Imena varoških ulica menjala su se u skladu sa istorijskim i političkim promenama kojima je grad često bio izložen.
S novim gospodarima, stizali su novi nazivi ulica i trgova – to su bili prvi koraci koje je preduzimala svaka tek ustoličena vlast.
Zvanično obeležavanje ulica izvršeno je prvi put 1879. godine. Do tada, one su imale narodne, široko prepoznatljive nazive, čiji su koreni zadirali u prošlost ovde nastanjenog življa. Naredna je promena usledila po okončanju Prvog svetskog rata 1919. godine. Sledeća, opet, po nemačkoj okupaciji 1941., i konačno, većina današnjih naziva ulicama je data četiri godine kasnije. Do manjih je promena došlo početkom devedesetih godina, kada su nekolicini ulica vraćena predratna imena.
Samo su dve ulice svega ovoga bile pošteđene – Orlovoj i Kalvarijskoj imena nikada nisu menjana, iako su formirane još tridesetih godina XIX veka. Njihovi nazivi nisu smetali nijednoj vlasti. Sve druge, stare gradske ulice, bar po jednom su nazivane drugačije. Za to su, uglavnom,“zaslužne“ nemačke okupacione vlasti, tokom Drugog svetskog rata.
Ulice, baš kao i ljudi, čine sastavni deo istorije ovog grada, svih njegovih stremljenja i padova, svih velikih i malih bečkerečko-petrovgradsko-zrenjaninskih priča. Pisali su ih znanji i manje znani, obični ili retki, naši bivši i sadašnji sugrađani. Ma koliko poznavali prošlost sopstvene varoši, prolazeći njenim ulicama, često se zapitamo kako su one nekad izgledale. Stvaran je samo dan i tren u kom se nalazimo – sve ostalo, sve misli, sećanja i planovi, poput su vetra, oblaka ili zvuka. Sasvim prolazni, i tek površno, tek zakratko dodirljivi…
Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog