I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Aktuelno

Kvalitet i rod jabuke razlikuju se od voćnjaka do voćnjaka

Ova godina je za proizvodnju jabuke bila dosta teška, kažu voćari. Prinos i kvalitet još ne mogu da se odrede za čitav Srednji Banat, jer su različiti od voćnjaka do voćnjaka i zavise od toga da li je zbog mnogo vlage bilo bolesti i štetočina.

Uzgoj jabuke spada u skuplje proizvodnje, jer je samo za podizanje zasada potrebno između 12 i 15 hiljada evra i to bez protivgradne mreže, koja je više nego poželjna. Uprkos tome, zasadi pod ovim voćem se povećavaju, jer je proizvodnja isplativa.

jabuka-srednji-banat-grana

Od 2003. godine Danilo Vešović proizvodi jabuke. Pod ovim voćem ima 3,5 hektara, a zastupljene su različite sorte.

Fordomanija

“Godina je dosta teška za jabuku. Prošla je bila dobra, ali sušna, pa se to odrazilo i na ovogodišnji rod. Ove godine je bilo vrlo teško zaštititi jabuku od bolesti, jer je bilo jako puno vlage i jutarnje rose. Rod i kvalitet su osrednji. Sorte koje su novije su osetljivije na bolesti, starije sorte tipa ajdareda su bolje podnele kišu i vlagu i one su dobrog kvaliteta. U zasadu imam jonagored, navaju, zlatni i crveni delišes, fudži, greni smit, gloster… Očekujem prinos od oko 10 vagona. Imao sam u dva navrata malo leda, ostavio je traga na voću, ali nije to tako strašno kao što su neki drugi voćari prošli. Izgleda da me je samo kraj uhvatio, tako da se na vrhovima vidi da su jabuke udarene, ali nisu velike rane. To će ići u drugu klasu. Računam da će 50 odsto moje ukupne proizvodnje imati prvu klasu, i to se nije desilo zbog leda, nego zbog bolesti, jer velike su rose bile, pa je bila slabija i zaštita”, kaže Vešović.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.
Danilo Vešović

Danilo Vešović

DSCN0002 (Custom)

U oglednom voćnjaku Poljoprivredne stručne službe pod jabukom je 1,3 hektara.

“Hektar je zlatni delišes, bez rđaste prevlake, a 0,3 hektara je sorta gala, pramenasto crevene boje. Specifičnost gale jeste da se ona bere u više navrata, u 3-4 puta, to su probirne berbe i dosta ju je teže brati, dok je zlatni delišes dosta lakše brati jer čak 80 odsto roda može da se obere u jednom navratu. Što se tiče kvaliteta i prinosa, to sad ne može da se kaže za ceo region, sve zavisi od voćnjaka do voćnjaka. Na nivou voćnjaka mora da se posmatra da li ima bolesti ili nema, da li ima štetočina ili ne. Nekima je prošle godine dobro rodilo i prerodilo, ove godinenije bila takva situacija”, kaže Milinko Sinđić, voćar Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Milinko Sinđić

Milinko Sinđić

jabuka-srednji-banat-zlatnid

Cilj proizvodnje ujednačeni prinosi svake godine

Naš sagovornik dodaje da je u ovom poslu cilj da svake godine prinosi budu ujednačeni, ali da istovremeno budu i što veći.

jabuka-srednji-banat-cdelišes

“Za sada je ovde neki prosečan višegodišnji prinos oko 50 tona. Jeste da ćemo mi ove godine imati i blizu 70 tona po hektaru, ali s obzirom da smo prošle godine imali manje, pretprošle negde oko 45 tona, mi dolazimo do nekog prosečnog prinosa od 50 tona po hektaru. Šta će biti za četiri godine, kakav će taj prosečan prinos biti to ne znamo, ali je poenta da on bude na što većem nivou. I bez velikih oscilacija u smislu da jedne godine prerodi, a druge da ne rodi ništa. To maksimalno izbegavamo, nego ujednačavamo. To se postiže različitim merama – đubrenjem, rezidbom, proređivanjem… Optimalan porast lastara je nekih 40-50 centimetara svake godine. Ako nam upadne dug period sa kišama, oni mogu da porastu i više, voćnjak postaje previše bujan i to nije dobro, jer ćemo imati manji rod. Voćnjak zna da bude bujan kada nije dovoljno opterećen rodom. Moramo ga opeteretiti svake godine rodom da bismo smanjili bujnost, ali da istovremeno nađemo optimalnu opterećenost i sa vegetacijskom bujnošću i sa rodom da bi on mogao svake godine da rađa i da se isplati. Da svake godine imamo dohodak od tog voćnjaka”, objašnjava Sinđić.

jabuka-srednji-banat-gajba

Za razliku od Vešovića, Sinđić kaže da je i te kako zadovoljan prinosom i kvalitetom jabuka.

