Nedeljni pazarni, ili pijačni dani, u Bečkereku su se dugo održavali petkom i nedeljom. Krajem XIX veka pazarni dan postaje i utorak, a pred Drugi svetski rat ti su dani utorak, četvrtak i subota. Takav se raspored zadržao do danas.
Nedelja je otpala, na želju samih trgovaca, da bi taj dan mogli posvetiti odmoru i svojim porodicama.
Mesto za pijacu nije bilo striktno određeno, već se ona pružala u nekoliko centralnih ulica. U glavnoj ulici prodavali su se zanatski proizvodi, na Trgu slobode povrće, a u Pupinovoj jaja, mleko i mlečni proizvodi. Na prostoru nekadašnje Glavne pijace u Tiršovoj, izlagale su se živina i divljač. Između dva rata, nekim izmenama u ovom rasporedu, pijačni prostori postaju i Ulica cara Dušana i Žitni trg, a pored Begeja, kod Malog mosta, prodavala se sveža riba.
Primarna potreba za snabdevanjem odredila je pijacama značajno mesto u životu ljudi. Osim najvažnije, trgovačke funkcije, one su oduvek predstavljale i priliku za susretanja, sklapanje različitih poslova, poneku čašicu prijatnog razgovora.
Zrenjaninske pijace žive svojim svakodnevnim, brzim tempom. U skladu s vremenima koja se menjaju i nužnostima koje sam život diktira, one su danas šarolike trgovačke meke, epicentar potrošačke groznice, raznobojni dijapazon ljudskih karaktera, kultura i stilova ophođenja.
Centralna pijaca, Bagljaš, Mala pijaca, ili one ušuškane po varoškim kvartovima, svejedno je. Nikad o njima previše priča, uvek dovoljno mogućnosti budućim hroničarima varoških zbivanja da nastave gde mi s pripovedanjem stadosmo…
Autor: Miodrag Grubački, knjiga „Varoške vinjete“ 2010 g.
.gif)
.gif)
