Avantura zvana turistička ponuda grada Zrenjanina u koju smo nedavno krenuli kako bismo videli šta imamo i čime raspolažemo, šta su nam kapaciteti a šta mogućnosti ovoga puta se nastavlja pričom o suvenirima.
Našli smo se u TIC-u, mestu u centru grada gde svi zainteresovani mogu da svrate i kupe nešto od ponuđenog.
Kako saznajemo od zaposlenih, ponuda suvenira se deli na komercijalnu, urbanu i na etno. Tu su razglednice, privesci, magneti, banatske kućice, keramičke lale, čaše, majice, puzle sa fotografijama grada, šolje, novčanici…
Mnogo manja je potražnja za etno suvenirima o kojima se često priča. Rečeno nam je i to da ljudi dolaze, kako stranci tako i oni koji treba da negde odu i ponesu nešto. Kupci su i oni koji organizuju ili odlaze na seminare. Ponuda je zadovoljavajuća mada bi prema njihovim rečima mogla biti i bolja. Cene se kreću od 40 dinara pa naviše a kako saznajemo od osnivanja Turističko informativnog centra, 2005. godine najprodavaniji suvenir su keramičke štampane šolje pa potom majice, stvari koje se upotrebljavaju.
Veliki problem predstavlja to što sada po zakonu udruženja koja prave ručne radove više ne mogu da ih prodaju kao nekada već je papirološka procedura drugačija, tako da npr. jedan milje koji kod proizvođača košta 300 dinara na kraju ima cenu od 1000 dinara.
Pre nekoliko meseci najavljeno je i otvaranje etno suvenirnice na Žitnom trgu koja još uvek nije počela sa radom jer nije iznađen model i način na koji bi se prodavali proizvodi.
Radno vreme TIC- a je svakog dana do 20 sati, subotom pre podne a nedeljom ne radi što im je zamereno od strane turističkih radnika jer većina ekskurzija dolazi u Zrenjanin baš nedeljom.
Tekst i fotografije : Maja Pandurov
.gif)
.gif)
