Sve o hraniteljstvu u Zrenjaninu – proceduri, podobnosti hranitelja, novčanoj naknadi

O hraniteljskim porodicama odnosno o porodičnom smeštaju kako se zvanično naziva zbrinjavanje deteta u porodicu koja nije njegova biološka, retko se govori u javnosti. Nizak nivo informisanosti stanovništva Srbije o hraniteljstvu, ujedno i rezultira slabim interesovanjem za tim vidom pomoći deci koja su najčešće prošla kroz odbacivanje, zanemarivanje, neka čak i kroz zlostavljanje. U Centru za socijalni rad Zrenjanin kažu da ove godine nije bilo značajnijeg interesovanja potencijalnih hranitelja, i da se ono iz godine u godinu smanjuje. Ovde podvlače i da država pruža materijalnu potporu hraniteljima u smislu naknada za dete, kao i naknada za obavljanje hraniteljstva, te da materijalna nadoknada može biti na neki način samo satisfakcija ali ne i primarni motiv.

– Hraniteljstvo je oblik zaštite dece bez roditeljskog staranja koji se u gradovima u Srbiji praktikuje od formiranja Centara za socijalni rad, međutim, Zrenjanin je do 2002. godine imao svega nekoliko hraniteljskih porodica. Taj broj se kretao od 5 do 10, i u njima je na smeštaju bilo mnogo dece. Zrenjanin je, za razliku od drugih gradova, 2002. godine bio u situaciji da je Dom za decu bez roditeljskog staranja „Angelina Kojić Gina“ zatvoren, i mi smo imali situaciju da je tada, u jednom trenutku trebalo zbrinuti 18 dece koja su bila na smeštaju. U tim okolnostima, mi smo samoinicijativno, vodeći se činjenicom da smo u Melencima tada već imali nekoliko hraniteljskih porodica i hraniteljku koja je u tom momentu bila motivisana da nam pomogne u promociji hraniteljstva, organizovali nekoliko motivacionih sastanaka za meštane, i tako praktično dobili nove kandidate koji su se izjasnili da bi želeli da budu hranitelji. Na taj način smo zbrinuli decu iz doma koji je zatvoren, kaže na početku razgovora Svetlana Grbo ispred Centra za socijalni rad Zrenjanin.

– Država je već 2003. godine na nacionalnom nivou pokrenula kampanju za razvoj hraniteljstva i praktično se tada sinhronizovanom aktivnošću ministarstva, i centara za socijalni rad, u svim sredinama radilo na razvoju hraniteljstva. To je za posledicu imalo prijavu velikog broja potencijalnih hraniteljskih porodica, tako da se može slobodno reći da od te godine imamo značajno razvijeno hraniteljstvo, i da smo velikom broju dece obezbedili mogućnost da budu u porodičnom okruženju.

Koje mere preduzimate onda kada evidentirate dete koje ima potrebu za porodičnim smeštajem? Kako dolazite do hranitelja?

Svetlana Grbo: Dete može biti smešteno samo u one porodice koje su prošle celu proceduru i za koje je procenjeno da imaju podobnost za hraniteljstvo. Procedura je prilično složena iz razloga što podobnost za hraniteljstvo treba da dobije porodica koja je motivisana da brine o detetu i da mu praktično pomogne da prevaziđe sve one probleme i traume sa kojim dolazi u novu porodicu, jer najveći broj dece koja se smeštaju imaju traumatsko iskustvo, iskustvo zanemarivanja, a neka čak i iskustvo zlostavljanja. Zato hranitelj mora da ima mnogo znanja i veština. Naravno, hranitelj u svemu tome nije sam, tu su pre svega institucije, Centar za socijalni rad kao primarna institucija, ali i institucija koja usmerava saradnju hranitelja sa drugim institucijama koje su od značaja za zadovoljavanje potreba deteta poput škole i zdravstvenog sistema.

Kako i čime se stiče podobnost za hraniteljstvo?

Svetlana Grbo: Potencijalni hranitelji najpre podnose zahtev Centru za socijalni rad, a pre toga se informišu o hraniteljstvu, o tome šta je njegov cilj i koje uslove treba da ispuni. Da biste bili hranitelj, nije dovoljno samo da volite decu. Morate da znate koji su izazovi, šta je ono sa čime se hranitelj može suočiti u zaštiti i zbrinjavanju deteta. Nakon informisanja, potencijalni hranitelji prikupljaju dokumentaciju i podnose zahtev, čime praktično ulaze u postupak procene. Potencijalni hranitelji prolaze kroz proceduru procene u Centru za socijalni rad od strane stručnih radnika – to su diplomirani pravnik, socijalni radnik, psiholog i pedagog. Kada stručni tim proceni da porodica ima podobnost za hraniteljstvo, upućuju je na obuku u Centar za porodični meštaj i usvojenje u Novom Sadu. Sama činjenica da se porodica upućuje na obuku, odnosno na pripremu za hraniteljstvo, ukazuje ustvari na to koliko je složena uloga hranitelja. Ta obuka ima svoj program, i sastoji se od 11 radionica koje obuhvataju sve one teme koje mogu da pomognu hraniteljima da se dobro pripreme za ulogu koja ih čeka. Takođe, hranitelji treba da imaju znanje i veštine da pomognu detetu da prevaziđe sve one posledice koje su nastale zbog zanemarivanja ili zlostavljanja koje je dete trpelo u biološkoj porodici, i da doprinesu da se smanji rizik da dete bude ponovo zanemareno i zlostavljano u, recimo, vršnjačkoj grupi. Proces obuke traje od 5 do 6 nedelja, a da bi se okončao ceo postupak procene, potrebno je nekoliko meseci.

Da li hranitelji imaju predrasude?

Svetlana Grbo: Najčešća predrasuda hranitelja jeste da dete dolazi zadovoljno zato što je za njega pronađeno povoljno okruženje, međutim, to često nije tako. Deca koja dugo žive u porodicama u kojima su zanemarena, nemaju doživljaj da je to nešto što je nepovoljno, da je to loše i ugrožavajuće, i onda kada se nađu u nooj porodici, na promenu reaguju nekim ponašanjem koje hranitelj ne razume. Zato je važna saradnja Centra za socijalni rad i hranitelja, da bismo im pomogli da na pravi način razumeju ponašanje deteta i njegove emocionalne reakcije. S druge strane, ima dece koja reaguju jako dobro, kao da su oduvek u toj porodici, a u stvari je to vrlo jasan indikator emocionalne uskraćenosti deteta, jer ono do tada nije ni sa kim uspostavilo blisku relaciju, i zbog toga se lako emocionalno vezuje. Međutim, to je jedna situacija koja zahteva poseban oprez hranitelja, jer kao što se dete vezalo za njih tako može vrlo lako da se veže i za bilo koju drugu osobu. Važno je da se radi na ispravnom uspostvaljanju odnosa poverenja i emocionalne bliskosti.

Da li postoje ograničenja koja nekoga mogu sprečiti da ne postane hranitelj?

Svetlana Grbo: Prilikom podnošenja zahteva za hraniteljstvo potencijalni hranitelji podnose dokumentaciju iz koje se odmah može videti koji kandidati ispunjavaju, a koji ne, zakonske uslove. Porodica koja nema nikakve prihode ne može postati hraniteljska. Materijalni prihodi koje država izdvaja za hranitelje ne mogu biti motivacija za hraniteljstvo, jer ono podrazumeva veliku odgovornost i obaveze. Materijalna nadoknada može biti na neki način satisfakcija, ali ne može biti primarni motiv. Motiv mora biti altruistički, odnosno da porodica ima potrebu da brine o detetu i posveti mu se. Osim toga, ako govorimo o porodici onda je važno da postoji konsenzus oko odluke da se porodica bavi hraniteljstvom. Ne može biti podobna porodica ako žena želi da bude hraniteljka, a nema podršku partnera ili svoje biološke dece, jer tada dovodimo dete u situaciju da može biti ponovo odbačeno. Porodica ne može biti hraniteljska ako su neki njeni članovi osuđivani za krivična dela nasilja u porodici, neko ko je lišen poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava, zatim osoba koja je bolesna jer to direktno utiče na kapacitete da se o nekome brine. Zakon je vrlo striktan upogledu uslova za sticanje podobnosti uslova za hranitelja. Hraniteljska porodica treba da ima stambeni prostor, i da je po pitanju stanovanja relativno stabilna. Ono što se ne može verifikovati kroz dokumentaciju ali je svakako deo procene, jeste kako je hranitelj funkcionisao u ulozi roditelja, da li je imao propuste u vršenju roditeljskog prava, kako njegova deca reaguju na dolazak deteta u njihovu porodicu.

Da li osoba koja je sama može da postane hranitelj?

Svetlana Grbo: Može.

Da li hranitelj može biti i neko ko nije imao decu?

Svetlana Grbo: Može, i naravno tada se bavimo pitanjima koja se odnose na to kako bi ta osoba rešavala određene probleme. Najčešće, potencijalni hranitelji i kada nemaju sopstvenu decu, imaju iskustvo sa decom srodnika, decom iz okruženja.

Šta se dešava kada jedno dete ode u jednu hraniteljsku porodicu, da li Centar za socijalni rad za to vreme traži trajno rešenje za dete?

Svetlana Grbo: Hraniteljstvo je uvek privremeno rešenje i na taj način se pristupa svakom smeštaju. Hranitelji se kroz samu obuku pripremaju za dolazak deteta, ali se isto tako pripremaju i za njegov odlazak. Svako dete koje dođe u hraniteljsku porodicu, jednom ode. Centar uvek pravi plan za deteu smeru da li biološki roditelji poseduju roditeljske kapacitete koje je moguće uz neki rad unaprediti i ići ka tome da se dete vrati njima, u prirodno okruženje. Sagledavamo i da li postoji srodnička porodica koja bi prihvatila dete. Ukoliko nijedna od tih opcija ne može biti ostvarena, onda se traga za porodicom koja bi mogla da usvoji dete i praktično time obezbeđujemo stalnost. Zasnivanjem usvojenja, usvojitelji praktično imaju sva prava i obaveze kao roditelji deteta, dok je hraniteljstvo privremenog karaktera.

Koliki je procenat hraniteljskih porodica koje nakon hraniteljstva zatraže usvojenje?

Svetlana Grbo: To se vrlo retko dešava. Već onda kada se podnosi zahtev Centru za socijalni rad, važno je da se podnosilac opredeli da li je motivisan da bude hranitelj ili usvojitelj. Nekada imate situacije da hranitelji teško prihvataju odvajanje od deteta koje je na smeštaju, onda počinju da se raspituju o mogućnostima da usvoje dete. Ali jako se retko se dešava da hranitelj pored informisanja podnese konkretno i zahtev za procenu podobnosti za usvojenje. Te situacije su uglavnom više uslovljenje potrebom odrasle osobe koja teško prihvata odvajanje nego potrebom samog deteta. Kada biramo usvojiteljsku porodicu za dete, mi se isključivo rukovodimo interesima deteta.

Koliko je dece smešteno u porodični smeštaju poslednjih 10 godina?

Svetana Grbo: Centar za socijalni rad Zrenjanin je u poslednjih 10 godina u hraniteljske porodice zbrinuo ukupno 187 dece.

Kolika je visina naknade za dete, kolika za posao hranitelja?

Svetlana Grbo: Naknada se sastoji iz nekoliko delova. Prema podacima iz aprila 2017. godine, naknada za dete iznosi 24.861 dinar, i od nje hranitelj treba da podmiri potrebe deteta. Dete koje je navršilo 7 godina ima pravo na džeparac koji mesečno iznosi 3.567 dinara. Osim ovoga, hranitelji imaju naknadu za rad koja zavisi od toga koliko dece imaju na smeštaju. Ako ima jedno dete, naknada je 15.272 dinara, dvoje dece 9.378 dinara (po detetu). Centar za socijalni rad sa hraniteljima zaključuje ugovor i u obavezi je da uvek plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a za zdravstveno osiguranje ukoliko hranitelj već nema rešeno to pitanje. Svako dete ima pravo na uvećanje za troškove prevoza ukoliko putuje do škole iz naseljenog mesta u grad. Dete ima pravo na uvećanje troškova za ekskurziju, za maturu i za udžbenike jednom godišnje. Deca koja imaju intelektualni invaliditet imaju pravo na uvećanje od 5.100 dinara.

Da li trenutno imate potrebe za hraniteljima?

Svetlana Grbo: Broj zahteva se iz godine u godinu smanjuje. Ove godine imamo sporadično interesovanje, gotovo da nemamo zahteva, dok smo u prošloj godini imali osam porodica. Da, imamo potrebe za hraniteljima jer smo u sitauciji da jedan broj dece smeštamo van Zrenjanina što nama otežava i praćenje i podršku. Imamo veliki problem sa zbrinjavanjem dece koja su u pubertetskom uzrastu, kod koje se već javljaju tinejdžerski problemi. Sudbina velikog broja dece je da se izmeštaju u nekom kasnijem uzrastu, kada već teško može da se radi na osnaživanju roditelja. Ta deca se i teže zbrinjavaju usvojenjem jer usvojitelji najčešće žele sasvim malu decu, bez razvojnih problema. Mnoga deca imaju razvojne i zdravstvene probleme, i oni dugo ostaju u sistemu socijalne zaštite, za njih teško nalazimo usvojiteljske porodice. Deca koja su zdrava i nemaju mnogo rizika, a biološke porodice nemaju kapacitet da brinu o njima, ona se najčešće zbrinjavaju usvojenjem i to relativno brzo. Po našem porodičnom zakonu, na usvojenje u inostranstvo mogu da idu deca za koje nije pronađena porodica u Srbiji, a ne pronađe se za decu koja su na kasnijem kalendarskom uzrastu i koja imaju razvojne probleme. U hraniteljskim porodicama deca mogu ostati dok se redovno školuju, najduže do 26 godine života.

Građani koji su zainteresovani za hraniteljstvo mogu doći svakog radnog dana u Centar za socijalni rad, u kancelariju 1, u periodu od 8 do 15 časova.