Stanje pšenice i ječma razlikuje se od parcele do parcele. Na nekim njivama strna žita su lepo razvijena i u dobroj kondiciji. Istovremeno na drugim parcelama je evidentno žutilo listova i na biljkama se vide simptomi bolesti. Zbog čega je to tako i šta proizvođači moraju sada da rade pitali smo Snežanu Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Strna žita su jesenas posejana na vreme. Najvećim delom u drugoj dekadi oktobra.
“Usevi su imali veoma dobre uslove za rast i napredak. Količina padavina u novembru bila je oko 70 mm/m2, a u decembru i januaru oko 30 mm/m2. U februaru je bilo oko 40 mm/m2 padavina. U tom periodu registrovana je izuzetno dobra kondicija useva. To je podrazumevalo dobro i intenzivno bokorenje. Kod pšenice razvijena su 3 do 4 sekundarna stabla, a kod ječma 5 do 6 sekundarnih stabala. Do ovog perioda konstatovali smo i značajan potencijal bolesti tipa pegavosti, rđe, pepelnice, kako na pšenici tako i na ječmu”, kaže dipl. ing. zaštite bilja Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
“U martu smo zabeležili ukupnu količinu padavina samo 25 mm/m2. Reč je o poslednjim značajnim padavinama u prvoj dekadi marta. Istovremeno, od sredine marta počinje pad minimalnih temperatura koji se nastavlja i početkom aprila (npr. 23.03. -5,80C; 01.04. -7,30C). Navedeni meteorološki parametri koji su podrazumevali niske temperature i nedostatak padavina odrazili su se na fiziologiju biljaka. Treba znati da strna žita inače dobro podnose niže temperature, ali ne tako dobro u fazama intenzivnog porasta kad je razvijeno prvo ili drugo kolence”, objašnjava naša sagovornica.
Stresni uslovi ostavljaju posledice na strna žita
Nepovoljni uslovi ostavili su traga na biljkama.
“U poslednjih nekoliko dana proizvođači strnih žita su donekle zatečeni stanjem useva. Naime, na nekim parcelama je evidentno žutilo listova, ima simptoma biljnih bolesti. Naravno razlike postoje, te imamo i zelenih, lepo razvijenih strnih žita u dobroj kondiciji i dobrog zdravstvenog stanja. Otkud ovakva razlika? Pre svega, kako kaže stara izreka “svaka godina je priča za sebe i svaka parcela priča za sebe”. Neki proizvođači su obavili zaštitu useva neki još uvek nisu. Jedni su to uradili u skladu sa temperaturama koje su uticale na tretmane, dok drugi nisu o tome vodili računa ili nisu postigli da obave posao na vreme iz objektivnih razloga”, kaže Parađenović.
“Biljke su prinuđene u ovakvim uslovima da odbacuju donje listove, te oni žute – sa simptomima bolesti ili bez. Na vrhovima gornjih listova usled zadržavanja vode i uticaja niskih temperatura, takođe, dolazi do žućenja. Ako se uzme u obzir i potreba proizvođača da u ovoj godini primenjuju regulatore rasta, primena na neadekvatnim temperaturama ili pad temperature nakon primene, takođe, je doprinelo intenzivnom žutilu biljaka. Može se zaključiti da strna žita u ovom trenutku trpe posledice stresnih uslova koji su prolazni, ali da se sa zaštitom useva mora dalje nastaviti. Cilj je sačuvati u ovom trenutku, pored opšte kondicije biljaka, dobro zdravstveno stanje gornjih listova koji se nalaze ispod budućeg klasa jer oni su nosioci prinosa kod pšenice i ječma”, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
Savet stručnjaka jeste da proizvođači kao i do sada redovno obilaze svoje parcele kako bi na vreme preduzeli sve neophodne mere za zaštitu useva.
.gif)
.gif)
