Tamiški kućerak u Orlovatu – primer za oživljavanje seoskog turizma

Željko Isakov je rođen i živi u Orlovatu. Za sebe kaže da je otac troje maloletne dece. Trenutno je zaposlen u kompaniji Gomex u sektoru transporta. Hobi su mu vožnja čamcem, kao i upoznavanje ljudi koji imaju preveliku ljubav, pre svega, prema Tamišu, a potom i prema ostalim rekama. Bavi se ekologijom i očuvanjem životne sredine u svim aspektima. Interesuju ga nautika, seoski turizam i, kako kaže, sve što mladom čoveku može da da podstrek da ostane na selu. Iz te ljubavi došao je na ideju da u svom selu, na reci podigne Tamiški kućerak.

Šta je zapravo Tamiški kućerak?

Tamiški kućerak je bajka za one koji znaju šta je reč priroda i iz čega se ona sastoji…

Kako ste došli na ideju da napravite tako nešto u Orlovatu?

Na ovo pitanje odgovor, ipak, mora da bude malo duži. Priča je nastala u toku šetnje. Kako mi deca ne bi odrastala u kućnim (sobnim) uslovima uspeli smo da se dogovorimo da kada je loše vreme idemo do Tamiša. Da šetamo njegovim obalama. Što bismo mi, Orlovaćani, rekli, malo našom, a malo manje Tomaševačkom stranom. Da ne dođe do zabune, Tomaševčani su naši veliki prijatelji i drugari. Tako da se posle jedne zimske šetnje, rodila ideja za nekom kućicom pored reke koja bi nam služila za roštiljanje, druženja, proslave i na kraju, da se za nekim stvarima tuguje. Ljudi koji malo vremena provode u prirodi i pored reke ne znaju koliko ona obnavlja i regeneriše čoveka, njegove misli, maštu, sećanja, emocije i mir koji je u današnje vreme jako bitan i potreban svima. Kada smo došli kući, rekli smo našu ideju dedi, a mom ocu.

Izgradnja prvog Tamiškog kućerka u Orlovatu trajala je tri meseca

Zašto baš dedi? Pa zato što je deda veliki majstor za sve što oko vidi. U našem slučaju on je zadužen da moju maštu pretvori u stvarnost. Tako smo početkom 2020. godine počeli da pravimo kućicu ne na suvom, već na vodi, takozvani, splav. Kada je kućica sagrađena, posle mogu reći kratkog perioda od možda tri meseca, počeli smo svakodnevno da provodimo vreme tamo. Biću iskren, kao što se uvek i trudim da budem, kućica je pravljena isključivo za naše potrebe i nisam ni pomislio da bi to nekom bilo zanimljivo. Međutim, posle fotografija nas i naših prijatelja koji su dolazili počelo je interesovanje…

Tada smo sestra koja živi u Bačkoj Topoli i ja odlučili da pokušamo da izađemo u susret ljudima koji bi tu dolazili. Zamisao je bila da se ona bavi reklamiranjem i kontaktom sa ljudima, a ja fizičkim poslom jer oko splavova uvek ima posla. Pogotovo na Tamišu gde vodostaj u danu zna da promeni visinu za metar-dva, što je za splavove jako rizično. Od tada ova priča se samo širi. Verovatno, kao i sve u životu kada novac nije primarna stvar, već ono što čovek istinski voli i radi.

Tamiški kućerak dva

Problem je bio što našim klincima nismo mogli da objasnimo da ne možemo da idemo u naš splav na kupanje, noćenje, pecanje, jer su tamo gosti. Krajem 2020. sestra i ja se dogovaramo da izgradimo još jednu kućicu koja je malo drugačija i veća od prve. Razlog za povećanjem pronalazimo u rečima i sugestijama turista koji su tu provodili i do 14 dana bez prestanka, da je potrebno kupatilo sa toplom vodom. Tako Tamiški kućerak jedan ima četiri spavaća mesta, malu čajnu kuhinjicu, internet, tv, frižider, peć na drva, toalet, letnji tuš i sve što je potrebno za roštiljanje i gurmanska kuvanja. Kućerak dva ima sve to plus kupatilo sa toplom vodom i šest spavaćih mesta.

Zašto baš Orlovat?

Orlovat zato što su ovde svi moji Isakovi potekli. Zato što selo ima jako zanimljivu i bogatu priču. Jedan od najznačajnijih likova je naš, kako kažu, čika Uroš Predić. Selo ima dve predivne vinarije koje bi svaki pravi ljubitelj istinskih vina trebalo da poseti. Tu su mladi bračni parovi koji se bave poljoprivredom. Naš cilj je da se svi zajedno držimo, da jedne druge pomažemo i da svaki gost Orlovata bude upućen u sve čime selo raspolaže. Orlovat ima prevelike potencijale za turizam, samo je potrebno dobro i pametno to iskoristiti. Rećiću samo da su nedavno u Orlovatu prodate dve vikendice kraj Tamiša koje su kupili upravo naši gosti. Moram da spomenem i našeg Dudu Stanića, ljubitelja ptica i svih pernatih životinja. U svom dvorištu ima preko 100 vrsta životinja i tamo naši gosti rado odlaze.

Obale Tamiša ne smeju da se urušavaju i menjaju

Šta je sve pratilo izgradnju? Da li je bilo poteškoća?

Najiskrenije, poteskoća nije bilo. U priču smo ušli spremni i tačno smo znali šta hoćemo i kako to treba da izgleda. I zato bi ovom prilikom želeo da pomenem čoveka koji nažalost nije više sa nama. To je moj prijatelj Marko Gvozdenović. Kada sam bio mali slušao sam njegove i prče našeg tate kako oni pre samog početka nekog posla tačno znaju kako će to na kraju da izgleda. E, meni se to desilo prvi put sa trideset dve godine. Tačno sam znao kako će to da izgleda kada se zadnji ekser ukuca.

Koliko je trajao proces dobijanja dozvola za tako nešto i da li je to, zaista, komplikovano ili je to samo jedna od predrasuda koja postoji u javnosti?

Dozvole trenutno nismo obezbedili, a nisu nikakve posebne dozvole ni potrebne zato što Tamiš nije plovna reka. Obale ne smeju da se urušavaju, ne sme da se menja njihovo stanje. Čak šta više mi ih održavamo, kosimo i uređujemo sadnjom raznog cveća i drveća.

Da li ste sve radili sami ili, ipak, ne?

Prilikom izgradnje prvog splava samo smo platili montažu solarnih panela. Kasnije smo se malo obučili za to, tako da smo za drugi kupili komponente i sami ih postavili.

Šta je bio najveći izazov u toku radova?

Najveći izazov… Kako će to stajati na vodi, koliko će ljudi moći da izdrži, kakva će biti stabilnost. Ali s obzirom na to da smo koristili bolje i jače materijale od onih koji su nam bili uzor nismo se preterano plašili krajnjim ishodom.

Zamajac razvoju seoskog turizma u Orlovatu

Da li ste ikada razmišljali da odustanete od svoje ideje?

Ne nisam. Neću ni odustati jer je ovo moja ljubav… S obzirom na to da je seoski turizam u ekspanziji i da je njegova budućnost tek pred nama očekujemo nove projekte i poduhvate za naredne godine.

Kako su meštani sela, ali i ljudi koji Vas okružuju reagovali kada ste im predstavili svoju ideju, a kako danas, kada je Tamiški kućerak u funkciji?

Ljudi koji me poznaju, znajući mene i moju porodicu verovali su u moju ideju, bodrili su nas i navijali. Kao i u svakom selu, uvek imate i pozitivne i negativne komentare, što je skroz u redu jer uvek iz svega toga nešto i naučimo. Drago mi je da su ljudi prepoznali Tamiški kućerak kao dobar primer, pa se i sami sada upuštaju u tamiške vode i prave bungalove, vikendice i kućice na obalama naše reke.

Ko sve može da tu dođe i kako?

Svako može da dođe. Orlovat se nalazi, da kažemo, u centru. Na sat vremena od Beograda, Novog Sada, malo manje do Pančeva i Vršca… Ljudi sve je blizu. Pa ljudi prelaze okeane za ono sto vole.

Ko najčešće rezerviše Tamiški kućerak i da li postoje neke posebne želje koje ljudi traže dok tu borave?

Posetioci nemaju neke posebne želje, a većinu onog potrebnog imaju. Dolaze sve generacije, ali ono što je nama bitno jeste da su to ljudi koji zaista vole prirodu, reku i sve što ona pruža. Najveći broj gostiju je iz Beograda, ali dolaze nam iz Užica, Vršca, Pančeva, Bečeja, Kikinde, Subotice, Paraćina, Prokuplja, Jagodine, Kragujevca, Kruševca, Stare Planine… Naravno, imamo i određeni broj gostiju iz Zrenjanina. Iz inostranstva nam za sada dolaze iz Crne Gore, ali imamo planove i čekamo odgovore za saradnju sa turistima iz Amerike.

U Orlovatu kao u Veneciji

Koliko u proseku ljudi tu ostaju?

Turisti ostaju od jednog dana do dve nedelje.

Šta ovo znači za Tamiš? Da li je reka na ovaj način „oživela“?

Ovo znači, pre svega, za sve nas, koji smo odlučili da ostanemo u selu. Tamiš je oživeo. Kada dođu lepši i topliji dani, dok sedite na terasi i uživate sa prijateljima, društvom imate utisak kao da ste u Veneciji. Čamci samo prolaze i ukrštaju svoje talase.

Šta znači za selo?

Selo od ovog vida turizma može da ima samo koristi. Ništa drugo.

Koliko je važno da se čuvaju priroda i životna sredina i kako to čine ljudi koji borave u Tamiškom kućerku?

Ovo je jedna od najvažnijih stvari. Gostima se pojedinačno skreće pažnja kako je to jako bitno. Postoje kante za otpatke koje se redovno čiste i zamoljeni su da nikakav otpad ne bacaju u vodu. Priroda se neće sačuvati dok svako ne bude krenuo tako da se ponaša. Dok se budemo vodili onim “od sutra” ili “neko će drugi” Srbija će biti ovakva još dugo godina.

Tamiška regata u Orlovatu

Kakvi su Vam planovi za naredni period? Pripremate li neke nove sadržaje i u Tamiškom kućerku i u selu?

Planovi za budućnost su proširenje smeštajnih kapaciteta. Što se tiče novih sadržaja pored vožnje čamcem, za ovo leto smo spremili daske za veslanje. Velika verovatnoća postoji i za početak saradnje sa Veliborom iz Despotovca sa kojim ćemo proširiti ponudu i obezbediti kanue za veslanje. U selu podržavamo Dane Uroša Predića, uvek želimo da pomognemo KUD-u koji je, takođe, ponovo oživeo.

Ima li nautički turizam budućnost u Zrenjaninu i okolini?

Ova grana ima veliku budućnost. Tako i mi organizujemo Tamišku regatu na koju sve rado pozivamo.

Šta je sve potrebno da se uradi kako bi ovaj vid turizma još više oživeo u ovom delu zemlje? 

Kao i u svakom poslu i ovom je uvek potrebno usavršavati se i pratiti trendove.

Fotografije ustupio Željko Isakov