I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Regata na Tamišu: Ljubav prema vodi jača od svih prepreka

Tradicionalno 23. put održava se regata na Tamišu. Tokom četiri dana regataši će preći oko 115 kilometara od Jaše Tomića do Pančeva. Iako iz godine u godinu veslaju istom trasom, regata, kažu učesnici, ni jedne godine nije ista. Reka je svaki put drugačija, a tokom boravka u naseljenim mestima na njenoj obali sreću i upoznaju nove ljude. Naravno, uvek ima i onih sa kojima su ostvarili prijateljske odnose. Među njima je Udruženje žena “Vredne ruke“ iz Botoša.

Gotovo do poslednjeg dana bilo je neizvesno da li će se regata na Tamišu uopšte održati. Ljubav prema vodi, ipak, je bila jača od svih prepreka koje su pretile da otkažu veslanje ovom banatskom rekom. Tako je u četvrtak ekipa od 20-ak veslača krenula u još jedno osvajanje Tamiša. Prvog dana veslali su od Jaše Tomića do Botoša gde su ih tradicionalno na Tamišu dočekali prijatelji iz Udruženja žena “Vredne ruke”.

“Skoro do poslednjeg dana je bilo neizvesno da li će regate biti ove godine. Danas je četvrtak, a mi ni u nedelju nismo znali da li će se veslati Tamišem. Moram da odam priznanje regatašima. Oni su toliko bili uporni da dođu. Izliveni Tamiš je za njih veliki izazov. Sva ta poplavljena područja su za njih novi doživljaj”, počinje priču Ksenija Grujić, predsednica Udruženja žena “Vredne ruke” iz Botoša.

PerSu marketi

Ksenija Grujić

Do poslednjeg trenutka je bilo neizvesno gde će regataši biti dočekani u Botošu

“Za nas je ove godine doček bio malo iskušenje. Bilo je pitanjegde da ih dočekamo, jer tamo gde ih tradicionalno dočekujemo kod Čarde, ovoga puta to nije bilo moguće. Jeste se juče voda povukla, ali je jako blato. I mnogo je komaraca. Onda smo rešili da to uradimo ovde na ustavi Tomaševac, ali sa Botoške strane. Nismo hteli da prelazimo na onu stranu, jer smo mi domaćini. Ovde gde sada stojimo je do pre dva dana bila voda. U ponedeljak smo suprug i ja bili, sve je još plivalo, skroz je bila voda. U utorak uveče je moglo da se pređe pešice po asfaltu, tako da smo tada zaključili da ćemo moći ovde da odradimo doček. Bila je i varijanta da budemo na bregu na jednoj vikendici, ali voda se povukla, pa smo mogli ovde. Dobili smo odobrenje od Voda Vojvodine da regataši mogu da spavaju ovde”, dodaje naša sagovornica.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Zbog neizvesne situacije na druženju na Tamišu su izostali gosti iz drugih udruženja

Drugo mesto dočeka regataša u Botošu nije jedina razlika u regati ove godine.

“Ovaj doček se razlikuje i po tome što ove godine, zbog trenutne situacije sa korona virusom, nismo imali druga udruženja koja nam tradicionalno dolaze. Ja ih jesam zvala pre mesec dana, ali sa rezervom. Ni tada nismo mogli da znamo šta će se sve dešavati i zbog korone, a evo i zbog izlivanja Tamiša. Istini za volju, mi smo celu ovu priču počeli ovako, da mi kao udruženje dočekujemo regataše, pa smo onda kasnije to iskoristili da uzvratimo gostoprimstvo udruženjima kod kojih mi odlazimo. Njima se to jako svidelo, jer je ovo potpuno drugačije od onoga što rade druga udruženja. Svi su to prihvatili i jako im se sviđa što je tu priroda, što smo svi napolju, zajedno… I oni svi jedva čekaju regatu i od februara pitaju za nju”, objašnjva Grujić.

“Inače, broj učesnika regate je standardan. Tu je oko 20-ak regataša. Imamo jednog učesnika koji je letovao u Hrvatskoj i koji je prekinuo svoj odmor da bi došao ovde. To je nešto što me je zaista dirnulo i što nam daje motiv da nastavimo sa ovim. Jako mi je drago što sve ovo ima pozitivan odjek i što se ljudi zaista lepo osećaju kod nas. Uzajamna je ta energija. Oni nama ispune srca, a vidim da je i njima lepo kod nas. Osim večere, ove godine će, takođe, biti i muzike. Sve u svemu još jedan lep provod. Mnogi kažu da su regate iste, ali to nikada ne može da bude isto. To su ljudi sa različitim energijama, svake godine je drugačije vreme… Bitno je da se svi jako dobro slažemo”, dodaje naša sagovornica.

Veslanje Tamišem nikada nije isto

Učesnici regate na Tamišu potvrđuju da je svaki put doživljaj na reci drugačiji.

“Regata na Tamišu podrazumeva veslanje od Jaše Tomića do Pančeva. Ovo je 23 put da se održava, što znači 23 godine opstaje. Dužina koju veslamo je oko 115-117 kilometara, zavisno od toga da li smo neku krivinu ispravili ili produžili. Deonice su podeljene na oko 30-ak kilometara. Danas smo plovili od Jaše Tomića do Botoša, to je nešto duže od 30 kilometara. Tu se uvek malo umorimo, jer nam je prvi dan veslanja. Sutra idemo od Botoša do Farkaždina, to je malo manje od 30 kilometara. I ostale deonice su takve”, objašnjva Jovan Opačić, organizator regate.

Jovan Opačić

“Mi usput pravimo pauze, odmaramo. Sutra bi trebalo da izađemo u Orlovat, što je samo 10-ak kilometara odavde. Na tim pauzama idemo do prodavnice u selu, osvežimo se. Neko popije sok, neko vodu, neko pivo i tu provedemo jedno sat vremena u međusobnom druženju i u druženju sa meštanima koji su voljni da sa nama provedu vreme. Sa tim pauzama ne bude to toliko naporno. Vreme je za nas izazov. Menja se svaki čas, oblaci dolaze, prolaze, sunce se pomalja, bude toplo. Čak i kad pljusne neka kiša nama bude toplo. To nam ne smeta. Opremljeni smo za boravak u prirodi. Niko ne doživljava problem kakvo god da nam je vreme tokom regate”, dodaje naš sagovornik.

Kada je voda u jakom opadanju voda je veoma brza

Kada se reka povlači nakon poplava veslanje je izazov za regataše.

“Veliki izazov je kada je voda u jakom opadanju. Onda nas prilično pomaže, jer je brza. Očekujemo da će nam taj opadajući talas dosta pomagati sve do Pančeva. Mi smo jako blizu Dunava, Pančevo je na 2 kilometra od Dunava i praktično ima izlaz na Dunav. Kada Dunav jako opada Tamiš se strahovito ubrza, tako da očekujem da će tamo reka biti sve brža. Ono što je još izazov, je to što su obale na koje bismo možda pristajali da se malo odmorimo klizave zbog blata, pa retko gde možemo spontano da izađemo. Recimo sada se nalazimo kod brane između Botoša i Tomaševca. Tu imamo mogućnost da izađemo na beton i to je uredu. Međutim, kada je zemljana obala, pri opadanju vode ona bude blatnjava i klizava pa je izlazak tu malo teži”, kaže Opačić.

“Neki ljudi su danas prvi put doživeli da mogu da proplove kroz otvorenu branu. Ona je, inače, projektovana da nivo Tamiša drži zajezeren da bi se odatle pravio nivo za kanal DTD. Ali, onda je to uvek neko jezero koje mi savladavamo prenošenjem čamaca. I mi smo na to spremni i fizički i psihički. Međutim, mnogo je lep osećaj kada to ne mora da se radi. Za 23 godine koliko  veslam ovuda samo sam tri puta uspeo da proplovim kroz branu. Dešava se u raznim režimima Tamiša da brana bude otvorena, ali se to ne dešava kada smo mi na regati. Evo, kažem, danas se to desilo. I za nas je to izuzetan događaj”, objašnjava naš sagovornik.

Poplavni talas na Tamišu očistio obalu od smeća

Iako je Tamiš, samo sa ovom regatom, Jovan preveslavo 22 puta do sada, kaže da se ni jednom još nije desilo da je regata ista kao neka prethodna.

“Reka nikada nije ista i mi joj se uvek radujemo. To se govori hiljadama godina unazad. Bilo je da me ljudi pitaju kako mi nije dosadno da svake godine idem na Tamiš, a ja kažem on nikada nije isti. Ni mi nismo isti. To je zaista jedan lep doživljaj”, ističe naš sagovornik.

Poplavni talas očistio je obale od smeća.

“Obala sada lepo izgleda, jer velika voda povuče svašta čemu nije mesto na obali, a što je produkt ljudskog delovanja. To je kojekakvo plivajuće smeće, kao što su plastične flaše, kanisteri… Kad je voda velika ona to povuče i odnese dalje. Reka sada dosta lepo izgleda”, kaže Opačić.

Korona indirektno uticala na regatu

Korona virus je još jedan izazov sa kojm se regataši, za sada, uspešno nose.

“Ne mogu da negiram koronu. Čini mi se da postupamo na pravi način. Ne mogu da kažem da držimo maksimalnu distancu, jer je to nemoguće u ovome. Ali, mogu da kažem, da za naše zdravlje radimo nešto jako dobro. Recimo, nalazimo se u prirodi, nalazimo se na suncu, fizički smo jako aktivni i najverovatnije da na taj način jačamo imunitet. Mogu da kažem da osećamo da nas korona ugrožava. Ne direktno, ali indirektno. Evo jedan čovek napuša regatu, jer je iz Beograda i kaže da je neizvesno kako će se tamo situacija odvijati. Meni je žao zbog toga. On je standardni naš član i ovde unosi jedan pozitivan duh”, objašnjava naš sagovornik.

“Takođe, ovoga puta moj bliski prijatelj iz Zrenjanina, koji je trebalo da vesla sa mnom u čamcu nije mogao da nam se priključi iz jednog banalnog razloga. Naime, sin tog mog prijatelja se bavi pčelarstvom. Pre nekoliko dana pčele su ga izujedale i on je imao jaku alergijsku reakciju i povišenu temperaturu. Na pregledu kod doktora je rekao šta mu se dogodilo, ali su ga zbog predostrožnosti testirali na koronu. Test je bio negativan, pa su rekli da mora da se ponovi za nekoliko dana. U međuvremenu su svi koji su bili u kontaktu sa njim, uključujući i njegovog oca i majku, upućeni u izolaciju. Otac je trebalo, kažem da učestvuje u regati. On mi se javio da je negativan, da je sve u redu, ali je propustio regatu”, kaže Opačić.

Sa odmora u Hrvatskoj na regatu na Tamišu

Sve je više onih koji regatu na Tamišu veslaju svake godine.

“Ovu regatu veslam već 10-12 godina. Po meni ovo je izuzetno interesantna regata. Sam Tamiš je za mene lično bio prijatno otkriće. Svi su mi u mladosti isticali njegovu zagađenost industrijskim postrojenjima. Međutim, kada sam prve godine došao i video kako je čist i kako je Tamiš pitoma reka shvatio sam da je to nešto što mi prija. Zato i dolazim ovde iz godine u godinu. S druge strane Banat kao region je vrlo zanimljiv, jer ima nešto što sluti na neku prošlost koja još postoji. Ljudi u Banatu su druželjubivi. Ovo što nam Botošani priređuju svake godine je dirljivo i jako je lepo. Takođe, regata je dobra i za rekreaciju. Veslanje zahteva popriličan napor. Tamiš je prilično miran i traži snagu”, kaže Borislav Burić, učesnik regate iz Novog Sada.

“Pre regate sam bio u Hrvatskoj na Rabu, ali sam odmor prekinuo. Tj. nisam ga prekinuo, nego sam ga isplanirao tako da odande dođem kada se bude veslalo Tamišem. Ljudi koji su okupljeni na ovoj regati su različitih profesija, obrazovanja, socijalnih grupa… Svi su jedinstveni na  svoj način i svi su dragi. Mi se čujemo bar jednom nedeljno bez posebnih povoda. Okupljamo se, slavimo našu veslačku salvu. Iskreno se poštujemo i volimo. Korona virus je misterija koja još u svetu nije razjašnjena, pa ja ne razmišljam o tome. Niti mogu, niti znam da objasnim šta se dešava. Nemam poseban strah. U Hrvatskoj je bilo divno. Korona jeste uticala na posećenost, mada je jun slabije posećen svakako, jer je to predsezona”, dodaje naš sagovornik.

Ko jednom proba da vesla regatu na Tamišu uvek joj se vraća

I pored onih koji su standardna postava regate na Tamišu, svake godine ima i novih članova.

“Prvi put sam sada na regati. Ranije sam veslao u klubu, ali sam napravio pauzu od 2-3 godine. Sad sam odlučio da dođem i da veslam. Osećaj je odličan, osećam se ispunjeno i da sam pun energije. Za regatu sam čuo preko druga Save koji mi je preporučio ovaj događaj i pozvao me da dođem da mu pravim društvo. Apsolutno sam spreman za ovo. Nisam znao šta treba da ponesem tačno. Recimo poneo sam šator, ali on nije pravi za kampovanje, već je odbrana od sunca na plaži, ali snašao sam se. Koristio sam zaštitnu kremu, ali nisam uspeo da se zaštitim u potpunosti. Malo sam pocrveneo. Noćas ću se namazati nekom kremom i nadam se da ću se oporaviti do sutra. Apsolutno je ovo doživljaj koji treba da se iskusi”, objašnjava dvadesetogodišnji Petar Munćan iz Pančeva.

Petar Munćan

Podrška veslačima sa obale

Regataši imaju i logističku podršku na kopnu tokom cele plovidbe Tamišem.

“Mi smo na reci ceo život, a jednu deonicu smo rešili da izveslamo pre 23 godine. Tada nismo znali ni gde ćemo ići, ni kako, malo je to bilo tada haotično. U međuvremenu smo iskristalisali, pa je postalo tradicija. Ja radim i imam mnogo posla, meni je 5 dana, koliko traje regata, mnogo. Ali, tu sam za moje prijatelje da im budem logistika i da im pomažem. Ja veslam kraće regate koje traju najduže 2 dana. Ovu regatu sam veslao 15-ak puta. Ranije sam i kuvao učesnicima, ali to sada u Botošu nije potrebno, jer ih stvarno izuzentno dočekuju. Takođe, hrana je obezbeđena i u Sefkerinu kod Miće. Ja ću im doneti u Farkaždin nešto kuvano za jelo iz Pančeva”, kaže Josif Dečov iz Pančeva.

Josif Dečov

“Takođe, za sve kvarove i za sve što im treba ja sam tu. Ali, smo kratko. Evo sad im je crkao motor na čamcu, ja sam im doneo novi  da mogu da nastave sutra. Mi smo svakodnevno zajedno i mimo regate”, dodaje naš sagovornik.

Pasulj kao tradicionalna večera nakon veslanja

Nakon celog dana na Tamišu regataši su u Botošu tradicionalno mogli da se okrepe pasuljem. Jelom koje on ne žele da menjaju.

