 (1).gif)
Istoricizam u arhitekturi obuhvata razdoblje koje počinje u drugoj polovini 19. veka, teče uporedo sa stilom secesije, ar dekoom i stilom moderne i traje sve do početka Drugog svetskog rata.
Veliki Bečkerek (danas Zrenjanin) je od osamdesetih godina 19. veka, pa do početka Prvog svetskog rata – bio u ekonomskom i kulturnom usponu. To je vreme ubrzanog industrijskog razvoja i aktivne građevinske delatnosti, kada je podignut veliki broj javnih palata i privatnih kuća. U ovom periodu su izgrađene najznačajnije građevine u stilu istoricizma, koje su definisale urbani karakter grada.
Gradsku arhitekturu Zrenjanina obeležava istoricizam. Dragoceni predstavnici klasicizma prve polovine 19. veka su u permanentnom nestajanju, secesija početka 20. veka jeste popunila gradski prostor nekolikim vrednim ostvarenjima, no urbanim pejzažom pretežno dominira istoricizam – način razmišljanja koji se napajao arhitekturom prethodnih vekova. Dugo omalovažavan zbog ove svoje „neinventivnosti“, istoricizam je konačno dobio pravičnije vrednovanje tek u moderno doba. Danas milioni ljudi svakodnevno hrle da bi se divili istoricističkoj arhitekturi gradova 19. veka – Parizu, Minhenu, Berlinu, Beču, Budimpešti… Šta je to što je toliko privlačno u fasadama koje oponašaju renesansu, barok ili gotiku? U čemu je vizuelna privlačnost arhitekture koju karakteriše repetitivna upotreba vrata i prozora? I još više od toga. Ponavljanje se proteže na objekte, ulice i čitave kvartove. Privlačnost najverovatnije baš i leži u tom redu, besprekornom zanatskom znanju i umeću određivanja idealnih proporcija, ali i u pouzdanoj urbanističkoj doslednosti koje su arhitekte sticale na prestižnim evropskim univerzitetima da bi ove kuće zbirno delovale kao skladna celina.
U Centralnoj Evropi uzor je bio Beč. U manjim gradovima poput Velikog Bečkereka individualne kuće nisu uvek građene kao reprezentativne palate, ali kada se posmatraju kao deo šireg urbanog pejzaža, one svakako čuvaju karakter i kulturu prostora.
STANJE GRADITELJSKOG NASLEĐA IZ DRUGE POLOVINE 19. VEKA
Paradoks Zrenjanina je u tome što su njegove najstarije i najvrednije građevine, koje se nalaze u samom centru grada, u najlošijem građevinskom stanju.
Zrenjanin, generalno, ima problem sa neodržavanjem i nedomaćinskim odnosom prema graditelјskom nasleđu. Skoro četvrtina objekata koji uživaju status kulturnog dobra, nalazi se u veoma lošem građevinskom stanju. Značajan deo tih ugrоžеnih objekata je iz perioda istoricizma, odnosno druge polovine 19. veka.
Ugroženi spomenici kulture uglavnom se nalaze u okviru Prostorne kulturno-istorijske celine ,,Staro jezgro Zrenjanina” od velikog značaja za Republiku Srbiju!
UGROŽENI SPOMENICI KULTURE IZ DRUGE POLOVINE 19. VEKA
PINOVA VILA (1894)
(spomenik kulture)
Adresa: Ulica Ive Lole Ribara broj 13
Utvrđena je za spomenik kulture 2013. godine. Nalazi se izvan Prostorne kulturno-istorijske celine ,,Centar Zrenjanina”, na Bulevaru Milutina Milankovića (magistrali). Danas je u veoma lošem stanju, jer je već godinama razgrađuju uticaji prirode, ali i ljudski faktor. Napuštena je još krajem devedesetih godina prošlog veka kada se plućna bolnica koja se nalazila u njoj, preselila u novu zgradu. Od tada nema stanara i namenu. U par navrata je pokrenuta prodaja objekta, ali nije bilo zainteresovanih kupaca. Nevladina organizacija UA (Umetnička asocijacija) je ovaj objekat simbolično pretvorila u Muzej destrukcije – kao personifikaciju propadanja kulture i kulturnog nasleđa jednog grada.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin je izradio konzervatorsko-restauratorski projekat obnove Pinove vile još 2005. godine, ali svi pokušaji da se ovaj spomenik kulture sačuva od daljeg propadanja i revitalizuje, ostali su bez konkretnih rezultata.
PALATA MENCER (šezdesete godine 19. veka)
(spomenik kulture od velikog značaja)
Adresa: Ulica kralja Aleksandra I Karađorđevića broj 20
Palata, nekad moćne jevrejske apotekarske porodice Mencer, danas je poluprazna i zapuštena. Krov je dotrajao u tolikoj meri da mu preti urušavanje, a delovi potkrovnog venca zbog toga otpadaju i dovode u opasnost živote prolaznika. Zgrada je u privatnom vlasništvu. Jedan deo stambenog prostora je prazan, u drugom žive ljudi koji ne poseduju finansijske kapacitete da održavaju objekat, Ceo prvi sprat je u vlasništvu kompanije ,,Matijević” koja svoj prostor ne koristi i do sada nije imala interesa da uloži finansijska sredstva za sanaciju ovog kulturnog dobra. U prizemlju se nalaze banke. (U Zakonu o kulturnim dobrima stoji da je vlasnik kulturnog dobra dužan da se o istom stara). Zavod je u više navrata upozoravao vlasnike da je neophodno što pre pristupiti sanaciji krova. Mišljenja smo da u ovakvim situacijama, kada je u pitanju zaštita i očuvanje kulturnog nasleđa, država mora finansijski da pomogne privatnim vlasnicima, jer je u pitanju javni interes.
