U okviru manifestacije Dani piva ove godine održava se treći međunarodni Simpozijum o pivu, pivarskim sirovinama i opremi. Reč je o naučno-stručnom skupu na kojem se o pivu govori iz drugačijeg ugla od potrošačkog. Teme Simpozijuma su podeljene na dva dela. Prvog dana pričano je o sirovinama, dok je drugi dan ovog skupa posvećen medicinskim i ekološkim aspektima proizvodnje i konzumiranja piva. Među brojnim predavanjima moglo se čuti i koje su to nacionalne i evropske mere podrške namenje inovativnim malim i srednjim preduzećima u koja se svakako ubrajaju i zanatske pivare.
Treći Simpozijum o pivu koji se održava od 26-29. avgusta okupio je značajan broj učesnika. Među njima su predstavnici države, proizvođači, stručnjaci, mladi inženjeri…
„I na svečanom otvaranju Simpozijuma i kroz predavanja predstavljene su aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Sve aktivnosti su usmerene ka tome da se napravi prostor i da se dodatno uredi podrška pivarstvu generalno, a onda specifično razvoju hmeljarstva i proizvodnji ostalih sirovina. Posebna tema jeste podrška razvoju zanatskog pivarstva u Srbiji. Grupacije koje su se kod nas izdvojile su zanatske pivare, pivare srednje veličine i velike industrijske pivare. Ono što je evidentno jeste da se broj zanatskih pivara povećava. Broj srednjih i malih je na istom nivou kao i do sada. Bitno je da se one održe i da imaju stabilnu proizvodnju. Ono gde se stvara inovacioni potencijal, gde se stvaraju i realizuju kreativne ideje je zapravo zanatsko pivarstvo“, kaže Viktor Nedović, predsednik Naučnog odbora trećeg Simpozijuma o pivu, pivarskim sirovinama i opremi.
Simpozijum je prilika da se učesnici u proizvodnji piva povežu i razmene informacije i iskustva
Viktor Nedović je profesor pivarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu i državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, te je sa te pozicije mogao više da govori o merama podrške namenjenim inovativnim malim i srednjim preduzećima.
“Ispred Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, u ime nekih institucija koje je ministarstvo kreiralo i koje čine tzv. ekosistem podrške razvoju inovativnog sektora, predstavio sam programe koje realizuje Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije. Reč je o projektima koji su okrenuti ka inovativnim malim i srednjim preduzećima, gde zanatske pivare i te kako imaju svoje mesto. Možda do sada te informacije nisu bile bliske, a možda ljudi nisu imali priliku da saznaju za ovaj Fond. To je bio razlog sa jedne strane da ih upoznamo sa mogućnostima. Sa druge strane dolaze bitni datumi za raspisivanje nekih novih poziva gde svako od njih može da konkuriše“, kaže naš sagovornik.
„Radi se o nepovratnim sredstvima, ali se, takođe, radi i o konkurentnim programima, aplikacijama, predlozima projekata… Dakle, vrsta podrške nisu subvencije već projekat koji treba da bude lepo osmišljen, kojim se aplicira. U slučaju dobre evaulacije dobija se finansiranje projekta i njegova realizacija“, objašnjava Nedović.
Nacionalne mere podrške mini pivarama
Sve nephodne informacije o ovim projektima mogu da se pronađu na Internetu.
„Dodatna pitanja se mogu uvek postaviti mejlom ili na kontakte koji su navedeni na tim sajtovima. Jedna adresa je svakako Fond za inovacionu delatnost. Imamo program koji se zove mini grants. On je namenjen mladim kompanijama, do 3 godine starsoti. Podška projektima je maksimalno 80.000 evra, a učešće samih kompanija je 15 posto. Imamo program koji je namenjen malo „zrelijim“ kompanijama. Grant je do 300.000 evra, a sufinansiranje kompanije je 30-40 posto. Tu je učešće kompanije značajnije, ali je i novac koji daje država veći. Imamo program saradnje nauke i privrede. Tu je podrška države, takođe, do 300.000 evra. Međutim, ovde je neophodno da pivre, koje bi eventualno aplicirale za sredstva, uključe naučne organizacije u razvoj bilo novog proizvoda bilo projektne ideje. U svakom od ovih programa nauka može da učestvuje, a ovde mora pod obavezno“, precizira naš sagovornik.
„Imamo i program inovacionih vaučera za brze interevencije ako mogu tako da kažem. To služi ako postoji nešto što može u roku od nekoliko meseci da se reši, do šest meseci maksimum, i nešto što ne mora da se plati velikim parama. Maksimalna vrednost vaučera je 800.000 dinara, pri čemu kompanija mora da finansira 20 posto. Usluga se plaća akreditovanoj naučno stručnoj orgnizaciji koja može da bude javna ili privatna. Kompanija aplicira da bi rešila svoj problem i povezuje se direktno sa organizacijom koja rešava problem“, dodaje Nedović.
Simpozijum je dobro mesto da se prikažu mere podrške kraft pivarama iz evropskih fondova
Osim nacionalnih mera podrške, Simpozijum je bio prilika da se prisutnima predstave i mere podrške Evropske unije, posebno kroz projekat Horizont 2020.
„Od međunarodnih programa u Horizontu 2020 smo prikazali svaki segment horizonta gde mala i srednja inovativna preduzeća, a samim tim i kraft pivare mogu da budu ili delovi konzoricijuma ili samostalne kompanije. Prikazan je način na koji ministarstvo u daljim koracima može da podrži potencijalnog aplikanta. Možda ovo nije nešto što će omogućiti da neko bude u startu uspešan, ali je to program koji traje još dve godine. Odmah zatim imamo i drugi projekat koji se nadovezuje na ovaj. Ovu fazu možemo da iskoristimo kao fazu učenja, sazrevanja i nalaženja partnera i mogućnosti za tu vrstu podrške“, kaže naš sagovornik.
Izmene zakona o malim pivarama
Osim podrške kroz novac, malim zanatskim pivarama potrebna je i sistemska podrška.
„Ministarstvo poljoprivrede je najavilo izmene zakona. Rade se podzakonska dokumenta koja će propisivati s jedne strane kao i do sada obavezu da kraft pivra ima jedno stručno lice, inženjera prehrambene tehnologije. To je stručno lice koje će biti obavezno da vodi proces proizvodnje. Ono što je do sada stajalo jeste da to stručno lice mora da ima iskustvo od najmanje 2 godine. To je sputavalo mlade inženjere koji su već stekli znanje na fakultetima da krenu da rade. Te dve godine će novim predlogom biti eliministane. Ovaj Simpozijum prate dva naša studenta koja su se na mini pivari koju imamo na fakultetu obučili tako da bukvalno mogu da počnju samostalnu proizvodnju ili da budu deo neke postojeće kraft pivare. Da mogu da pomognu u programu i radu. Inače, mini pivara na fakultetu je otvorena na dan kada je obeležena stogodišnjica osnivanja fakulteta – 28. marta ove godine“, kaže Nedović.
Uvoz piva raste brže od izvoza
Podaci pokazuju da uvoz piva u Srbiju raste brže od izvoza. Prošle godine u inostranstvo smo prodali pivo u vrednosti od preko 20 miliona evra. Istovremeno za ovaj napitak iz inostranstva smo dali 18,7 miliona evra. U odnosu na 2007. godinu izvoz piva je poratao 12,2 posto, a uvoz 109,6 posto. Pojava sve većeg broja mini pivara mogla bi, da popravi ovaj bilans u korist Srbije.
„Male pivare su za sada male. One ovog trenutka čine jedan posto našeg tržišta. Lično znam nekoliko malih pivara koje veliki deo svog asortimana izvoze, ali to su sve relativno male količine. Tačno je da se uvoz piva povećava iz godine u godinu, ali je tačno i da se izvoz piva povećava iz godine u godinu. U manjem procentu, ali na veću količinu. Treba taj balans svakako održati. Ne možemo da sprečimo potrebe tržišta. Ne možemo da uskratimo tržište za pojedine brendove tako što ćemo da zabranimo uvoz nekog piva, ali zato moramo da imamo drugu vrstu razmišljanja i da podižemo kapacitete i potencijale unutar onoga što imamo. Sektor kraft pivarstva to svakako jeste, bez obzira što je jedan procenat nešto što je jako malo“, objašnjava naš sagovornik.
Mini pivare mogu da zauzmu dobar deo tržišta
„Jedan posto je dosta zgodan oslonac za dalji rast. U Americi je, na primer, ovo tržište startovalo sa samo nekoliko procenata. I dan danas postoje neke savezne američke države gde je to na tom nivou. Gde nije bilo razvoja kraft pivarstva jer su neke druge grane industrije za te države bitne. U onim državama gde se intenzivno razvijalo kraft pivarstvo, taj procenat ide čak i do 30-40 procenata tržišta. Taj procenat u suštini može da bude jako veliki. Bitno je naći mehanizme podrške. Simpozijum je pokazao da Ministarstvo poljoprivrede razmišlja o tome i da je povezano sa Udruženjem koje predstavlja male pivare. Oni komuniciraju teme i dogovaraju aktivnosti. To naravno nije, niti će biti na uštrb pivara srednjih kapaciteta i velikih. Kraft pivarstvo je nešto što treba podržati, jer se tu nalazi dosta veliki potencijal“, zaključuje na kraju razgovora prfesor Viktor Nedović.
Statistika pokazuje da smo u 2018. godini pivo najviše prodavali Bugarima (10,6 miliona evra) i Hrvatima (3,8 miliona evra). S druge strane isto piće smo najviše kupovali iz Slovenije (4,9 miliona evra), Nemačke (3,1 milion evra) i Češke (2,5 miliona evra).
.gif)
.gif)
