I love Zrenjanin portal

  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Orlovat: Jedino selo u kojem se igra kartaška igra fuks

Orlovat se nalazi na granici južnog i srednjeg Banata koju čini dolina Tamiša. Od Zrenjanina je udaljen 24 kilometra. Do ovog sela se dolazi asfaltnim putem koji vodi ka Pančevu. Železnički most između Orlovata i Tomaševca izgrađen je 1894. godine. On spaja srednji i južni Banat, a železnička stanica Orlovat stajalište predstavlja čvorište pruga ka Zrenjaninu, Pančevu, Beogradu i Novom Sadu. Selo je interesantno po tome što ima dve železničke stanice i tri groblja. Na Novom groblju sahranjen je i slikar Uroš Predić, rođeni Orlovaćanin.

Posetioci Gradske bašte mogli su sinoć, u okviru manifestacije Banatska bajka, da se bliže upoznaju sa potencijalima i lepotama koje krase ovo naseljeno mesto na teritoriji Zrenjanina.

Fordomanija

Orlovat je jedno od najstarijih naselja u Banatu. Njegovo ime uglavnom nije menjano. Potiče po staništu orlova i tome što mesto, kada se Tamiš razlije, postaje sprud, greda ili at.

Orlovat je od Zrenjanina udaljen 20-ak kilometara, od Beograda 70, a od Pančeva 60 kilometara. I pored toga što je reč o selu koje je raskrsnica dveju pruga, ovo naseljeno mesto deli sudbinu najvećeg broja sela u Srbiji.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Orovat je predivno mesto. Raskrsnica smo dveju pruga koje se račvaju prema Novom Sadu i Beogradu. Nažalost, u poslednjih 10-ak godina drastično se smanjio broj stanovnika. Mladi odlaze iz sela, a stari umiru. Orlovat danas ima oko 1400 stanovnika. Među njima je nešto više od stotinu osnovnoškolske dece”, kaže Biljana Popadić, predsednica Saveta MZ Orlovat i predsednica Asocijacije žena Orlovat.

Selo može da se pohvali prirodnim lepotama koje ga okružuju.

“Kroz Orlovat protiče reka Tamiš. Imamo 17 kilometara obale. Najviša kota u srednjem Banatu se nalazi upravo na Tamišu u Orlovatu. To je tzv. Piramida ili Umka koja dostiže 99 metara nadmorske visine. Odatle se, kad je lepo vreme, mogu videti i Fruška gora i Avala”, objašnjava naša sagovornica.

Orlovat se suočava sa smanjenjem broja stanovnika, lošim prevozom i vodovodnom mrežom…

Osim što se u selu smanjuje broj stanovnika, Orlovat se suočava i sa različitim drugim problemima.

“Prevoz do sela je katastrofalan, posebno od kada se smanjuje broj stanovnika. Apelujemo na nadležne u gradu i na prevoznika Banat trans da malo to poboljšaju. Mislim da mladi zbog toga i odlaze. Stvarno nemaju prevoz za posao. Snalaze se ko kako zna i ume. Problem je i što nemamo stalnog lekara u selu. Ambulanta radi samo pojedinim danima u nedelji. Mislim da je grad ipak u prednosti, jer tu su i Hitna pomoć i Urgentni centar i svaka mesna zajednica ima svoju ambulantu sa po nekoliko lekara. Trebalo bi u svakom selu da bude bar po jedan lekar redovno. I apoteka nam radi kada radi lekar. Ali, to je problem svih sela. Mislim da se selima niko ozbiljno ne bavi, iako svi pričaju da žele da vrate mlade na selo. Dok bude ovako, mislim da od toga ništa neće biti”, kaže Popadić.

“Što se tiče puteva, oni nisu loši. Međutim, kada dođe jesen, veliki kamioni prevoze repu za Kovačicu i tada baš upropaste puteve, ali moram da priznam da se lokalna samouprava trudi da to koliko toliko popravi. Problem je i što nemamo kanalizaciju. A i što se vode tiče situacija je jako loša. Bunari su nam katastrofalni. Postoji mogućnost da svakog trenutka ostanemo bez vode. Apelovali smo kod nadležnih da nam izađu u susret i da dođu sa direktorom Vodovoda da vide koliki problem imamo sa vodom. Pod hitno moraju da se kopaju novi bunari. Ukoliko bi bunari koji danas postoje u selu zaista ostali bez vode, mi ne bismo imali odakle da se snabdevamo vodom, jer nemamo seoske bunare. Oni dugo nisu održavani i voda u njima je neispravna”, dodaje naša sagovornica.

Poljoprivreda je glavni izvor zarade

Stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom.

“Najviše su zastupljeni ratarstvo i povrtarstvo, a u poslednje vreme ima i onih koji se bave stočarstvom. U selu postoje tri otkupne stanice i ljudi tu prodaju svoje proizvode ili ih plasiraju na pijacama. Oni koji se ne bave poljoprivredom idu na posao, najčešće u Zrenjanin”, kaže Popadić.

“U selu ima dosta napuštenih kuća i one su u vrlo lošem stanju. Savet MZ Orlovat se trudi da se ispred tih kuća bar održava zelene površine. Da se donekle ne bi videlo koliko je to stvarno zapušteno i da se tu ne bi skupljale životinje, smeće, insekti… Kada se nadležnima obraćamo sa problemima koje imamo oni samo sležu ramenima. Ali, kažem, većina sela ima iste ili slične probleme. Ja volim Orlovat. Ja nisam tamo rođena, Zrenjaninka sam, ali živim tamo već nekoliko godina. Moja deca su u selu, unuke su mi tamo i borim se koliko god mogu da to malo stanovništva koliko je ostalo, bar živi u koliko toliko normalnim uslovima”, dodaje naša sagovornica.

Još se čeka izgradnja kuće Uroša Predića

Selo je poznato po slikaru Urošu Prediću. Ali, ni to ne koristi dovoljno za turističku promociju. 2007. godine pokrenuta je inicijativa za održavanje manifestacije Dani Uroša Predića u znak sećanja na ovog velikana, kada je otvorena slikarska kolonija. Iste godine otvorena je i Spomen soba Uroša Predića, koja je zamišljena kao izložbena postavka u vidu edukativnog centra. U selu je svečano položen kamen temeljac  Spomen kuće Uroša Predića, za koju su radovi na prvoj fazi izgradnje započeti 2012. Od tada ovo zdanje čeka bolja vremena. Osim slikarske kolonije, u selu se već tri godine održava i kolonija umetničke fotografije pod nazivom Dislokacija.

“Orlovat je malo zabačen. Kada ljudi gledaju na mapi gde smo, vide da im Orlovat nikako nije usput, nego moraju da skreću sa puta da bi do nas došli. Zato je mnogo posećeniji Idvor i kuća Mihajla Pupina. Ali, ipak i kod nas dolaze ekskurzije uglavnom iz Beograda, Pančeva… Nama to puno znači. Nadamo se da će kuća Uroša Predića, koja je počela da se radi, biti završena. Onda bi to tek uticalo na dolazak turista. Mi imamo Tamiš i tu su veliki turistički potencijalli”, kaže Popadić.

“Na žalost, ti potencijali se ne koriste dovoljno. Mi smo imali ideju da se krene sa plovidbom Tamišem od Botoša do Idvora. Da spojimo nekoliko sela. Da se organizuje tura velikanima u pohode i da se obilaze kuće Uroša Predića i Mihajla Pupina. Pokušali smo to da organizujemo jedne godine, ali to nije zaživelo, jer za tako nešto uvek fali novca. Nadamo se da ćemo uspeti da prođemo na nekom konkursu sa ovim projektom. Turistima bismo nudili banatska jela, suvenire, izlazak na reku, pecanje, vožnju čamcem, vožnju biciklom… Imamo i prelepa arhološka nalazišta koja još nisu dovoljno iskorišćena”, dodaje naša sagovornica.

Ikonostas crkve u Orlovatu oslikao je Uroš Predić

Zahvaljujući upravo Urošu Prediću Orlovaćani mogu da se pohvale i jednom od lepših crkava.

“U Orlovatu sam proveo 14 godina na parohiji i od prošle godine sam u penziji. Večeras sam ovde da predstavim našu crkvu i malo činjenica o Urošu Prediću umesto mog mladog kolege, pošto je on na putu. Ja sam i nakon penzionisanja ostao da živim u Orlovatu. Uroš Predić je rođen u Orlovatu. Njegov otac Petar je 40 godina službovao kao sveštenik u Orlovatu i to od 1840. do 1880. godine. Na inicijativu Uroša Predića je rađena sadašnja crkva u selu. Ona je treća na tom mestu. Prva crkva koja je tu bila, bila je od pletara, pletena je od pruća i onda je malterisana. Za nju se ne zna kada je podignuta, jer je Orlovat staro selo. Zvonik je bio od drveta. Negde 1772. je urađena druga crkva, barokna. Ona je porušena na inicijativu Uroša Predića i napravljena je sadašnja crkva”, kaže protojerej Rajko Srdić, penzionisani sveštenik.

protojerej Rajko Srdić

“Sve crkve su bile posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice, prazniku koji se praznuje 4. decembra u našoj crkvi. Crkva u Orlovatu je specifična po ikonostasu koji je radio upravo Uroš Predić. I to je jedan od poslednjih ikonostasa koji je on radio celokupno. Radio ga je u svojoj 70-oj godini. Radio je on i kasnije, jer je živeo 95 godina, ali više ne celokupan ikonostas. Radio je ikone, portrete, ali ne i ikonostas. Mogu da kažem da je i dan danas naš ikonostas u solidnom stanju. Ikone su originalne, nisu dirane, nije rađena nikava reparacija”, dodaje naš sagovornik.

Deca rado posećuju školske sekcije

Posetiocima Gradske bašte predstavila su se i deca osnovne škole u Orlovatu.

“U okviru manifestacije Banatska bajka, deca iz škole su se predstavila pesmom. Izveli su narodne pesme i jednu duhovnu narodnu pesmu. Prikazali smo i prezentaciju Orlovata koju su radili učenici 7. razreda za koju su osvojili prvo mesto na republičkom takmičenju. Takođe, doneli smo i ručne radove koje su pravili učenici nižih razreda. Reč je o svećama, broševima, magnetima, maskama od gipsa, dekupaž podmetačima, kutijicama… Ti predmeti se uglavnom prodaju na Evropskom selu i za vreme Dečje nedelje. Novac se koristi kako bi učenci išli u bioskop, pozorište, kao i za nabavku novog materijala za rad. U školi ima mnogo radionica. Tu su ekološka, biološka, likovna i saobraćajna sekcija, hor, orkestar… Škola je dosta dobro opremljena, ali uvek treba nekih ulaganja”, objašnjava Sanja Vojnov, nastavnica muzičke kulture u OŠ “Uroš Predić”, Orlovat.

Kartaška igra fuks prekraćuje dokolicu Orlovaćana

Za Orlovat je interesantno i to što je to jedino mesto u kojem se igra kartaška igra fuks.

“Za ovu igru su potrebne mađarske karte. Igra se u četvoro, dvojica protiv dvojice. U određenim varijantama može da se igra i u troje i u dvoje. To je igra koja se isključivo igra radi razonode i zabave. Nikako radi novca.  Vrlo je složena i jako je lepa. Kreativna je, tera na razmišljanje i razvijanje logike. Može se igrati satima i da nikako nije dosadna. Problem je što su pravila dosta složena da bi mogla lako da se predstave. Igra se po principu jače karte i odgovaranja na boju. Najjača su dva filka ili dve dame. To su makova i zelena dama koje se zovu matori i zelja. Kada se igra završi, karte se broje. Zbir svih karata je 120, a pobednik je onaj ko ima najmanje 61”, kaže Radovan Ilin iz Orlovata.

Radovan Ilin sa prijateljima

“Ova igra se prenosi sa generacije na generaciju. To je porodična igra i nekako je obaveza roditelja koji žive u Orlovatu da uče decu kako se igra. Fuks se u našem selu igra više od 300 godina. Još dok nije bilo papira i olovke, rezultat se pisao kredom ili malterom na kamenu. Ova igra se uglavnom igra van sezone poljoprivrednih radova. Ja sam od svog dede slušao da je njegov deda igrao fuks i da se pravila nisu menjala. Pokušali smo da prenesemo i drugima ljubav prema ovoj igri, ali nismo uspeli. Ljudi su bili zainteresovani, ali pošto je igra dosta složena, nije se primila kod drugih. Jedino u mestima gde su se Orlovaćani preselili, pa su uspeli da prijatelje ili komšije nauče da igraju ovu igru”, dodaje naš sagovornik.

Biti pobednik turnira u igranju fuksa je stvar prestiža

Poslednjih 15-ak godina u Orlovatu se organizuju i turniri u igranju fuksa.

“Na tim turnirima učestvuje po 30, 40, 50 ekipa. Obezbeđene su i nagrade za pobednike, ali je tu mnogo važnije biti prvi nego dobti nagradu. Biti pobednik turnira je stvar prestiža, jer je Orlovat selo u kojem svi igraju fuks. I žene i muškarci i deca… Početnik mora prvo da sedi i da gleda kako se igra i posle nekoliko sati bi mogao da shvati osnovna pravila igre. Međutim, za finese bi mu bile potrebne možda i godine. U svakom trenutku dobar igrač zna koje su karte izašle, a koje su još u igri. Šta imaju protivnici, a šta njegov partner”, objašnjava Ilin.

U Gradskoj bašti su se pekle krofne za posetioce

Publika je osim što se upoznala sa specifičnostima Orlovata mogla i da proba kolače i krofne koje su pripremile članice Aktiva žena Orlovat.

“Aktiv žena postoji 15 godina. Ima 35 članica na papiru, ali je nas 15-ak aktivno. Poznate smo uglavnom po humanitarnom radu. Učestvujemo na svim manifestacijama gde nas pozovu i svuda smo osvajale po neku nagradu. Bvimo se izradom ručnih radova i kolača. Moram da kažem da ove zime ništa nismo radile, jer ono što smo napravile prošle godine nismo imale gde da plasiramo. Pravimo uglavnom korpice od papira, heklamo, štrikamo, bavimo se dekupažom, slikamo na staklu… U selu imamo etno sobu Uroša Predića koju posećuju ekskurzije i tu smo uspeli da plasiramo magnete koje radimo”, kaže Biljana Popadić, predsednica Aktiva žena Orlovat.

Biljana Popadić i članice Aktiva žena Orlovat

“Za predstavljanje na Banatskoj bajci smo se opredelili da pečemo krofne. Umesili smo tri mere za večeras. Za to mi je bilo potrebno po pola litre vode i mleka, malo soli, kvasac, šećer. Brašno sam dodavala po potrebi dok se testo nije odvajalo od ruke. Kad se testo umesi, ostavi se da odstoji, nekoliko puta se premesi i prska se kiselom vodom, kako bi krofne bile šupljikave. Od ove količine dobili smo nekih 300 krofni. Doneli smo i kolače. Nismo htele da donosimo našu paorsku torbu. Aktiv žena svakog leta organizuje manifestaciju Paorska torba i Štrudlijada”, dodaje naša sagovornica.

Paorska torba i Štrudlijada će ove godine biti 5. avgusta

Paorska torba i Štrudlijada ove godine održavaju se 5. avgusta od 10 sati.

“Na manifestaciju uvek dolaze gosti iz različitih udruženja. Ona je takmičarskog karaktera. Posebno se ocenje paorska torba tj. njen sadržaj. Svaka paorska torba mora da sadrži pet elemenata. Ono što se nekada nosilo na njivu. To su hleb ili lepinja, cipovka, slanina, luk, so i brisa. Torba mora da bude tkana, šarena. Ne može neka nova. Žiri me često pita šta da radi ako sve torbe imaju potrebne elemente. Ja kažem da ocenjuju kakva je slanina. Da gledaju koja je najdeblja. Jer ranije se nisu nosile na njivu tanke slanine nego one debele tzv. sapunjare. Ocenjuje se i aranžiranje stola. Takođe, bira se i najbolja štrudla. Organizovali smo i pikado za žene, turnir u šahu za muškarce, kuvanje riblje čorbe”, objašnjava Popadić.

Orlovat krase i brojni spomenici kulture.

Orlovaćani imaju i bogat društveni život čemu doprinosi i veliki broj udruženja poput vatrogasnog, lovačkog, udruženja boraca, invalida, vinogradara, stočara, KUD-a, Društva zavičajaca, Društva za odgoj zečeva, rasne živine, golubova i ptica. Više puta u toku godine u selu se organizuju i različite izložbe.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh