Visoke temperature mogu da umanje prinose voća

Zbog visokih temperatura koje smo imali u prethodnom periodu voćke bi mogle ranije da cvetaju. Voćari i stručnjaci kažu da bi u tom slučaju, ukoliko u martu i aprilu bude mraza, prinos voća mogao da bude smanjen, piše RTS.

Danilo Vešović iz Zrenjanina je u voćnjaku gotovo svakodnevno. Zimski radovi su, kaže za RTS, uveliko u toku.

“Što se voćaka tiče, još nije problematično, ali ako se nastavi toplo vreme može da dođe do problema. Voće još nije krenulo, još nisu počeli da pucaju pupoljci na jabuci i šljivi, za ostalo ne znam. Mi smo trenutno u rezidbi. Sad je za to idealan trenutak, lišće je opalo, a rezidba se i radi do kretanja vegetacije. Ljudi koji imaju puno voćaka gledaju da odrade to. Ima voćara koji kad voće procveta još nisu završili rezidbu“, objašnjava Danilo Vešović.

„Može da bude mraza kasnije, ali ja sam do sada imao sreće. Samo jedne godine sam imao problem sa velikim mrazem, svih drugih je uvek ostajalo nešto voća. Ali, to se nikad ne zna, to je firma pod otvorenim nebom“, dodaje.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da u voćnjacima, pa tako i u njihovom oglednom voćnjaku, za sada sve izgleda kao da se ništa ne dešava, jer su voćke u stanju mirovanja.

„Sve voćne vrste za svoj normalan rast i razvoj zahtevaju određenu sumu niskih temperatura, ispod 10 stepeni. To je oko 90 dana godišnje. Period zimskog mirovanja se deli na duboko mirovanje i ekološko mirovanje. Duboko imaju sve voćke bez obzira kakva je spoljna temperatura i ono traje 30-40 dana, što znači da se sada prekida“, objašnjava Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin.

Ekološko zimsko mirovanje, ističe, počinje u ovom periodu.

„Ako sada budu temperature preko 10 stepeni voćke mogu da se „zbune“ i da krenu. Prva koja reaguje na to je kajsija. Zato ona najviše i strada kod nas. Čim nastupi hladniji talas, ti sokovi koji su pokrenuti u njoj se prekidaju, stvaraju se čepovi u granama i grančicama. To se vidi tek kasnije na proleće i leto, kada ona vegetira, pa vidimo sušenje grana“, dodaje.

Kajsija u Banatu godinama strada od mraza

Zbog izmrzavanja cvetova, kajsije već godinama nema dovoljno u nižim predelima.

„To je posebno izraženo na otvorenom gde ima i vetra koji dodatno snižava niske temperature. Jedino u nekim manjim voćnjacima ili baštama koje su zaklonjene kajsija je donela rod. Zbog toga je poslednjih godina upitno njeno ekonomsko gajenje u našem regionu. I već su i neke osiguravajuće kuće odustale od osiguranja roda kajsije. Šta će biti dalje teško je reći. Vreme može da se promeni, pa da bude povoljno za kajsiju. Trenutno je vreme tako da kombinacija visokih zimskih temperatura i prodor niskih prolećnih temperatura ugrožavaju njen opstanak“, precizira Sinđić.

Od svog voća jabuka najotpornija

Na zimske visoke temperature najviše je otporna jabuka kojoj i najduže treba da reaguje na spoljne uslove.

„Mi ne vidimo da se sokovi pokreću unutra, ali ako ima previše visokih temperatura posle 15. januara, to utiče na neujednačeno kretanje svih voćnih vrsta, samim tim i na neujednačeno cvetanje. Dolazi do veće pojave štetočina i bolesti. Ovo je neka vrsta stresa za voćke. Mi to ne možemo da sprečimo, ali možemo da utičemo na taj stres tako što ćemo voćku održavati u dobroj kondiciji“, savetuje voćar PSSS Zrenjanin.

„To znači da voćka mora da bude snabdevena hranom u toku prethodne godine. Tu mislim na fosfor, kalijum, magnezijum… Da ništa ne bi manjkalo u njenoj ishrani, moramo je dobro đubriti. Voćku moramo da održavamo u dobrom zdravstvenom stanju. Ne sme se dopustiti da ona pati, niti bi trebalo dozvoliti prisustvo štetočina, jer to slabi voćku“, objašnjava Sinđić.

Zbog toga bi ovo vreme trebalo iskoristiti, između ostalog, za čišćenje voćnjaka od lišća.

„Voćari malo polažu na tu operaciju, a upravo se na lišću nalazi dosta patogena koje kasnije mogu da pređu na voćke. Što manje lišća imamo u voćnjaku imaćemo zasigurno manje bolesti. Lišće može da se iznese iz voćnjaka ili da se nekim hemijskim sredstvima podstakne njegovo raspadanje“, dodaje.

Glavobolja i zbog prolećnih suša

Osim mrazeva u martu i aprilu, koji oštećuju voćke, proizvođače i sturčnjake sve više brine i suša koja se poslednjih godina javlja već u proleće.

„Kako voćka krene nastupaju suše i mi već u maju u nekim intenzivnim voćnjacima moramo da palimo sisteme za navodnjavanje kako bismo izbegli tu vrstu stresa. Nikada se sa sistemima za navodnjavanje toliko voćka ne može snabdeti, niti je ta voda tog kvaliteta kojeg su atmosferske padavine. Tako da i pored sistema za navodnjavanje voćka oseti početni stres u vodnom deficitu“, objašnjava Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin.

„Klima se promenila. Za svu poljoprivredu je suša problem. Derivati su skupi, nafta, benzin. Ne znam koliko su solarne elektrane isplative na duži period. Ja sam to mislio da uradim, ali se bojim da će da ukradu. Meni su već tri pumpe nestale iz voćnjaka. Napravio sam kaveze kao u Sing Singu da čuvam pumpe. Ne možeš pumpu od 200 kilograma svaki put da nosiš kući i da je vraćaš, a voćnjak je ograđen“, kaže Danilo Vešović.

Ceo tekst možete pročitati ovde.

Izvor: RTS