U sledećem životu biću – štrajkač!

Zašto? Ucenjivaću, iživljavaću se i smejati se onima kojima u međuvremenu pravim štetu, a onda kada mi ispune sve zahteve uživaću u iznuđenom trijumfu ali samo nekoliko meseci! A onda ću hvatati zalet za novu ucenu i dok normalan svet spava pisati štrajkačke transparente i parole. Potpuno mi je svejedno da li ću biti medicinar, prosvetar ili policijski službenik, neka me u procesu reinkarnacije smisle u bilo kojoj uniformi, a nije važno ni kako će mi stajati jer, biću – ucenjivač. Nije mala stvar kad celoj državi odalamite šamarčinu i kažete NEĆU! Eh-e-hej!  Upravlja li ovom državom neko dok se krčmi na sve strane? Te dve kategorije uniformisanih i treći, oni sa mašnom i tašnom koji više sede u zbornici nego na časovima-ne samo što dobro znaju pravila igre Monopol, već istovremeno urušavaju sistem, rasturaju i ono malo vrednosti koje imamo. Malo –malo pa neko od njih digne motiku – „male im plate“. A mi svi u čudu gledamo kako  pod njihovim pritiskom resorna ministarstva i državni funkcioneri pozivaju predsednike sindikata na dogovor  „jer ne mogu sa njima da izađu na kraj“ . Epilog priče, dodavanje minimum pet crvenih na plate štrajkačkih sirotana. Nemojte da mislite da sam povukla obarač zato što mi je večeras dosadno, a ne, nikako! Uvek ima pametnijih stvari od rasipanja vremena na zaposlene koji najveći deo radne godine provedu u štrajku. U inostranstvu bi jako brzo završili karijeru jer bi ih prvo bilo sramota da deset puta godišnje prete državi i građanstvu koji puni budžet a samim tim i njihove plate, a ako bi se i usudili na takav potez, verovatno bi u kratkom roku bili ispedalirani. Ali kod nas ne postoji sistem vrednosti, pa lenje nikad neće smeniti oni koji su vredni i školovani a svoju šansu čekaju sedeći na klupi nekog biroa. Poleteli su mi prsti ka tastaturi kada sam jutros videla gomilu građana ispred saobraćajnog SUP-a sa sve registracionim tablicama u rukama. Krkljanac totalni u 8h!

Pitam poznanika koji cupka s noge na nogu – kada je počela „igranka“? Kaže:“U  5h sam bio 41-vi!“…Prvom  u redu koji je verovatno došao odmah posle ponoći – verovatno niko ne sme ni da priđe…njega bi , posle nametnutog iskušenja od strane plavaca, trebalo poslati direktno u Dnevnik 2…  Mada ni to ne bi dalo efekat., jer svi oni koji bi trebali da reaguju odavno žmure. Otvore oči samo 5. Ili 20.-tog kada treba da im se uveća suma na računu. Neko će reći „sami smo krivi, mi smo ih birali“…. Neko jeste a neko – NIJE! Neki od nas su birali  samo ideju koja im je promovisana, želju da bude bolje i ništa i nikog više od toga! Odavno već nemamo dobre predloge između kojih možemo da biramo ono što stvarno želimo.

Sva volja ovog napaćenog srpskog sveta svodi se na BIRANJE NAJBOLJEG OD NAJGOREG.

A čim im poklonimo volju i poverenje oni sami krenu da popunjavaju svaku moguću fotelju, stolicu, svaki novinski članak, minut na televiziji, i onda počne svojevrsno maltretiranje njihovim „svakog čuda za tri dana dosta“ aferama, lažima, proneverama… I sad treba njima, mi normalni koji samo hoćemo da idemo na posao registrovanim automobilom, da se lečimo kada nas boli i da šaljemo decu na časove od celih 45 minuta – da otvaramo oči? Mission : impossible, i bez da probamo. Toliko iskustva do sada imamo.  I to debelog iskustva sakupljanog poslednjih dvadesetak godina.

Znate kako, kad se naviknete na dobro, na platu od minimum 35 crvenih,onda više nije vaša stvar to što komšija grca za minimalac, što neko ispod džempera sakriva pocepanu košulju, što nekog istinski boli glava jer ne zna šta bi detetu sutra stavio između dva parčeta hleba i poslao ga na čas od 30 minuta… Jedino što bih im ja dala kao odgovor na ucenu jeste ta ista motika koju stalno dižu, (ali ovaj put pravu!) i poslala ih u atarena na 40⁰C da vide kako se teškim radom stiču crvene…a ne samo žuljanjem pozadine o fotelju. Uopšte ne očekujem da će neko da se pozabavi slučajem policije koja štrajkovima  dovodi svakodnevnicu u kolaps, a još manje se nadam da će posle ovog poslednjeg protesta mirovati duže vreme, a tek da neko od njih kao nauk ostalima dobije otkaz-to može da mi bude samo tema za maštanje kad dođe moj red da se s tablicama u pet izjutra uputim u SUP….Žalosno je što su štrajkovi toliko učestali da više ne mogu da budu „top“ tema, jer smo oguglali.  Tema za naslovnu bi nastala kada bi se recimo stotine prosjaka(ne profi) sinhronizovali  u jednu protestnu celinu i blokirali zgradu Vlade Srbije, rezidencije ministara…da li bi i njima neko povećao isprošenu crkavicu… Zašto bi kada od prosjaka niko ne zavisi? Ali zato od one tri-gore-pomenute-kategorije i te kako zavisi… I uvek ćemo se vrteti u krug. Jedni će štrajkovati, drugi će ih smirivati ispunjenjem zahteva. To je jedan od razloga zbog kojeg nećemo nigde stići. Osim sami sebi iza leđa.

*naravno u pomenutim grupacijama nisu svi isti, neki samo moraju da se povinuju većini