Od prošlog marta nastava u školama se ne odvija na način na koji smo naučili. I profesori i učenici i roditelji su morali da se naviknu na onlajn časove, ali i na to da na časovima, kada su oni mogući u školi, nisu cela odeljenja. Mnoga takmičenja u 2020. godini nisu održana, a u ovoj su održana tako što su prilagođena trenutnoj epidemiološkoj situaciji. Uprkos svim poteškoćama koje nam je donela pandemija, učenici Ekonomsko-trgovinske škole „Jovan Trajković“ su ostvarili značajne rezultate na takmičenjima iz učeničkog preduzetništva, matematike i evropskog kviza novca.
Na takmičenju u izradi biznis plana Beogradske bankarske akademije namenjenom učencima završnih razreda srednjih škola zrenjaninska Ekonomsko-trgovinska škola „Jovan Trajković“ u finalu je imala dve ekipe. Jednu je činila Marija Mišić, učenica četvrtog razreda smer finansijski administrator.
“Napravila sam biznis plan za preduzeće za prodaju onlajn planera putem web sajta. Htela sam da uradim nešto što je izvan moje zone komfora, kao neki vid rada na sebi i zato sam se prijavila za takmičenje. Ovo me je još više motivisalo da se bavim ekonomijom u budućnosti. Planiram da upišem Ekonomski fakultet u Novom Sadu. Za sada neću razvijati ovu svoju ideju, ali ću to možda uraditi budućnosti. U vreme pripreme za takmičenje, bila sam u samoizolaciji, pa sam sa profesorkom radila telefonom i preko Google meet-a. Bilo je dosta izazovno, jer nismo sve stigli da radimo u školi zbog ove situacije. Profesorka je bila tu da sve pogleda, objasni što treba. Mislim da oni kojima se pruži prilika treba da učestvuju na takmičenjima, jer time mogu samo da dobiju, a ništa da izgube”, kaže Marija Mišić.
Biznis plan za pametnu olovku pobedio na takmičenju
Tim koji su činili ekonomski tehničari Mina Hrubik i Nikola Marković ostvario je ove godine najbolji rezultat za školu, jer su na ovom takmičenju pobedili.
“Naš projekat je baziran na organizaciji biznis plana. Konkretno naša ideja je bila smart pen tj. pametna olovka. To podrazumeva da sav tekst koji napištete na papiru možete putem skenera koji je na olovci da prenesete na drugi elektronski uređaj, bez prethodnog prekucavanja. Olovka ima povezivanje blututom, bežično punjenje i još mnogo opcija koje smo naveli. Na ideju smo došli tako što smo razmišljali šta bi nama odgovaralo i šta nam treba. Zaključili smo da nam stvara problem i oduzima vreme prethodno prekucavanje tekstova ukoliko ga puno ima, a ovo je realna ideja koja bi u ne tako dalekoj budućnosti mogla i da se ostvari. Za sada ne verujem da je sa naše strane ovo ostvarivo, jer prvo moramo da završimo fakultete, ali kompanije koje se bave izradom nekih sličnih uređaja bi mogle da to realizuju”, kaže Mina Hrubik.
Dobar uspeh na takmičenju je rezultat zajedničkog rada i stečenog znanja
“Nas dvoje smo imali dobro predznanje iz poslovne ekonomije. Biznis plan obuhvata i predmete poput marketinga i računovodstva, za koje isto imamo dobro predznanje. Hteli smo na ovaj način da se oprobamo u pravljenju biznis plana koji je tako sveobuhvatan. Sa profesorkom smo radili koristeći telefone i kompjutere. Ona nam je objasnila kako bi svaka stavka u biznis planu trebalo da izgleda. Dobijali smo dobre instrukcije. Nikola i ja smo zajedno radili. Na kraju je profesorka to pregledala, ispravila greške i rezultat je da je naš biznis plan pobedio na takmičenju. Generalno lepo je što je žiri uvideo našu kreativnost i što su smatrali našu ideju pobedničkom. Uspeh sam po sebi ne znači da ću biti oslobođena prijemnog, ali je jako lep osećaj. Shvatili smo da možemo nešto da postignemo. Planiram da upišem Bankarsku akademiju u Beogradu, smer finansije, bankarstvo i računovodstvo”, dodaje naša sagovornica.
