Ukida se dobrovoljno davanje krvi u zrenjaninskoj bolnici

Informacija da će u ovoj godini u preko 40 bolnica u Srbiji biti ukinuta odeljenja transfuziologije i da će se proces dobrovoljnog davanja krvi odvijati na drugačiji način, već je unela pometnju u javnost. Zaposlenima u zdravstvu situacija je jasna, međutim svi van zdravstvenog sistema zahtevaju podrobnije objašnjenje novonastale situacije.

Načelnica Odeljenja za transfuziju krvi Opšte bolnice “Đorđe Joanović”, dr Dragana Popov, kaže da sve počinje od novog Zakona o trasfuzijskoj medicini koji je usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije, i prošle godine usvojen u Srbiji. Centralizovani sistem prikupljanja jedinica krvi koji propisuje novi zakon, odavno postoji u zapadnim zemljama, ali i u regionu. Primenjuju ga Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Republika Srpska.

Plan je da novi sistem i način prikupljanja i obrade krvi bude postpeno implementiran u nekoliko faza, sve do 1. januara 2019. godine kada bi trebao da se primeni u punoj formi.

Novi Zakon o transfuzijskoj medicine definiše dve vrste transfuzioloških ustanova – ovlašćene transfuziološke ustanove i bolničke banke krvi.

Ovlašćene transfuziološke ustanove su Institut za transfuziju krvi u Beogradu, Zavod za transfuziologiju u Novom Sadu i u Nišu, a očekuje se i formiranje zavoda u Kragujevcu. Pored toga, više od 40 bolnica u Srbiji postaju banke krvi.

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine prikupljaće krv na teritoriji cele pokrajine, obrađivati je i distribuirati bolnicama.

– Mi smo plan našeg terena i broj davalaca krvi već prošle godine dostavili Zavodu za transfuziju krvi u Novom Sadu. Njihov zadatak je da u budućnosti umesto nas idu na naše terene, da dolaze ovde, u Zrenjanin, i da u saradnji sa našim opštinskim Crvenim krstom organizuju akcije dobrovoljnog davanja krvi. Sva krv koja se bude prikupila u Zrenjaninu, kao i u svakom drugom gradu, obrađivaće se, proći će NAT test, i nakon toga će se distribuirati bankama krvi, odnosno bolnicama u Srbiji. Tako se krv više neće dobrovoljno davati na Odeljenju u Zrenjaninu, nego u prostorijama Crvenog krsta, mesnim zajednicama, zavisi kako bude organizovano. Već u narednoj fazi možemo očekivati i autobus koji će obilaziti mesta i gradove pa će davalaštvo biti pojednostavljeno, kaže za portal I love Zrenjanin dr Dragana Popov.

Iako je još rano davati prognoze kako će sistem biti prihvaćen, iskustva u zemljama u okruženju govore da je u početku evidentiran manji pad broja davalaca krvi, ali i da se nakon tog talasa formirala sigurna i ustaljena baza davalaca krvi koja je odlučila da nastavi davalaštvo i u novim okolnostima.

Pripreme za implementaciju novog sistema otpočele su i u Vojvodini.

– Implementacija podrazumeva dve faze. U prvoj, Zavod za transfuziju krvi u Novom Sadu preuzeo je nekoliko manjih službi transfuzije u Vojvodini – u Kikindi, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Vrbasu i Senti. Cilj je da se kroz manje bolnice vidi kako će sistem da funkcioniše. Druga faza počinje u junu i ona će obuhvatiti veće bolnice među kojima je i naša u Zrenjaninu. Dakle, mi bismo od juna trebali da prestanemo da prikupljamo krv, i da počnemo da se snabdevamo iz Novog Sada. Naša transfuzija se više neće baviti davalaštvom i davaocima. Postajemo bolnička banka krvi koja se bavi kliničkom transfuzijom. Bavićemo se i dalje tom oblašću, ali to više neće biti direktno vezano za davaoce. Više će to biti primena krvi i krvnih produkata, pojašnjava dr Popov.

Postavlja se pitanje i zašto je došlo do ovih promena.

– Poenta priče je centralizacija, pre svega u smislu testiranja krvi. Cilj je da se krv testira po najvišim standardima. Da bi se krv testirala po najvišim standardima i da bi bila apsolutno bezbedna, ona zahteva određenu opremu koja je vrlo skupa, a jasno je da nema mogućnosti da više od 40 bolnica ima tu vrstu opreme. U ovom novom sistemu postojaće taj savremeniji oblik testiranja – NAT. Ta tehnologija će biti na institutu u Beogradu i sva krv koja se bude prikupila na teritoriji Srbije, proći će kroz NAT sistem. Ovaj sistem je izuzetno značajan jer smanjuje fenomen prozora sa 3 meseca koje postižemo trenutnom tehnologijom, na svega sedam dana. Dakle, govorimo o periodu od momenta kad je osoba zaražena do momenta kada je moguće putem testiranja otkriti prisustvo sifilisa ili virusa HIV, hepatitis B i C. To je ono što ovoj reorganizaciji daje smisao, rekla je dr Dragana Popov.

Zakon predviđa i informatičko umrežavanje svih centara i bolničkih ustanova što će omogućiti praćenja zaliha i potreba za jedinicama krvi.

Na Odeljenju za transfuziju krvi zrenjaninske bolnice poručuju dobrovoljnim davaocima krvi da nastave da budu humani jer što više jedinica iz našeg grada i regiona damo, više ćemo ih nazad i dobiti.