“Ova godina je bila odlična. Bilo je dosta rodnih grančica, mogla je malo i oštrija rezidba da se odradi, proređivanje je dobro odrađeno. Malo pojačavamo sa đubrivima da bismo prihranili biljke kako bi mogle da diferenciraju pupoljke i za narednu godinu. Još ne znamo kako će biti sledeće godine, ali za neke tri nedelje, do berbe zlatnog delišesa, već ćemo moći orijentaciono da kažemo kakva će biti rodnost naredne godine. Kvalitet jabuke je ove godine kod nas u voćnjaku fantastičan. Plod je čist, pravilnog oblika”, kaže naš sagovornik.

jabuka-srednji-banat-velika-grana

Jabuka traži mnogo rada

Proizvođači tvrde da je jabuka prilično zahtevna kultura.

“Oko jabuke ima dosta rada, jako puno ima prskanja, jako su velika ulaganja. Nekada bude i preko 20 prskanja godišnje. Pre 2-3, godine kada je bila kišna godina, imali smo čak 28 prskanja. Rezidba je isto posao, ima razvođenja grana, tu je prored jabuke”, objašnjava Danilo.

jabuka-srednji-banat-vocnjak

“Jabuka zahteva dosta prskanja uglavnom zbog venturije, čađave krastavosti lista – za nju nema nekog univerzalnog leka, mora stalno da se štiti. Ima dosta tretmana i baš zato proizvođači treba da sarađuju sa stručnjacima iz Poljoprivredne stručne službe”, dodaje Milinko Sinđić.

Jabuka “na veliko” 40-ak, „na malo” 50-70 dinara 

Ipak, nekako se čini da je najveći posao pronaći kupca.

“Jabuke najčešće prodajem na pijaci, jer na svakoj pijaci u gradu imam tezgu. Nešto malo prodajem Carskoj bašti odnosno Gomeksu. Pre tri godine sam izvozio za Rusiju, međutim to za sada nije isplativo, jer ide preko posrednika i gubi se mnogo na ceni. I velikima kada se daje nije baš isplativo, prvo što zato što čekaš pare, drugo opet prodaješ preko posrednika i dok dođe do onog kome prodaješ, drugi uzima deo zarade. Najbolje je kada sam prodaješ. Jabuku inače nosim u Suboticu i tamo je čuvam. Poslednjih nekoliko godina sam većinu prodao, pa sam manju količinu nosio u Suboticu. Problem je što ovde nema hladnjače, nema skladišnih kapaciteta. Ima i hladnjača i bliže, na primer u Novom Sadu, ali ja sarađujem sa ljudima iz Subotice, odatle mi je zaštitar, pa mi je onda sve povezano. Cena jabuke je “na veliko” 40 dinara za kilogram, a “na malo” ide od 50-70 dinara”, dodaje Danilo Vešović.

jabuka-srednji-banat-mala-grana

“Pošto imamo malu količinu gale, svega 7-8, možda 10 tona, prodajemo je tu na lokalu. Zlatnog delišesa će biti znatno više – 50 tona. Hladnjačari vole ovu jabuku i kupuju je, jer je pogodna za dugo čuvanje, pa ćemo to prodati nekoj hladnjači. Mi ne radimo direktno izvoz i ne možemo da radimo, to mogu samo oni koji imaju registrovanu tu delatnost i to obično rade hladnjačari. Najbliža hladnjača nama je u Novom Sadu, pa ćemo videti. I za cenu ćemo tek videti ona se još formira, ali se kreće u granicama od 35 do 40 evrocenti. Ko to ostvari, mora da zna da je to odlična cena”, objašnjava Milinko.

jabuka-srednji-banat-izmesano

Ulaganja u jabuku preko 12 hiljada evra po hektaru

“Ulaganja su malo veća, najviše ode na sadni materijal i protivgradnu zaštitu. Protivgradnu zaštitu je dobro imati, ona je priličan trošak – košta i do 18 hiljada evra. Sadni materijal košta od 12 do 15 hiljada evra. Može da se prođe i jeftinije sa sadnim materijalom ako se uzme domaći, pa malo da produžimo period formiranja, da sami formiramo krunu u jednoj godini i tada možemo proći i sa 6000 evra za sadni materijal. Sistem za navodnjavanje je oko 2000 evra po hektaru. I to je značajno jer ne čekamo kišu da dođe, nego smo obezbedili proizvodnju. A kroz taj sistem se reguliše i prihrana biljaka. Sa ovakvim prinosima koje smo mi ove godine ostvarili, mislim da voćnjak ne bi izdržao bez sistema za navodnjavanje. Bez protivgradnog sistema, ovakav voćnjak može da se podigne sa nekih 12 do 15 hiljada  evra – sadnice, sistem za navodnjavanje, zajedno sa kopanjem bunara i ogradom i naslonima sa vinogradarskim stubovima”, kaže Milinko Sinđić.