“Pripreme su uglavnom tekle tako što sam ili ja išao kod Mine ili je ona dolazila kod mene. Uspeli smo da se organizijemo uprkos trenutnoj situaciji. Sa profesorkom smo komunicirali preko interneta ili telefonom. Jako puno nam je pomogla. Objasnila nam je većinu stvari kako i šta treba da se odradi, pa smo mi tako i radili. Oboje smo radili sve stavke našeg biznis plana, nije bilo podele poslova. Kada sam čuo za takmičenje, učinilo mi se vema interesantnim i primamljivim. Hteli smo da vidimo gde smo sa znanjem, jer smo na redovnim časovima u školi pokazali dobre rezultate i profesorka je bila zadovoljna nama. Prvo mesto i nagrada koju smo dobili mi ne znači toliko koliko iskustvo koje nosim sa ovog takmičenja, pogotovo što se održavalo onlajn. Nije bilo neposrednog kontakta između nas i žirija. Planiram da upišem Ekonomski fakultet u Temišvaru, u Rumuniji”, kaže Nikola Marković.
Iskustvo sa takmičenja neprocenjivo za dalji život
Motivisati decu da uče u trenutnoj epidemiolškoj situaciji nije nimalo lak posao za profesore.
“Na takmičenju su učestvovali učenici sa teritorije cele Srbije i iz Banja Luke. U finalu koje je održano onlajn 24. aprila bilo je 12 timova. Pre finala timovi su bili u obavezi da pošalju svoje biznis planove a na sam dan takmičenja oni su žiriju prezentovali te planove. Žiri je bio brojan i po strukturi različit. Činili su ga profesori, preduzetnici, predstavnici ministarstva… Po proceni svih njih, oba tima iz naše škole su ušla u finale, a Minin i Nikolin biznis plan je prvonagrađen u kategoriji najbolje razrađen inovativni proizvod. Njihov biznis plan je ocenjen i kao vrlo kreativan i kao dobro urađen biznis plan”, kaže Vesna Subu, profesor poslovne ekonomije.
“Ovi đaci su kroz školovanje u našoj školi stekli vrlo dobro znanje iz različitih predmeta. Ne samo iz poslovne eknomije, nego i iz računovodstva, informatike, statistike, marketinga… Moj zadatak je bio da ta njihova znanja objedinim i pomognem u razradi različitih delova biznis plana. Ali, zapravo oni su to već znali i imali su viziju kako da se to sve poveže. Nije tu ključna priprema pred samo takmičenje, već celokupan rad svih prethodnih godina kroz nastavni plan u školi. Deca ovde mogu da steknu veoma široka znanja iz različitih oblasti i da time razviju sve kompentencije koje su danas neophodne za savremenog čoveka. Počevši od stručnih kompetencija – znanja, kompetencija rada sa podacima – istraživanje podataka, obrada podataka, kompetencija povezivanja različitih informacija, informatičke veštine i komunikacija. Bukvalno sve ono što je ključno danas za mladog čoveka”, dodaje naša sagovornica.
Dobri đaci su motivacija profesorima
Đaci koji se trude da ostvare više od onoga što se od njih očekuje na redovnoj nastavi, su svakako podsticaj i profesorima da budu što bolji.
“Ovo je podsticaj i motivacija i za profesora. U ovim uslovima nije bilo lako raditi. Kao što su rekli i đaci radili smo onlajn i telefonski i to je zahtevalo dosta angažovanja. Ja izuzetno cenim njihovu spremnost da se posvete tome u ovim uslovima. Mi cenimo kada đaci žele da postignu nešto više od onoga što je uobičajeno. To je za sve nas nagrada i satisfakcija”, objašnajva Subu.
“Osim priprama za takmičenje, maturaniti se pripremaju i za maturu i za prijemni. Ovo je bila samo još jedna obaveza koju su oni odlično uradili i treba da posluži kao primer drugim učenicima. Problem je što je u trenutnoj situaciji i to teško prikazati učenicima. To što ćemo mi reći u razredu da je neko bio najbolji, da je učestovao na takmičenju je pitanje koliko dopire do đaka. Pogotovo što ih je sada malo, jer su podeljeni u grupe, pa nisu ni celi razredi u isto vreme u školi. Nema tog auditorijuma koji to treba da čuje. Pitanje je da li će neko pogledati sajt škole na kojem je to objavljeno. Kada sam pitala učenike da li su čuli za uspehe ovih đaka, rekli su mi da nisu iako je to, kažem, na sajtu škole objavljeno. To je nešto što deprimira”, dodaje ova profesorka.
ETŠ “Jovan Trajković” ekipno peta na republičkom takmičenju iz matematike
Tradicionalno zrenjaninska eknomska škola ostvaruje značajne rezultate na republičkom takmičenju iz matematike.
“Prvi put sam sada bila na takmičenju u srednjoj školi. Matematika me interesuje još od malih nogu. Profesorka me je motivisala da odem na takmičenje. Pitala me je da li bih to htela, ja sam pristala. Uglavnom smo ove godine vežbali samostalno. Dobijali smo zadatke i radili smo ih kod kuće. Bilo bi sigurno mnogo lakše i verovatno bismo ostvarili još bolje rezultate da smo vežbali u školi. U svakom slučaju zadovoljna sam ostvarenim uspehom, a to je četvrto mesto. Ovo mi je dodatni motiv da budem još bolja narednih godina”, kaže Sara Bošković, učenica prvog razreda, smer ekonomski tehničar.
“Prezadovoljna sam rezultatima takmičenja, osvojila sam treće mesto. Ovo mi je prvi put da sam išla na takmičenje iz matematike u srednjoj školi. Nažalost, nismo imali mnogo vremena da se pripremimo za takmičenje. Nekako je to neplanski došlo. Dobila sam priliku da odem na takmičenje i nisam htela da je propustim. Nisam verovala da će takmičenja uopšte biti. Za sledeću godinu ću se bolje pripremati, jer se nadam da ću biti deo ekipe opet”, objašnjava Jelena Sekulić, učenica drugog razreda, smer ekonomski tehničar.
“Ovo takmičenje je novo iskustvo za mene. Moglo je i bolje da bude, ali budući da smo imali jako malo vremena za pripremu zadovoljna sam postignutim reultatom. Osvojila sam šesto mesto. Za mene je ovo dobra osnova za sledeću godinu. Pošto smo jako kasno saznali za takmičenje, pripreme su išle preko google meet-a. Imali smo nedelju i po dana da se spremimo. Vežbali smo zadatke koji su se pojavljivali na takmičenjima prethodnih godina”, kaže Adrijana Đurić, učenica trećeg razreda, smer ekonomski tehničar.
U trenutnoj epidemiološkoj situaciji i priprema učenika za takmičenje je morala da bude onlajn
I samo učešće na takmičenju u trenutnoj situaciji je veliki uspeh, kažu profesori.
“Ove godine je bilo malo drugačije nego ranijih godina, jer se nastava odvija onlajn, pa je kasnije bilo i školsko takmičenje. Tu smo malo zakasnili. Bilo je malo vremena za pripremu. Radili smo preko google učionice, preko google meet-a. Imamo i grafičku tablu, pa smo tu pisali i radili zadatke koliko je to moglo u ovim uslovima da pomognemo đacima da se pripreme. S obzirom na situaciju zadovoljni smo uspehom. Imamo jedno treće mesto, a ekipno smo zauzeli petu poziciju. Teško je bilo motivisati đake, ali uvek ima onih koji su zainteresovani i koji vole matematiku. Naša škola je uvek među prvih pet škola na takmičenju iz matematike i ove godine smo to potvrdili još jednom”, ističe Dragana Miladinović, profesor matematike.
“Tradicionalno naša škola ostvaruje značajne rezultete na takmičenju iz matematike. Sa decom u redovnim uslovima radimo mnogo više. Ovoga puta je to sve bilo drugačije. Učestvovalo je i manje škola na takmičenju, nego inače. Prošle godine takmičenje nije ni održano. Mi nismo želeli da propustimo ovogodišnje takmičenje, kada se već održava. Sve je bilo nekako na brzinu, ali smo imali sjajnu motivisanu decu koja su prihvatila da idu na takmičenje. Mislim da je to za njih jedno novo iskustvo. Bože zdravlja, valjda će dogodine biti sve u redu, pa da nastavimo da radimo i da se pripremamo kao što smo to radili pre pandemije. Danas sa nama u školi nije naš četvrti član ekipe Gordana Bitević, koja je i ranijih godina učestvovala na takmičenjima i koja je osvajala prva mesta”, dodaje Branislava Zubac, profesor matematike.
Ići na tamičenje ove godien bilo je i hrabro
“Na takmičenju je generalno bilo lepo. Izgradili smo neki svoj ugled, jer smo uvek u samom vrhu po rezultatima. Mislim da je ove godine u svoj ovoj demotivaciji sjajno što su deca, ipak, išla na takmičenje. Uz, to to je i hrabro od njih. Ovogodišnja ekipa nam je gotovo u potpunosti izmenjena. Imali smo tri nova člana. To pokazuje da ima nade da ćemo i dalje ostvarivati dobre rezultate”, kaže naša sagovornica.
Učenici proverili šta znaju o novcu
Učenici prvog razreda smer finansijski administratori Mina Laslo i Marko Zečar učestvovali su na takmičenju “Evropski kviz novca”.
“Ovo takmičenje je ustvari opšti kviz znanja koji je dosta vezan za finansije. Profesorka nam je rekla za kviz i za aplikaciju, pa smo se preko nje pripremali za takmičenje i to nedelju dana pred samo takmičenje. Pitanja koja smo rešavali su se odnosila na evro, dinar, valute… Generalno bila su vezana za finansije. Moj motiv da se prijavim za kviz bila je moja potreba za znanjem. Do sada sam više puta učestvovala na takmičenjima u osnovnoj školi, a ovo takmičenje mi je prvo u srednjoj školi. Ovo mi je dodatni motiv za neka naredna takmičenja”, kaže Mina Laslo.
“Profesorka nam je na času rekla da ima kviz o novcu i ja sam se odmah prijavio. Posle smo saznali da postoji i aplikacija za pripremu za takmičenje, na kojoj se nalaze pitanja sa takmičenja iz prethodnih godina. To smo radili od kuće. Svakodnevno smo bili u kontaktu sa profesorkom kako bi nam rekla šta još treba da radimo. Komunicirali smo mejlom, telefonom… Objasnila nam je kako će izgledati takmičenje. Dolazili smo i u školu zbog te aplikacije da nam jedan učenik pokaže kako sve funkcioniše. Verovatno bi nam bilo lakše da smo svakodnevno bili u školi sa profesorkom, ali Mina i ja smo zajedno vežbali preko aplikacije i radili zadatke. Ovo takmičenje mi je svakako motiv za naredne godine i takmičenja koja će se održavati”, objašnjava Marko Zečar.
Takmičenje “Evropski kviz novca” održava se unazad tri godine
„Udruženje banaka Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja već tri godine organizuju nacionalno takmičenje iz oblasti finansija, ekonomije… za učenike 7. i 8. razreda osnovne škole, kao i za učenike prvog razreda srednjih škola. Sve tri godine učenici ETŠ „Jovan Trajković“, uzimali su učešće u istom. Kviz se organizuje u saradnji sa Evropskom bankarskom federacijom i Kahoot platformom. U kvizu učestvuje 30 evropskih zemalja. Cilj projekta je podizanje nivoa finansijske pismenosti učenika. Finalno takmičenje Evropskog kviza novca održava se u Briselu. Nacionalno takmičenje održano je 17. marta praćenjem pitanja sa YouTube live stream, a učenici su odgovarali sa svog računara putem aplikacije Kahoot. Mina je zauzela 14, a Marko 23. mesto, od oko 200 takmičara iz cele Srbije, što je priličan uspeh ”, objašnjva Gordana Vojinov, profesor ekonomske grupe predmeta.
“Učenici su se, kao što su rekli, uglavnom samostalno pripremali. Moja uloga kao mentorke bila je da ih upoznam sa kvizom, dam im uputstva o pripremi za takmičenje, objasnim kako izgleda samo takmičenje, eventualno se konsultujemo u vezi nekih pitanja. Takođe sam, aktuelne takmičare upoznala sa učenikom Danilom Radović, koji je prošle godine uspešno učestvovao u kvizu, i koji im je preneo svoja iskustva sa takmičenja, što im je prilično pomoglo. Mnoga od pitanja bila su potpuno nepoznata za učenike, ali su oni u želji da saznaju što više usvajali nova znanja. Mina i Marko su dobar primer kako učenici mogu, u bilo kojim uslovima i situacijama uz malo dobre volje i spremnosti za novim saznanjima, da postignu lepe rezultate i steknu nova iskustva”, dodaje naša sagovornica.
“I u ovakvim uslovima dobra deca dobro rade”
Đaci koji su spremni da rade više, svakako moraju da budu motiv svima ostalima.
“Zaista sam ponostna što imamo učenike koji se i u ovakvi uslovima zalažu i što hoće da rade više. Ponosna sam na profesore koji su spremni da tim učenicima pomognu u postizanju ovako dobrih rezultata. Učenici treće i četvrte godine su u prvom i drugom razredu imali klasičnu nastavu, dolazili su redovno u školu. Oni su i ovu situaciju mogli da prebrode na dobar način, jer su imali prethodno predznanje, dobru osnovu. Oni su pokazali rezultate rada ne samo rada sada, već od kada su u ovoj školi. Kroz ova takmičenja možemo da vidimo da i u ovakvim uslovima dobra deca dobro rade. Svi oni problemi koje imamo sada su problemi vezani za motivaciju, a ovi đaci su primer te motivacije i oni treba da budu primer svim ostalim učenicima”, kaže Dragoslava Golušin, direktor Ekonomsko-trgovinske škole “Jovan Trajković”.
Nastava koja postoji od sredine marta prošle godine je organizovana na najbolji mogući način u trenutnim uslovima, ali je činjenica da svima nedostaje klasičan rad. I đacima i profesorima, ali i roditeljima.
.gif)
.gif)
