Nefrolozi zrenjaninske bolnice „Đorđe Joanović“ obratili su se danas javnosti povodom Svetskog dana bubrega koji se obeležava svakog drugog četvrtka u martu u više od 100 zemalja širom sveta.
Svetski dan bubrega obeležava se ove godine pod sloganom „Zdrav bubreg zdravlje za sve“ i porukom „počnite jutro sa čašom vode“.
Prema rečima nefrologa, svaki deseti građanin ima rizik da postane ozbiljan bubrežni bolesnik. Lečenje nastalog bubrežnog oboljenja je mukotrpan posao za neizvesnim ishodom.
– Na teritoriji našeg regiona u službi dijalize imamo 108 pacijenata. To znači da se kod tih bolesnika vrši veštički način održavanja bubrega i prečišćavanje zatrovanog organizma. Najbolji način izlečenja ovih bolesnika je ipak transplantacija. Mi pokušavamo da taj momenat uključivanja pacijenta na dijalizu odložimo što je moguće duže i da taj period odlaganja iskoristimo da pacijente upoznamo sa prirodom njihove bolesti, da ih pripremimo za to što ih čeka i da ih na najbolji mogući način oslobodimo straha od nepoznatog, rekla je na konferenciji za medije doktor internista Rosa Jelačić.
Pacijent na dijalizi u zrenjaninskoj bolnici
Šef nefrološkog odseka internog odeljenja u Zrenjaninu, dr Milja Vukoje kaže da bismo ovog parnog organa u organizmu trebali da se setimo svakog dana.
– Bubrezi su bitni za funkciju organizma, za održavanje ravnoteže funkcije drugih organa. Činjenica je da naši pacijenti sve češće sami idu u apoteku da kupe lekove, a zapravo na taj način uzimaju lekove koji mogu da oštete bubrežnu funkciju, a pre svega mislim na uzimanje lekova za bolove, glavobolju. To je značajan broj pacijenata koje dobijamo u fazi kada je već ozbiljno oštećena funkcija, kaže dr Vukoje.
Smanjena funkcija bubrega registruje se češće u poodmakloj fazi. Na početku se može registrovati samo ukoliko se radi o ozbiljnijem oštećenju bubrega koje se manifestuje smanjenim mokrenjem, gušenjem, otocima potkolenica a onda i ostalog dela tela, zamaranjem.
– Kod onih koji imaju hroničnu bubrežnu insuficijenciju odnosno slabost i smanjenu funkciju bubrega,imamo podmuklije simptome i pacijenti nam se uglavnom kasno jave, kada su svi gore navedeni simptomi mnogo izraženiji i praćeni svrabom, povraćanjem i krizama svesti. Zaista ozbiljno treba raditi na prevenciji i češće se javljati lekaru opšte prakse. Bitni su i lečenje hipertenzije, gojaznosti, pravilna upotreba lekova, naročito antibiotika, poručila je dr Vukoje.
.gif)
.gif)
