 (1).gif)
Mihajlo Idvorski Pupin – naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda, počasni konzul Srbije u SAD, dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka” – svojim životom i radom bio je mnogima inspiracija
Živa Mećavin, autolimar u penziji, pasionirani je kolekcionar Pupinovih knjiga. Rođen je u Zrenjaninu, ali kada je imao samo 2 godine, preselio se kod babe i dede u Idvor, gde je proveo detinjstvo i završio osnovnu školu. Porazgovarali smo sa njim o njegovoj kolekciji, nasleđu i značaju čuvenog naučnika, kako za naše podneblje, tako i za ceo svet.
Dok je pohađao osnovnu školu u Idvoru, učitelji su slabo objašnjavali učenicima ko je bio Mihajlo Pupin, uprkos tome što je ona nosila njegovo ime.
– Tek od 1979. godine, kada je obeležena 125. godišnjica njegovog rođenja, počelo je malo više da se priča i piše o njemu. Bila je tu umešana i politika. Mihajlo je bio jako dobar prijatelj sa kraljem Aleksandrom, a njegov sestrić je bio u Nedićevoj vladi za vreme rata. Te godine sam i kupio prvu knjigu, „Sa pašnjaka do naučenjaka”, i tu sam se veoma zainteresovao. Ako bih saznao da je izašao neki feljton o njemu, kupio bih novine i sačuvao tekst. Sada su već mnogi upoznati s tim što radim, pa mi i javljaju ako izađe neki novi tekst ili mi i sami donesu.
Od kada je otišao u penziju, imao je mnogo više slobodnog vremena i posvetio ga sakupljanju knjiga.
– Imam sigurno oko 15 verzija knjige „Sa pašnjaka do naučenjaka”. Ista knjiga, ali drugi izdavač – a ja kako naiđem na nešto što nemam, odmah i kupim. Ova knjiga ima tri prevoda. Autentičan je prevod iz 1929. godine, M. Jevtića, štampana u Velikom Bečkereku i finansirao je Pupin. Tu knjigu naravno imam, ali mislim čak i da je prvi primerak. Pupinova sestra je bila udata u Zrenjaninu i imala je petoro dece. Jedan od njih je bio Ilija Olćan i on je upravo bio veza između Pupina i Jevtića kada se knjiga štampala, a ova knjiga je upravo iz njegove kuće. Nije bila u najboljem stanju, falilo joj je prvih 5 stranica. Iz Gradske biblioteke su mi izašli u susret, fotokopirali ih, ukoričeno je i to je sada deo kolekcije.
Žikina kolekcija danas broji oko 30-ak knjiga, ali i njegova pisma.
– Posedujem originale na engleskom jeziku, prevode na nemačkom, slovenačkom i francuskom. Iako bih za neke sigurno mogao da dobijem lepu svotu novca, nema tih para za koje bi ih prodao. Imam i Pupinova pisama, iz vremena kada se dopisivao sa učiteljicom iz Idvora, kada ga je obavestila da će škola u selu biti nazvana po njegovom imenu, ali i još nekoliko pisama sa rodbinom.
Nedostaju mu još švedski, ruski i japanski prevod.
– Prvo planiram da nabavim švedski prevod, jer mislim da ću do njega najlakše doći. Planiram da odem i do japanske ambasade i tamo da se raspitam za njihov prevod.
Subotom uveče na svom Fejsbuk profilu, Živa podeli sa svojim prijateljima nova kolekcionarska otkrića.
– Uglavnom sve to i ide preko prijatelja. Oni mi pomažu u nabavljanju, ako imaju nekoga u inostranstvu, kontaktiraju ga i to za sada funkcioniše. Čujemo se telefonom, preko skajpa, što je delom i Pupinova zasluga.
Ono što posebno ceni kod našeg naučnika je to što nije zaboravio odakle je i gde mu je zavičaj.
– Ogroman gest s njegove strane je što je svom imenu dodao Idvorski. Mislim da to danas niko ne bi uradio, stide se. Nikada nije zaboravio svoj rodni kraj bez obzira na to što je postao popularan i što je unovčio svoje patente. Na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. godine, Nikola Pašić je pozvao upravo profesora Pupina, a ne nekog drugog. Pomagao je i finansijski veoma velikom broju ljudi i crkvi.
Smatra da ljudi nisu dovoljno upoznati sa svim doprinosima Mihajla Pupina.
– Ipak je on počasni građanin Zrenjanina i trebalo bi da se ta kuća u ulici Kej 2. oktobra 9, u Maloj Americi, koja je njegova , sredi. Bilo bi dobro i da se učenicima malo više prikaže ko je bio on i šta je sve učinio za nas.
Zid krasi slika, a na njoj Pupin i Živa
– Kada sam odlazio u penziju sin me je iznenadio ovom slikom. Odneo je moju fotografiju, a kada je slika bila završena, uramio je. Uvek se našalim da je slikar mogao malo da me podmladi, ali ipak ovakav poklon je zaista večit.
.gif)
.gif)
