priče, naglasio je Neškovski.

Da bi se ova manifestacija opisala ne može se upotrebiti fraza da je „za sve od 7 do 77 godina“, jer su najmlađi učesnici imali oko 3 godine dok je najstariji učesnik Vladimr Stevanović iz Leskovca istrčao Trku zadovoljstva u 87. godini života.

– On je bio presrećan što je završio, a mi smo bili zadovoljni da je sve prošlo kako treba što se tiče njegovog zdravlja. Veliki podvig u tim godinama. Takođe, tu je i jedna fotografija 3 devojke koje su uspešno zvršile štafetu. Ta fotografija je uz sve naše probleme, propuste, pokazatelj da je urađena dobra stvar i da je cilj postignut. Kada vidite takvo nešto, tu energiju, to je bio znak da je trkačima bilo dobro. Svako ko završi bilo koju od trka, posebno maraton, a ja sam to doživeo par puta, pogotovo kada sam trčao u Berlinu, nakon trke je jednako srećan, i onaj ko obori svetski rekord, ali i onaj ko na cilj stigne posle 5 sati trčanja, jer je savladao sebe“, kaže Vladimir Stanar.

Dodaje da ko nije nikada organizovao ovako nešto, nema predstavu koliki posao stoji iza svega i da je on prezadovoljan postignutim.

– Neko dođe na trg tog dana da učestvuje ili posmatra zatim ode kući zadovoljan ili ne, a od ideje do realizacije je baš trnovit put sa mnogo vetrenjača sa kojima se treba izboriti, usput i finansijski izgurati. Utisak za prvu godinu je da je sve ispalo odlično i imamo odličnu bazu. Meni je u tim dogovorima sa sponzorima potvrda da smo Srđan i ja napravili dobru stvar, jer su par većih sponzora odmah nakon trke potvrdila učešće i za narednu godinu, a to znači da su zadovoljni i njihovom prezentacijom kao i manifestacijom.

Zrenjaninski maraton u doba korone

– Za prvi maraton, prošle godine, kovid nas je omela što se tiče pojedinih stvari. Okrepljenje, vodu i voće, nismo mogli da ponudimo onako kako bi inače trebalo – voće sečeno na kriške i voda u čašama, već smo učesnicima tokom trke morali da dajemo celo voće i flaširanu vodu. Sve je to urađeno zbog dobijene preporuke kao dodatne prevencije kada je kovid u pitanju. Nije bilo praktično za trkače, ali u okolnostima koje su bile, uradili smo najbolje što je moglo, navodi Srđan Neškovski.

U toku jednog konzumiranja vode dugoprugaši uzimaju decilitar i po, maksimum dva, zbog čega je praktičnije davati im vodu u čašama, a ne u flašama.

– Mislim da će prilike dozvoliti da te okrepe drugačije organizujemo ove godine. Sigurni smo da je situacija sa kovidom uticala na i na odziv ljudi, ali sa druge strane došlo je više ljudi nego što smo planirali, pogotovo što je u pitanju bio prvi maraton, a dan pre toga je odložena trka u Vrbasu. Mi smo imali situaciju da je na start došlo 200 takmičara preko broja prijavljenih. Da nikog ne bismo vratili sami sebi smo napravili protiv uslugu, jer je to poremetilo organizaciju, ali ako je neko bio spremn da dođe i da trči 42 kilometara suludo je da ga vratite. Ove godine imamo daleko više vremena, a i situacija je dosta „raščišćena“ na temu kovida, rekao je Stanar.

Procenjuje se da je oko 70% ljudi došlo na Zrenjaninski maraton iz drugih gradova, a sagovornici kažu da je bilo i nekoliko stranaca dok su ljudi iz Slovenije i Hrvatske imali probleme zbog njihovih procedura sa testovima i karantina što je za neke oteželo, a za druge onemogućilo prisustvo na maratonu.

– Ove godine očekujemo oko 800 trkača, sve zavisi od situacije sa koronom. Zrenjanince ćemo, kao i prošle godine, maksimalno animirati, jer nam je cilj da građani to prepoznaju i da učestvuju u manifestaciji. Kalendarski, vreme nam svakako ide na ruku.

Društveno odgovorna strana Zrenjaninskog maratona

– Još jedan segment na samom trgu nama je cilj da postoji neki sadržaj, pa je tu bio i štand NURDOR-a sa kojim sarađujemo. Posetioci koji nisu učesnici u trci mogli su da kupe nešto sa njihovog štanda. Takođe, prodajom pretrčanih kilometara uspeli smo da sakupimo 176.000 dinara za Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka, rekao je Stanar.

Ovogodišnji maraton nastavlja da na svoj način doprinosi NURDOR-u, ali započinje i novu saradnju sa Ljubiteljima životinja i prirode „Zelene šape“ čiji će se štand takođe naći na ovoj manifestaciji.

– Posle maratona donirali smo Domu zdravllja uređaj za merenje krvnog pritiska najnovije generacije, kompanije Microlife, a Crvenom krstu medicinske aparate za merenje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. Aparate smo dobili od sponzora. Koristili smo ih na maratonu poput trke Plavog kruga – diabetic friendly, gde smo omogućili učesnicima koji imaju problem sa regulisanjm nivoa šećera u krvi da izmere njegov nivo na startnoj zoni i na polovini staze, navodi Neškovski.

Saveti za sve koji prvi put staju na start

– Za trku zadovoljstva od 7 km mislim da je svako od nas več spreman, pitanje je samo kojim tempom preći trasu – šetati, brzo hodati, trčati. Za trku polumaratona 21 km je potrebno malo više treninga – po meni 2 meseca bazične pripreme, jer mora da postoji neka kilometraža u nogama. Dosta je hrabro krenuti u neko trčanje na 20 km bez prethodnih priprema, može da se desi da to postane krajnje neprijatno. Maraton trka, moje mišljenje je da je to i neka filozofija življenja, da bi čovek mogao da istrči maraton prvo mora da ima neki mindset, procesor koji neće praviti probleme sa preispitivanjem „šta će mi ovo u životu“. To je trka koja uči i traži od čoveka da mora da se poznaje i da poznaje svoje granice. Dovoljno je na startu da krenete nešto brže nego što ste spremni, pojaviće se mlečna kiselina i u tom momentu kad se „zakiselite“, morate da stenete. Treba imati bar 3 do 4 polumaratona pre maratona. Neki reper da ćete solidno proći, ako ne pređete svoju granicu, je ako nekih 40 dana pre datuma trke istrčite 30 do 33 kilometra. Navika trkača da redovno uzimaju vodu i nas organizatora da mu je obezbedimo, vodi ka tom bezbolnom završetku trke“, objašnjava Vladimir Stanar.

Srđan Neškovski dodaje da je na dan maratona najvažnije da ljudi izađu iz svojih domova, da nađu sebi društvo i dođu na manifestaciju.

– Pripremićemo za vas sveže voće i vodu da se okrepite, a vi dođite da trčite ili da šetate duže ili kraće trase i to je to – vi ste pobedili uradeći nešto lepo, zdravo i korisno za sebe.