jabuka-srednji-banat-sa-mrežom

“Nikada nisam računao kolika su tačno ulaganja u jabuku, jer smo voćnjak sadili malo po malo. Samo sam na hemiju ove godine potrošio 500 hiljada dinara, rezanje 2000 evra, a tu je i gorivo za zalivanje. Ima tu dosta ulaganja. Imam sistem za zalivanje, kap po kap. To dosta poskupljuje proizvodnju, jer imamo agregate i moram da kupujem gorivo. Da ima struje bilo bi drugačije. Dobili smo i bunar od države prošle godine, tako da je to dosta olakšalo proizvodnju, ali opet treba da se plati gorivo. Za sada nemam protivgradne mreže, a videćemo da li ćemo ih u narednom periodu nabaviti i postaviti. To je velika investicija”, objašnjava Danilo.

jabuka-srednji-banat-bez-mreže

U zavisnosti od toga kakav voćnjak podižete, uloženi novac može da se vrati za tri ili za sedam godina.

“Jabuka stupa u rodnost već u drugoj godini i tu se očekuje manji rod. U trećoj godini već može da se očekuje prinos od 40 tona po hekatru. Cela investicija može da se isplati za neke tri godine. Ali, ako imamo i protivgradnu mrežu onda je to malo duže, 6-7 godina. Eksploatacioni period ovakvog voćnjaka je 20 godina, možda i više, u svakom slučaju se isplati”, objašnjava Milinko.

jabuka-srednji-banat-velika-mreža

Teško do bespovratnih sredstava

Sve što je do sada radio u voćnjaku Danilo Vešović je uglavnom finansirao iz sopstvenih sredstava. Samo je jednom uzeo kredit i to za postavljanje zalivnog sistema.

“Nedavno sam konkurisao za novac za zalivni sistem i tu sam dobio pare, ali ne povraćaj, nego kredit i mogu reći da mi to nije bilo isplativo. Ja sam, na primer, uzeo 200 hiljada dinara, a obezbeđenje kredita mi je bilo 20 hiljada. Kamata jeste bila mala, i to država stvarno subvencioniše, ali je obezbeđenje kredita bilo veliko. Jednom sam konkurisao za povraćaj novca kada sam kupovao frezu, ali su me odbili i nisam dobio povraćaj. Zašto, ne znam. Bio sam na sajmu poljoprivrede i tamo su mi na štandu ministrastva pripremili i složili dokumentaciju i rekli su mi da ću dobiti pare, ali kada sam kupio frezu i poslao papire da mi vrate deo sredstava odbili su me. Posle više nisam konkurisao. Sada ću pokušati da konkurišem za protivgradnu mrežu”, kaže Danilo.

jabuka-srednji-banat-navodnjavanje

Naš sagovornik dodaje da će u narednom periodu voćnjak malo izmeniti.

“Menjaću strukturu jabuka u voćnjaku, jer mi se neke sorte nisu pokazale kao dobre. Proširivaću zasad, razmišljam čak i malo kruške da uvedem. Na novom zasadu planiram da radim i zaštitnu mrežu”, objašnjava Danilo.

jabuka-srednji-banat-lepo

Ipak, najveći plan mu je da izgradi sopstvenu hladnjaču.

“To mi je pod broj jedan, plac sam kupio, ali još nemam građevinsku dozvolu pa ne mogu da podignem kredit. To moram sada da rešavam, jer je to prioritet. Planiram da za početak izgradim hladnjaču samo za svoje potrebe uz mogućnost proširenja kasnije, ali videćemo kako će da bude. To je jako velika investicija. Za to što meni treba potrebno je oko 50 hiljada evra. To bi bila hladnjača kapaciteta 50 vagona voća, a toliko računam da ću imati u narednih nekoliko godina, kad budem proširio proizvodnju, jer mi je sadašnja proizvodnja već 20 vagona različitog voća, pošto uz jabuke imam i šljive i breskve. Ne znam kada ću to sve uspeti da realizujem, jer mi sve zavisi od građevinske dozvole i kredita”, dodaje naš sagovornik.

jabuka-srednji-banat-krupno

Za razliku od mnogih poljoprivrednih kultura, jabuka jeste i komplikovanija za gajenje i zahteva veća početna ulaganja, ali ako se primenjuje puna agrotehnika i ako se koristi savremena tehnologija gajenja, i zarada od ovog voća je veća nego od ostalih poljoprivrednih proizvoda.

Prednosti jabuke su te što se može konzumirati i sveža, ali i prerađena. Uz to, pojednine sorte mogu da se čuvaju u hladnjačama dosta dugo, tako da proizvođači mogu da čekaju bolju cenu. Ipak, problem je što Srednjem Banatu nedostaju skladišni kapaciteti, a izgradnja hladnjače je zaista velika investicija.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh