U Torku je proteklog vikenda održana peta manifestacija „Tajne bakine kuhinje“. Na njoj je učestvovalo 16 udruženja žena kako iz opštine Žitište, tako i iz drugih vojvođanskih opština. Žene su se nadmetale u pravljenju najboljeg slanog i slatkog jela sa kvascem, ali i u brojnim igrama iznenađenja koje su im pripremili domaćini. Osim ocenjivanja jela, žiri je birao i najbolje uređen štand. Manifestaciju su podržali i bajkeri iz moto kluba „Pauk“.
Početak septembra je za članice Udruženja žena “Banaćanke” iz Torka bio u znaku malog jubileja. Uspešno su organizovale petu po redu manifestaciju Tajne bakine kuhinje.
„Mi se nećemo ovde zaustaviti. Ova manifestacija, pre svega, za nas iz udruženja znači da neko čuva tradiciju i kulturu našeg kraja i ljudi koji su nekada ovde živeli. Ovo je multietnička i multikulturalna sredina što je za nas velika prednost. Tako se na ovoj manifestaciji promovišu vrednosti kako rumunske, koja je dominantna u naseljenom mestu Torak, tako i vrednosti ostalih nacionalnih manjina koje ovde žive, kao i tradicija Srba sa ovih prostora“, kaže Svjetlana Marković iz Udruženja žena „Banaćanke“ iz Torka.
„Trudimo se da manifestacija iz godine u godinu bude sve bolja“
„Naše udruženje je malobrojno, ali to ne znači da smo manje aktivne. Naprotiv, duplo više dajemo energije i trudimo se da u svakom pogledu našu manifestaciju Tajne bakine kuhinje unapređujemo. U današnje vreme žene su emancipovane, mnoge su nosioci poljoprivrednih gazdinstava ili su zaposlene. Imamo 10 članica, od kojih je osam superaktivno, a dve nam pomažu kad god mogu. Niko nije savršen, tako ćemo verovatno i ovoga puta uočiti neki propust koji ćemo gledati da ispravimo sledeće godine“, dodaje naša sagovornica.
Manifestacija „Tajne bakine kuhinje“ je takmičarskog karaktera.
„Pravila su vrlo, vrlo jednostavna. Jedino što se traži jeste da je u specijalitetu koji se ocenjuje, kvasac dominantna osnova. Nekada su se naše bake i prabake trudile da svaki drugi-treći dan na stolu bude neko kvasno testo. Da li je ono bilo slano ili slatko, nije bilo toliko bitno. Ali, takvo testo traži vreme da se pripremi. Mi smo u svetu modernizacije zaboravili na tu hranu. Svi žurimo, jurimo, ne pravimo kvasna testa. Upravo iz tog razloga smo se odlučili da se na našoj manifestaciji ocenjuje jelo koje u sebi sadrži kvasac. Moram da naglasim da testo mora da se pravi po staroj recepturi. U žiriju svake godine imamo bar jedno struno lice u smislu svoje profesije. Reč je o tehnologu prehrambene proizvodnje. Žiri radi nezavisno od nas, organizatora, jer mi se ne takmičimo. Naše udruženje je isključivo domaćin na manifestaciji Tajne bakine kuhinje“, kaže Marković.
„Osim ocenjivanja jela, na ovoj manifestaciji se nagrađuju i najbolji štandovi. Tu se insistira na etno postavci onoga što predstavlja kraj iz kojeg udruženja dolaze. Bilo koja modernizacija etno štanda, ako je u svrhu očuvanja tog etno stila, kao što je dekupaž je dozvoljena. Ali, naglašavam, samo ako ima za cilj očuvanje tradicije“, dodaje naša sagovornica.
Nije lako obezbediti sredstva ni za organizaciju manifestacije, niti za odlazak na neku od njih
Na ovogodišnju manifestaciju Tajne bakine kuhinje odazvalo se 16 udruženja.
„Osam udruženja je sa teritorije opštine Žitište, a osam je iz drugih opština. Tu su žene iz Pančeva, Alibunara, Ovče, Uzdina, Banatskog Novog Sela, Srpske Crnje, Novog Bečeja. Poslednje 2-3 godine je to neki konstantan broj učesnika. Mi se trudimo da manifestacija bude što masovnija, poslali smo 40 poziva. Međutim, najveći problem većine udruženja jeste to što ne mogu da isfinansiraju troškove učešća na različitim manifestacijama. Evo, da bismo organizovali našu Tajnu bakine kuhinje, finansirali smo se iz tri izvora. To su simbolična sredstva, ali kada se saberu ta tri iznosa i kada imate sponzore koji vam doniraju određene proizvode, onda možete da se upustite u ovaj posao“, objašnjava Marković.
„Mi, kao organizatori, moramo da ispoštujemo svakog ko ovde dođe. Zato je potrebno da se obezbedi neko osveženje, jer učesnici dolaze ranije kako bi postavili štand. Osim toga, po završetku manifestacije obezbeđujemo i posluženje za sve prisutne. Delimično su to proizvodi koje su pripremile članice udruženja, a deo smo, ipak, morali da poručimo, jer nismo mogli baš sve sami da spremimo“, dodaje naša sagovornica.
Igre iznenađenja za učesnike
Osim takmičarskog dela na koja su udruženja žena već navikla, ovoga puta su domaćini smislili način kako da animiraju goste dok čekaju rezultate rada žirija. Tako su organizovali „igre iznenađenja“.
„Nama su se na petoj manifestaciji Tajne bakine kuhinje pridružili bajkeri moto kluba „Pauk“ koji su pomogli ženama u igrama. Saradnja sa bajkerima je uspostavljena jer su oni nas bili zvali kada su organizovali moto skup. Zamolili su nas da za tu manifestaciju pripremimo nacionalno jelo Rumuna u Torku „kolesej“, što smo sa zadovoljstvom prihvatili. Mi smo im uzvratili poziv, ali smo smislili način kako da i njih i učesnike manifestacije animiramo. Tako su ekipe za takmičenje u igrama iznenađenja činile dve žene iz udruženja koja su prisutna na manifestaciji i po jedan bajker“, kaže Marković.
Malo je reći da su svi uživali u igrama iznenađenja. Mnogi su posle dosta godina imali prilike da provere svoje sposobnosti.
„Ovo je bilo iznenađenje i za mene kao sudiju, jer su se naše domaćice potrudile da ovo organizuju tako da bude svima zanimljivo. Ekipe su se takmičile u četiri discipline. To su bile nošenje jaja u kašici, duvanje balona, vrtenje obruča oko struka i jedenje šampite bez ruku. Prvo mesto osvojila je ekipa Udruženja žena „Novoseljanke“ iz Banatskog Novog Sela. Drugoplasirane su bile žene iz Udruženja žena „Mladost“ iz Česterega, a treće mesto pripalo je članicama Udruženja žena „Dvorčanke“ iz Banatskog Dvora. Ja se iskreno nadam da će ovaj sportski deo postati sastavni deo tradicionalne manifestacije Tajne bakine kuhinje i da ćemo sledeće godine imati i više takmičara i više igara. Takmičarke su bile jako dobre, ali mislim da će sledeće godine biti bolje pripremljene. Moram da kažem da su starije članice udruženja bile spretnije. Iskustvo je ipak presudilo“, kaže sudija Smiljka Jakšić iz Sportskog saveza opštine Žitište.
Štandovi moraju da budu u etno stilu
Dok su se gosti zabavljali, žiri je neumorno radio. Filip Baloš, Norika Raša i Virdžinija Petrović najpre su ocenjivali izgled štandova, a zatim i predata jela od kvasca.
„Kada smo ocenjivali štandove gledali smo, pre svega, da na njima budu proizvodi iz bakine kuhinje. Ali i predmeti koji su se nekada koristili u kuhinji kao što su varljače, oklagije, kecelje, avani, žice jer nekada nije bilo miksera… Bilo je tu i ručnih radova i lutki, ali to nam je bilo u drugom planu. Mogu da kažem da su se udruženja baš potrudila. Od grešaka, da tako kažem, bilo je propusta jer su žene na neke proizvode stavljale susam. Susam se nije koristio u stara vremena. Umesto susama, ako su već htele sa nečim da ukrase specijalitete mogle su da koriste recimo kim“, objašnjava Filip Baloš, predsednik žirija.
Za ukrašavanje starinskih jela nije dozvoljeno koristiti susam
U konkurenciji slanih jela bilo je 16 uzoraka, dok se u slatkim jelima takmičilo 14 udruženja žena.
„Prilikom ocenjivanja slatkih i slanih jela nije bilo lako. Ja mogu da kažem da sam sve probao. Kod slanih jela gledali smo izgled, presek , strukturu testa, miris i ukus. Naravno, važno nam je bilo i šta je ušlo u sastav, jer su žene ostavljale i spisak sastojaka koje su koristile. Recepturu su svi ispoštovali, jer nisu koristili ništa što naše bake ili prabake nisu koristile. Osim, kao što sam već rekao, susama za posipanje. Mogu da kažem da je većina žena koristila mast, tek po neka je stavljala ulje. U testo su žene obično stavljale sir ili čvarke, a bilo je i praznog peciva“, objašnjava naš sagovornik.
„Kada je reč o slatkim jelima gledali smo, takođe, sastojke, miris, ukus, izgled, presek… Sve je izgledalo jako lepo i privlačno. Slatke specijalitete žene su pravile sa makom, rogačem, višnjama, šljivama, suvim grožđem, orasima… Tu su se potkrale dve greške, jer su žene među slatke specijalitete predale dva slana jela. I onda su ona ostala neocenjena. U pitanju su jedne slane kiflice i krofne. Generalno, zaključak je da je sve bilo jako lepo i svako je mogao da pobedi. Nijanse su presudile. Žene su se potrudile maksimalno. Ipak, mislim da je od svega najvažnije druženje“, dodaje Baloš.
Nagrade za najbolji izgled štanda
Na kraju druženja došlo je vreme i da se proglase pobednici. Treće mesto za izgled štanda osvojilo je udruženje iz Srpskog Itebeja. Drugoplasirani je bio štand Jankov Mosta, dok su najlepši štand postavile žene iz Česterega.
„Na našem štandu smo, osim rukotvorina, imali jedan pravi domaći doručak koji se sastojao od slanine, sira, jaja, hleba… Za ručak smo pripremili pilav, a za večeru razne pite, kiselo mleko… Uz to, bilo je i kolača. To smo pripremali dva dana. Naše udruženje učestvuje na različitim manifestacijama. Osvajali smo do sada nagrade, ali nikada za izgled štanda, ovo nam je prvi put u toj kategoriji“, kaže Slavica Mitrović iz Udruženja žena „Mladost“ iz Česterega.
„Na našem štandu je bilo štrudli, kiflica, pogače, pogačica, savijača, gibančica, salčića… Mnogo smo toga pripremile za danas. Ali, žene iz kluba dele međusobno posao, tako da nam nije veliki problem da sve spremimo kada idemo na neku manifestaciju. Redovno se odazivamo pozivima i osvajamo nagrade. Takođe, očekujemo da druga udruženja dođu na našu manifestaciju Banatska testijada“, objašnjava Suzana Marinkov iz kluba „Vredne ruke“ iz Srpskog Itebeja.
Nagrađeni u kategoriji slanih jela
Pehari su podeljeni i učesnicama koje su pripremile najbolja slana jela.
„Naše udruženje je na manifestaciji Tajne bakine kuhinje svaki put, od kada se ona održava, nagrađena za nešto. Prošle godine smo, kao i ove, bili prvoplasirani kad je reč o slanom jelu od kvasnog testa. I tada sam, kao i sada pravila hleb. Ne znam šta je tajna tog hleba. Za pravljenje koristim vodu, so, kvasac… Testo mora da odstoji onoliko koliko je potrebno da bi taj hleb lepo narastao i da bi bio rastresit… Možda je tajna u „lakoj ruci“ domaćice koja mesi testo“, kaže Verica Škundrić iz Udruženja žena „Vidovdan“ iz Banatskog Karađorđeva.
„Pravila sam pogaču sa sirom i kajmakom. Tu se obično od sastojaka koriste voda, kvasac, brašno. Od toga se zamesi mekše testo. Kada testo stavim u okruglu tepsiju u sredini napravim malo udubljenje i to napunim smesom od kvarenog sira i jaja. Preko toga prelijem mileram koji sama pravim. Sve zajedno stavim da se peče. Ovoga puta sam i u samo testo dodala domaći sir, jer sam jelo spremala za takmičenje. Naš klub žena redovno osvaja neke nagrade. Ja sam sada prvi put pravila tako nešto i evo osvojila sam drugo mesto“, kaže Zorica Marinkov iz kluba žena „Vredne ruke“ iz Srpskog Itebeja.
„Osvojila sam treće mesto i to za pogačice sa čvarcima. Pošto sam pravila malo veću količinu koristila sam litru mleka, kocku i po kvasca, kašiku šećera, malo više od jedne kašike soli. To sam zamesila sa brašnom. Kada je testo naraslo, tri puta u razmaku od po 20 minuta, sam ga mazala čvarcima. Na kraju sam vadila pogačice šoljicom, premazala ih jajima i pekla. Izgleda da sam pogodila sve što je bilo potrebno, jer se dopalo žiriju. Na manifestaciji Tajne bakine kuhinje smo prvi put dobili nagradu, ali je udruženje do sada osvajalo dosta priznanja“, objašnjava Ana Bojer iz Udruženja žena „Bakice“ iz Uzdina.
Nagrađeni u kategoriji slatkih jela
Priznanja su ponele i žene koje su pobedile u kategoriji slatkih jela.
„Za manifestaciju Tajne bakine kuhinje pravila sam pužiće sa orasima. Za to se spremi ukiselo testo, ali ne sa mnogo kvasca. Onda se ono rastanji, premaže filom od oraha i urola. Fil se pravi od mlevenih oraha i mleka ili pavlake. Kada se dobije dugački rolat on se seče na sitnije komade koji se ređaju u pleh jedan do dugog. I tako se dobija pogača od pužića. Onda se to prelije ušpinovanim šećerom i peče se. Redovno idemo na manifestacije i dobijamo nagrade“, kaže Budimka Arsenov iz Srpskog Itebeja dobitnica prve nagrade.
„Ja sam pravila štrudlu sa rogačem koja je osvojila drugo mesto. Za ovu štrudlu potrebni su mleko, kvasac, mast, jaja, so, šećer i rogač. Treba vremena da se štrudla napravi. Svako kvasno testo mora da stoji i da odmara. Do sada sam dobila četiri nagrade na takmičenjima. Dva puta je to bilo za štrudle, jednom za pogačice sa čvarcima i jednom za pitu sa bundevom“, objašnjava Veronika Okolišan, iz Torka.
„Moja starinska pletenica-pogača je trećeplasirana. Recept je star 100 godina. Od sastojaka se koriste brašno, jedno žumance, mleko, kvasac, šećer… To se zamesi, pa se testo tegli, premazuje mašću i plete kao pletenica koja se odozgo premaže jajima. Kada se ispeče, onda se pospe šećerom u prahu. Bitno je da se testo ostavi da odstoji i kada se zamesi, i kada se istegli, i kada se uplete. Za pripremu ovog kolača treba dosta vremena. Često pravim ovu pletenicu i dosta puta sam bila nagrađena“, kaže Anica Vojnović iz Udruženja žena „Vidovdan“ iz Banatskog Karađorđeva.
Osim bajkera koji su zvucima motora omogućili da učesnici i posetioci osete i malo adrenalina, manifestaciju Tajne bakine kuhinje oplemenila su i deca iz sela koja su izvela kulturno-umetnički program.
.gif)
.gif)
