Prošle nedelje uspešno je završena još jedna, 45. po redu, Pesnička štafeta u Zrenjaninu. Ovaj put, okupila je 60 osnovnih škola u našem okruženju. Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenajnin“ po drugi put je, kao voditelja ove manifestaije, dovela pisca za decu Vladimira Andrića.
Još prvog dana Pesnička štafeta posetila je šest osnovnih škola. Sličnim tempom nastavilo se sve do finala. Sa piscem – voditeljem Vladimirom Andrićem razgovarali smo na kraju tog prvog dana, ne bismo li od njega čuli utiske sa ovogodišnje manifestacije.
I love Zrenjanin: U Banatu smo, ovo je plodno tle za književnike. Kakvi su pesnici male Lale?
Vladimir Andrić: Uvek se nađe nešto što vredi. Najvažnije za svakog mladog pisca ili pesnika su spontanost, sopstveno iskustvo, nepristajanje ni na kakve opšte ideje, već samo što misle svojom glavicom. Treba da pišu, vežbaju, da pokažu nekom, nek im sud da neko kome veruju. Decu ne treba na to terati. Umem da kažem: ,,Nemojte pisati ako ne morate. Samo kad moraš da pišeš piši.“ I citiram Belog Markovića: ,,Ja počinjem da pišem tek kad počne da me budi.“
.jpg)
I love Zrenjanin: Niste prvi put na Pesničkoj štafeti. Zrenjaninski osnovci mogli su da Vas upoznaju pre 12 godina. Primećujete li promene u odnosu na svoje prethodno gostovanje? Pišu li deca?
Vladimir Andrić: U suštini sve je vrlo slično. Deca i pišu i to je dobro, za kulturu generalno.
I love Zrenjanin: Bili ste deo ove manifestacije, šta mislite o Pesničkoj štafeti?
Vladimir Andrić: To mi se čini potpuno u redu. Jer u ovom vremenu sasvim nesklonom umetnosti, kulturi, civilizacijskim dometima, to su neke stvari koje pronose luč. Kao što se nekad književnost i pismenost čuvala doba Turaka u manastirskim bibliotekama. Međutim neverovatno da to što se na globalnom srpskom nivou gubi, u lokalnim sredinama postoji. U Zrenjaninu, Knjaževcu, Kraljevu, Obrenovcu. Hvala Bogu da to postoji! Odlično!
Osim što ga mališani znaju kao pisca, naš sagovornik je poznat kao značajni autor televizijskih formata za najmlađe. Dugo je radio za Televiziju Beograd (danas RTS) najpre kao autor, a kasnije i kao urednik programa. Svi znamo Andrićvog čuvenog Pustolova koga je otelotvorio Milan Gutović. Za početak rada Vladimira Andrića na Televiziji Beograd, u neku ruku zaslužan je bio Dušan Radović.
Vladimir Andrić: Ja sam bio klinac od dvadesetak godina. Studirao sam režiju. Duško Radović je bio potpuno i neočekivano predusretljiv. Predao sam mu svoj scenario, on ga je pročitao istog dana. Potpisao sam ugovor.
Duško Radović mu je predložio da sam režira svoj scenario, i pokazao mu televijzijski studio, koji, kako kaže, naš sagovornik do tada nije ni video. Tako je sve počelo.
Vladimir Andrić: Mesec dana smo imali probe, jednu od devojčica u toj mojoj drami igrala je Neda Arnerić. Imala je tada 12 godina. Kasnije sam na poziv Duška Radovića postao i urednik u Dečijoj redakciji.
I love Zrenjanin: Bilo je lepih godina kada su deca zaista mogla da uživaju mnogo da nauče gledajući televizijski program namenjen njima. Kako gledate na sadržaje koji se danas plasiraju deci?
Vladimir Andrić: Mislim da televizija ne obraća dovoljno pažnje na najmlađe. Nekada su svi najbolji pisci za decu radili na radiju ili televiziji. Danas nema toga.
I love Zrenjanin: Šta mislite o književnosti za decu kod nas danas?
Vladimir Andrić: Nema urednika koji se bave piscima i njihovim radom. Šta pisac donese to se štampa. Sve manje ima umetnosti. U izdavaštvu ima sve više projekata, a to nije dobro. I ti projekti zapravo nisu lepa književnost. Zamislite pojavio se žanr dečija gotika! Nadam da će ljudi shvatiti da je umetnost važan deo života, a ne samo zabava ili potrošna literatura koju čitamo na aerodromu ili u vozu. Imamo sada dobru prozu. Nisam teoretičar, ne znam zbog čega je to tako, ali čudno je da u vremenima nesklonim umetnosti imamo tako dobru prozu. Poeziju nažalost niko neće da štampa. Ali mi je privukla pažnju veličanstvena knjiga pesama: Uvod u njivu, Radeta Tanaskovića, koji živi od poljoprivrede. Odličan je pesnik i za odrasle, kaže naš sagovornik na kraju intervjua.
.gif)
.gif)