“Malo smo povećali količinu pasulja koju smo skuvali. Videćemo koliko će se pojesti. Danas smo koristili 3 kilograma pasulja, kilogram pasuljice, i dosta drugih đakonija kao što su uši, repići, papci, slanina, suvo meso, kobasica… Pasulj smo kuvali u kazanu od 60 litara. Kod kuće smo sve pripremili za kuvanje. Sve je  tamo bilo isečeno. Ovde smo samo dodavali u kazan kad je šta trebalo. Bilo je jako vruće, pogotovo oko kazana, pa sam morao da biram hladovinu. Pasulj se krčkao 2,5-3 sata. Napolju je bilo 30-ak stepeni, a oko kazana je bilo još toplije. Ali, srećom, malo je pirkao vetar pa smo to nekako podneli. Kad sam završio kuvanje morao sam da se presvučem, sav sam bio mokar”, objašnjava Dragan Grujić iz Botoša.

Dragan Grujić

“Veslom po Banatu” – dokumentarac o rekama

Ovogodišnja regata biće prikazana i u dokumentarnom filmu koji će biti emitovan na RTV-u.

“Nisam slučajno na ovo regati. Radim na projektu koji se zove “Veslom po Banatu”. U planu je da uradim se banatske reke. Krenuo sam od Tamiša i to na osnvu priče Borislava Burića iz Novog Sada. On mi je stalno govorio kako to nije ta rekao o kojoj mi mislimo. Mi smo znali da kažemo “mutan si kao Tamiš”. Ove godine zbog poplava jeste reka malo zamućena, ali meni je to doživljaj. Sa svojom ekipom ću napraviti emisiju o ljudima, obali, mestima kroz koja se prolazi… Znate, kada idete rekom, voda sama je inspiracija da nešto napravite. Tu je drugačiji pristup i rediteljski i urednički i snimateljski… Kamera je sve vreme na vodi”, kaže Đura Mrđa, autor emisije na RTV-u.

Đura Mrđa

“Zamislio sam da ispričam priču o mestima na Tamišu. Tu će biti kratka priča o Botošu. Snimaćemo i u Orlovatu. Tamo ću tražiti ljude koji su “potomci” aktera sa slike Pijanac koju je Uroš nacrtao. Ispred prodavnice kada se budemo okupili naći ću već takve ljude koje je on slikao. Nakon toga ćemo pričati o Idvoru i Pupinu. Doći ćemo do Opova, Jabuke, Glognja…  Svuda ćemo neku priču napraviti”, dodaje naš sagovornik.

Nakon snimanja serijala povratak regati na Tamišu kao učesnik

Osim Tamiša serijal će pričati priče i o drugim rekama.

“Drago mi je da samo počeli od Tamiša, ali tu nije kraj. Napraviću priču o Begeju, Karašu, Neri – jedinoj banatskoj reci koja je na granici između Srbije i Rumunije i uliva se u Dunav. Imaćemo priču o kanalu DTD, o Tisi koja graniči Banat i Bačku. Radiću priču o reci Brzav koja dolazi iz Rumunije. Čitav projekat ću završiti pričim o velikom Dunavu u Staroj Palanci gde se Nera uliva u Dunav. Tu je Dunav širok oko 6-8 kilometara, jako je moćan. Ja sam već dva dokumentarna filma pravio o tome i opet ću se vratiti tamo”, kaže Mrđa.

“Moram da kažem da je ovo večeras ovde čudesno. Ne mogu da verujem kakvi su se ljudi ovde skupili. Prvo od učesnika regate koji je svaki na svoj način neobičan, a potom i ovi ljudi koji su nam domaćini i koji su došli da se družimo. Verovatno ću ja od ove godine biti stalni član regate. Sledeće godine tu ću biti u drugoj funkciji – samo kao veslač”, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik i kolega.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh