Učesnici regate kažu da je u četvrtak bilo idealno vreme za spust od Jaše Tomića do Botoša

Više od dve decenije grupa ljubitelja prirode i zaljubljenika u veslanje početkom jula organizuje regatu na Tamišu. Uprkos tome što svaki put prelaze istu trasu, kažu da plovidba nikada nije ista. Na ovogodišnjoj regati ima 27 učesnika iz različitih gradova Srbije, a tu je i gost iz Slovenije. Regataši kažu da su uslovi za veslanje prvog dana, na trasi od Jaše Tomića do Botoša, bili idealni.

Spust Tamišem je za regataše koji se iz godine u godinu vraćaju u Jašu Tomić, gde ova reka uzlazi u našu zemlju, rekreacija.

„Ekipa osciluje po broju učesnika od 10-15 pa bogami do 27 koliko nas je ove godine. I to je ujedno i kapacitet ove regate koju pravimo, a koja nije na profitnoj osnovi. Uglavnom je to ekipa koja je godinama u osnovi ista. Dolaze i novi ljudi i to su ljudi koje interesuje takav način života i druženja na reci. Uz sve tegobe koje postoje na reci ima tu velike lepote. Mi umemo da uživamo u toj lepoti, bez obzira što bude tu i jarkog sunca i komaraca… Bogami nekad „ljuljne“ i kiša da nam unese neku novu dinamiku. Bude fizičkog napora zbog dužine trajanja. Nije to ekstremno teško, ali kada se to oduži na više sati, nekima i dojadi. Međutim, sve to kada stignemo na odredište, kao što je ovo ovde u Botošu se momentalno zaboravi jer uživamo u druženju“, objašnjava Jovan Opačić, organizator regate na Tamišu.

Druženje je suština regate na Tamišu

„U Botošu su nas dočekale naše drugaice iz Udruženja žena „Vredne ruke“ sa svojim muževima. Tradicionalno su nam pripremili hranu. Možemo mi, naravno, i bez toga, ali lepo nam je da se družimo sa njima. I upravo je družanje na Tamišu prioritet. Da nam je prioritet da mi to odveslamo onda bi to bilo organizovano drugačije. Ne bismo imali vremena za druženja. Umemo mi i to da radimo. Imamo ekipu od nekoliko članova koji mogu da urade ovo ekspresno. Ali, onda ne stajemo nigde. Poenta je da mi testiramo svoje mogućnosti, pa radimo te duge ture na način na koji se to inače ne radi. Ali, kada organizujemo za veći broj učesnika, onda radimo da to bude više dana, sa noćenjima, sa pauzama, sa kupanjima. Nekma ovih nekoliko dana na Tamišu zamene letovanje. Nije svako u mogućnosti da negde ide, a doživljaj je izvanredan“, dodaje naš sagovornik.

Spust Tamišem traje četiri dana

Regataši deonicu od oko 115 kilometara veslaju tokom četiri dana.

„Deonice su približno oko 30 kilometara. Neka je manja, neka veća. To je nešto što početnici i ljudi sa prosečnim znanjem veslanja mogu da savladaju uz malo volje i uputstava nas koji znamo. Nije zahtena regata. Imamo svake godine i po nekog novog. Ove godine imamo dvoje koji su prvi put na regati. Posebno mi je drago što se uključuju mladi. Sada imamo četvoro mladih. Tri mladića i jedna devojka koji imaju 20-ak godina. Oni veslaju nekoliko godina i pronašli su sebe u tome, jer su me nekoliko puta pitali da li mogu da uzmu čamce da odu na neku svoju akciju, čak i na noćenje. Meni je drago, jer vidim da im prija taj način druženja na reci. Kad dobijete potvrdu mladih nema ništa lepše i znači da ste na doborm putu“, kaže Opačić.

„Na ovogodišnjoj regati imamo i žene. Do sada ih je maksimalno u ekipi bilo 4-5. Ternutno ih je 2-3. Jedna je konstantno na reci već 10-15 godina, a jedna je prvi put na regati“, dodaje naš sagovornik.

Regaraši više vole kada brane na reci nisu zatvorne

Iako je trasa regate uvek ista, ono što regataši dožive kada veslaju od Jaše Tomića do Pančeva nikada nije isto.

„U prvoj polovini deonice od Jaše Tomića reka lepo teče. Ima sve karakteristike normalne reke u ravnici. Već posle Sečnja oseća se uticaj brana. Reka protiče polako, pretvara se u jezero, jer ta brana ima funkciju da Tamiš zadrži na određenom nivou i da jedan deo preusmeri u kanal Dunav—Tisa – Dunav. To sigurno tako mora, ali su karakteritike Tamiša dosta izmenjene. Tamiš je na nekim mestima izuzetno čist, lep za kupanje. U principu nije toliko zagađen. Ne vidimo zagađenje koje je delo ljudskih ruku. Tek negde tamo kad stignemo do Pančeva vidimo šta je grad uradio radi. On je jedna od retkih reka koja nema industriju na svojim obalama i nema šta da ga zagađuje konstantno. Sela su i pravljenja dalje od reka jer su nekada pravljenja na pozicijama gde poplava do njh ne može da stigne“, objašnajva Opačić.

„Tamiš je ove godine u svom koritu. Brane, koje postoje na ovoj reci, su u režimu zatvorenih brana, što nama u nekoj meri malo i smeta, jer volimo kada Tamiš teče. Osim što nam to pomaže nekako se i osećamo bolje kada brane nisu zatovorene“, dodaje naš sagovornik.

Višedecenijsko druženje regatašima nije dosadilo. Kao ni teme o kojima razgovaraju na obali.

„Da ne verujete pričamo veslanju, o čamcima, tehnici veslanja, o opremi, opremi za kampovanje… To su nam neiscrpne teme uz neke doskočice i pošalice gde jedni druge peckamo, ali to je sve u svrsi dobrog raspolžanja. Nema dnevno-političkih tema, nema globalnih tema, nema ničeg opterećujućeg“, kaže Opačić.

Ovogodišnji doček skromniji, ali sa istom željom za druženjem domaćina i gostiju

Kao i mnogo godina unazad domaćini regatašima u Botošu bile su članice Udruženja žena “Vredne ruke”.

“Ne znam koji put dočekujemo regataše, ali to i nije bitno. Bitno je da smo tu, da imamo dobru energiju, da se družimo. Sad sam sa članicama udruženja komentarisala kako je lepo što je tišina. Naime, nekoliko godina unazad smo za doček regate imali i muziku i goste iz drugih udruženja. Sad nam svima godi ova tišina, više ćemo se družiti. Kao kada smo počinjali – samo oni i mi. Ovo će, kažem, biti jedna od onih malo mirnijih godina. Na to su uticali i korona i nedostatk sredstava. Bitno da su oni tu i da smo mi tu”, kaže Ksenija Gujić, predsednica Udruženja žena „Vredne ruke“, Botoš.

Iako Čarde nema, učesnici regate na tom mestu vole da prenoće

Za razliku od prošle godine, kada se na mestu gde je nekada bila Čarda nije moglo kampovati, ove godine učesnici regate su opet pristali na staro mesto.

“Prošle godine je druženje bilo kod brane, ne na Čardi, jer je ovde bilo dosta blata, pošto se Tamiš izlio pre toga. Ove godine smo im rekli da biraju gde hoće da bude doček i oni su se odlučili za staro dobro mesto kod nekadašnje Čarde. Ovo je takvo prijateljstvo da se oko svega u dve reči dogovorimo. Mi se ne čujemo po 10 meseci, ali kada se čujemo dva-tri meseca pre regate samo potvrđujemo datum njihovog dolaska. Svi smo, što se kaže na istim talasnim dužinama. Sa istom pozitivnom enegijom i svi smo ljudi pre svega”, dodaje naša sagovornica.

“Ove godine smo prvi put posle mnogo godina, promenili večeru. Kada smo počeli da dočekujemo regataše, pripremali smo paprikaš. Potom, kada je moj muž rekao da će on biti kuvar smo skuvali pasulj, koji se svima dopao, pa smo godinama samo pasulj služili. Međutim, ove godine smo postali baka i deka i on je rekao da će da dočeka goste kako on hoće i skuvao je gulaš, koji se, kako vidim, učesnicima regate izuzetno svideo”, kaže Ksenija.

Tamiš skoro nije bio topao kao ove godine

Iako nije lako veslati, ljubav prema prirodi je ono što Gordanu Krstić godinama podstiče da učestvuje u regati.

“U regati učestvujem 10-ti put, mislim. Ne brojim, ali mi se tako čini. Jeste malo teško, ali je lepo. Zadovoljstvo je veliko. Društvo je odlično. Svaka etapa je uvek malo teža pred kraj, ali posle se družimo i sve bude super. Uvek veslamo u paru sa nekim. Par mi je drugar kojeg znam od ranije. Ja sam jako rano počela da veslam. Moj tata je bio difovac i ja sam završila DIF. Rekreatitvno sam vozila pedaline, pa posle kajak, pa kanu… Kažem, sve je to rekreativno, nikada se nisam takmičila, ali volim vodu. Znanje i ljubav prema vodi sam prenela i na decu”, kaže Gordana Krstić iz Pančeva.

“Što se tiče veslanja bitna je kondicija, jer je malo zahtevnije za nekog ko ništa ne radi. Nije nemoguće da se nauči. Kad se duže vesla sve je lakše. Odrđene grupe mišića pokrećemo isključivo kada veslamo. Dan je danas bio divan. Voda u reci je izuzetno topla, to nas je iznenadilo. Ne pamtim da je ikada u Tamišu bila ovako topla voda. Lepo smo se družili usput, kupali… Što se tiče održavanja higijene tokom regate, voda je svuda oko nas, Tamiš je čist možemo da se okupamo i stalno se kupamo. Malo je manji komoditet nego kod kuće, ali je, ipak, jako dobro. Muškarci su me super prihvatili i ponekad zaborave da sam žensko. Sve radimo zajedno. Čini mi se da su ponekad žene upornije od muškaraca”, dodaje naša sagovornica.

Iz Botoša regataši nose samo lepe uspomene

Upoznavanje ljudi koji žive uz Tamiš je uvek zanimljivo.

“Ovde, u Botošu, su nas lepo dočekali. Sve je spremno i uvek nam je ovde lepo. Kuvar je zaslužio 10 plus za gulaš koji je spremio. Sad ne znam šta da nam spreme sledeće godine, da li pasulj ili gulaš. Ali, svakako bih prepustila kuvaru da odluči u skaldu sa njegovom željom, voljom, mogućnostima… Svi smo raspoloženi i uvek odlazimo sa posebnim utiscima odavde”, ističe Krstić.

Učesnici regate često budu i stranci

Često ova regata dobija i međunarodni karakter. Prvi put regatašima se pridružio Gorast Bokšan iz Slovenije.

“Imam familiju u Jaši Tomiću i Zrenjaninu. Pošto se bavim kajakom nešto sam tražio po internetu, pa sam video da se održava ova regata. Kontaktirao dam Jocu i on je rekao da mogu da dođem i da im se priključim. Tako da sam sad povezao dve stvari. Došao sam da posetim familiju i učestvujem u regati. Kao što znate Slovenija je alpska zemlja, naše reke su dosta brze i zahtevne. Ovde je nešto drugo. Reke su mirne, može da se uživa na njima, da se opušteno vesla. Mogu da kažem da ni slovenačke reke nisu čiste. Na granju ima puno najlona. Ovde se vidi na nekim mestima gde reka staje da ima dosta plastične ambalaže. To mislim da nije u redu, ali na granama ne vidim toliko vrećica. Inače, je reka dosta čista, mi se kupamo u njoj”, kaže Gorast Bokšan iz Slovenije.

“Svi su me ovde lepo primili. Doček je bio vrhunski. Za večeru sam se već zahvalio gospodinu koji nam ju je spremio, bila je vrhunska. Nadam se da ću i sledeće godine biti deo ove ekipe. Već imam nekoliko prijatelja koji se interesuju za ovu regatu, tako da mislim da sledeće godine neću doći sam iz Slovenije”, dodaje naš sagovornik.

Gulaš zamenio pasulj

Iako je promenio meni, kuvara su i ove godine regataši nagradili komplimentima.

“Danas sam spremao gulaš od junećeg i svinjskog mesa. Za ovo sam se odlučio jer sam hteo da častim učesnike regate pošto sam postao deda. Spremio sam 40-50 porcija. Skuvali smo dva pakovanja makarona i krompir. Mesa je bilo 15 kilograma, plus slanina i šunka… Gulaš sam spremao dugo. Ustao sam u pet ujutru da bih sve pripremio. Oko pola devet sam počeo da kuvam, pa sve do podneva. Prvo sam izdinstao luk, šargarepu i slaninicu. Kada je sve dobilo žuto-zlatnu boju dodao sam meso i pustio da se krčka na tihoj vatri. Na kraju sam dodao začin. Oni koji su prvi put ne zanju kako smo ih dočekivali ranije, a oni koji su ovde tradicionalnao su se iznenadili da smo umesto pasulja spremali gulaš. Šta ćemo spremati sledeće godine, ne znam… Zavisi od finansija”, kaže Dragan Grujić, kuvar.