Sastanak Mreže Evropskih Sela Roda zbog korona virusa nije održan u Tarašu kako je to bilo predviđeno, u periodu od 6. do 9. maja. Udruženje građana „Taraške rode“ kao domaćin ovog sastanka očekivalo je 10 delegacija. Zaštitari roda su ipak razmenili mišljenja putem zajedničke video konferencije.
Onlajn konferencija je okupila 14 učesnika iz 11 zemalja. Učestvovali su predstavnici Nemačke, Španije, Mađarske, Slovenije, Slovačke, Poljske, Turske, Bugarske, Makedonije, Hrvatske i Srbije.
Tokom prvog radnog dana prikazani su realizovani projekti i oni koji su započeti u sklopu projekata „Vlažne livade i pašnjaci /Faza 2“. Nakon tog dela svako selo roda imalo je zasebnu prezentaciju o događajima u njihovom selu od prošlogodišnjeg sastanka u Makedoniji do danas. Tema sastanka drugog radnog dana je bila vezana za razvoj Strategije Evropskih Sela Roda kroz analiziranje rezultata prethodno popunjene ankete od strane svih učesnika.
-Situacija u vezi sa stanjem populacije belih roda poslednjih godina je u blagom padu, kako u Tarašu, tako i u većini ostalih sela koja čine Mrežu evropskih sela roda. Ima izuzetaka, ali generalno svugde se vraća manje roda nego ranijih godina. Mada, gledano na svetskom nivou, stanje populacije belih roda je stabilno. Na godišnjem sastanku sela roda došlo se do zaključka da ono što najviše utiče na smanjenje populacije belih roda u svim prisutnim selima jeste uništavanje staništa. Na drugom mestu je uticaj klimatskih promena, a na trećem mestu su elektrokucija, ilegalan lov i trovanja, iznela je neke od zaključaka Aleksandra Marovac Cucić iz Udruženja građana“Taraške rode“.
Ona kaže da postoji svest o ogromnom značaju savremene poljoprivrede ali da ilegalno izoravanje livada i pašnjaka koji nisu predviđeni za to – nije rešenje jer se uništava stanište mnogih vrsta. Konkretno, zbog nedostatka hrane na gubitku su kako rode, tako i druge životinje.
-Klimatske promene i te kako pogađaju bele rode. Tokom sušnih godina primetan je manji broj podignutih mladunaca usled nedostatka hrane. Migracija poslednjih godina počinje ranije. Sam tok migracije nije isti. Primećeno je da se rode masovno zadržavaju na mestima koja nisu tipična za njih. Tokom svog puta mnoge ostaju dugo na ogromnim gradskim deponijama, a koje im postaju izvor hrane… Na klimatske promene ne možemo trenutno da delujemo. Možemo da prilagođavamo i da tražimo alternativna rešenja. Ono na šta možemo da utičemo jeste to da čuvamo staništa koja su od izuzetnog značaja za bele rode, a to su bare, vlažne livade i pašnjaci. Zato će to biti primarni cilj našeg udruženja, ono na šta ćemo se skoncentrisati. Naravno i na edukaciju, pre svega dece i ostalih zainteresovanih. Ono što je sigurno jeste to da se svi zajedno moramo boriti da očuvamo naše okruženje. Konkretno, koliko je okolina Taraša bitna za rode, toliko je značajna i za nas. Barem smo poslednjih meseci svi bili svedoci toga koliko nam je priroda potrebna. Treba da je čuvamo da bi i on nas sačuvala, kaže naša sagovornica.
Brojnost populacije roda u Tarašu je prethodnih godina bila u padu. Tako je 2017. godine registrovano 30 parova, 2018. nešto manje – 28 parova, 2019. – 26 parova. Statistika se popravila u ovoj godini kada je izbrojano ukupno 30 parova. Zaštitari bi voleli da se vrati nekadašnje stanje, kao iz 2014. godine kada je u selu bilo 40 parova.
-Svi predstavnici sela roda se raduju ponovom susretu, licem u lice, u Tarašu 2021. godine, ali dogovorili smo se i da se nakon ovako uspešne video konferencije uvede praksa da se na jesen ponovo okupimo na isti način. To će biti prilika da iznesemo podatke vezane za monitoring belih roda u svakom selu i da vidimo rezultate ove gnezdeće sezone. Osim toga, zbog trenutne situacije sa korona virusom verovatno ćemo biti prinuđeni da odložimo našu manifestaciju „Dani roda“ koja se tradicionalno održavala drugog vikenda u junu. Nadamo se da će sve ovo uskoro proći i da ćemo makar svečanije ispratiti naše rode tokom manifestacije „Ispraćaj roda“ koji se održava 19. avgusta, u sklopu seoske slave, zaključila je Aleksandra Marovac Cucić.