Veliko jato raznorazne živine koja slobodno pase seoskim šorom, krdo konja koje slobodno luta livadom i slične prizore još uvek je moguće videti u okolini Zrenjanina.
Takvi prizori pravi su mamac za fotografe kao i iznenađenje za putnike namernike koji automobilom odluče da preseku put od Carske bare do Mužlje preko Lukinog Sela. Upravo jedno takvo jato zatičemo ispred domaćinstva Julijana Magde u selu u kom je danas teško nabrojati preko 100 „duša“. – Slika jeste idilična ali život seljaka i njegov rad se sve manje ceni. Mladi masovno odlaze u gradove ili inostranstvo i time vam ništa novo nisam rekao ali taj trend se ni ne menja ni poboljšava – kaže naš domaćin.
Julijan u selu poznatiji kao Lola, izabrao je ipak da živi obrađujući zemlju. Na njoj uspeva da uzgoji paradajz, pasulj, blitvu, razne vrste luka, a svoj plod daje čak i jedna smokva. Sa ponosom ističe crveni kukuruz koji je njegov deda u ovaj kraj doneo još 1936. godine i to direktno od Indijanaca domoradaca iz Arkanzasa. Što se tiče živine – kao u Balaševićevoj pesmi – nema čega nema i svo to društvo slobodno šeta imanjem i šorom. – Mnogi svrate da rezervišu piliće, guščiće, pačiće, a nisu retki ni oni koji stanu samo da bi fotografisali ovaj prizor – kaže nam Julijan. Više o ovoj idiličnoj slici, kao i životu na selu zabeležili smo u razgovoru jednog „običnog“ nedeljnog poslepodneva.
.jpg)
.gif)
.gif)