Poslednje intervencije na obnovi ovog spomenika kulture, koje je država preduzela i finansirala, izvedene su sredinom osamdesetih godina 20. veka.
Napokon, septembra meseca 2015. godine, započeli su radovi na sanaciji krova.
PALATA DAUN (1882)
(spomenik kulture od velikog značaja)
Adresa: Ulica kralja Aleksandra I Karađorđevića broj 18
Nekad raskošna palata bogate trgovačke porodice Daun, koja se nalazi u glavnoj ulici, već je godinama bez korisnika, a samim tim bez neophodnog finasijskog ulaganja i permanentnog održavanja. Krov je u veoma lošem stanju i potrebna je njegova sanacija. Fasada je takođe devastirana – sa nje otpadaju delovi maltera i gipsa.
U postupku je restitucije, ali se vodi i pravni spor oko vlasništva. Sve su to razlozi zbog kojih se ništa ne preduzima da se ovaj vredan objekat zaštiti od daljeg propadanja i obnovi po konzervatorskim principima. Za razliku od Velikobečkerečke štedionice i Mencer palate, za ovu zgradu se ne zna kada će biti sanirana, a svaka sledeća zima vidno pogoršava njeno stanje.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin je izradio projekat obnove palate Daun 2006. godine.
ZGRADA VELIKOBEČKEREČKE ŠTEDIONICE (devedesete godine 19. veka)
(spomenik kulture od velikog značaja)
Adresa: Trg dr Zorana Đinđića broj 1
Dugi niz godina zgrada se ne održava i zbog toga se nalazi u veoma lošem stanju. Zdanje, u kojem se nekad nalazio poznati gradski restoran, hotel i štedionica, tokom decenija pre i posle rata, služilo je za razne društvene aktivnosti. Međutim, bar četvrt veka objekat nije temeljno saniran, ali ni prilagođen savremenim potrebama korisnika – u dvorišnim krilima su postojala svega dva zajednička sanitarna čvora, dok su mnogi stanovi bez njih. Jedan deo stambenog i poslovnog prostora je u privatnoj, a veći deo je u državnoj svojini. U državnim stanovima su živeli ljudi sa margina društva, a jedan deo prostora je prazan.
Poslednjih nekoliko decenija su vršene invazivne adaptacije od strane više stanara i korisnika i to uglavnom bez konsultacija sa službom zaštite. Sve te građevinske intervencije su oštetile konstruktivnu stabilnost i uzrokovale urušavanje međuspratne i tavanske konstrukcije desnog dela uličnog krila, avgusta meseca 2014. godine.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin je uradio konzervatorsko – restauratorski projekat sanacije i rekonstrukcije uličnog krila zgrade, na osnovu kog je Ministarstvo kulture odobrilo sredstva za njenu obnovu. Radovi na postavljanju konstrukcije su u toku. Kad se oni završe, pristupiće se radovima na obnovi krova i restauraciji ulične fasade.
ZGRADA FIRME JAKŠIĆ-AMBROZI (1886)
(spomenik kulture od velikog značaja)
Adresa: Ulica kralja Aleksandra I Karađorđevića broj 43
Zgrada je u postupku restitucije. Do 2013. godine sprat je koristilo novinsko preduzeće list ,,Zrenjanin”. Od kad je preduzeće iseljeno, prepuštena je laganom propadanju. Krov uličnog krila prokišnjava, dok su konzole koje drže komunikacione balkone dvorišnih krila propale, te se deo balkona na više mesta urušio. Država, u čijem je vlasništvu ova zgrada, zbog započetog postupka restitucije, nije bila zainteresovana da uloži sredstva u njenu sanaciju, iako ju je koristila decenijama unazad.
ZGRADA SRPSKE ZADRUŽNE BANKE (1861- 1920)
(spomenik kulture od velikog značaja)
Adresa: Ulica kralja Petra broj 3
Zgrada je podignuta još 1861. godine na šipovima, jer je na tom mestu prolazio meandar Begeja. Rekonstruisana je 1920. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana za potrebe banke.
Na uličnim fasadama su vidljive pukotine koje su nastale sleganjem tla, zbog čega sa fasade otpada gipsana i malterska plastika. Krov je dotrajao, te ga treba obnoviti.
Neophodno je izraditi konzervatorsko – restauratorski projekat obnove ovog vrednog spomenika kulture.
DOM NARODNOG ZDRAVLJA (1887.)
(spomenik kulture od velikog značaja)
Adresa: Ulica Narodnog fronta broj 2
Kada je u pitanju ova zgrada, koja je pripadala kompleksu Županijske palate, krov je u boljem stanju od fasade. Fasada je napadnuta kapilarnom vlagom, što se može videti na oštećenjima na uličnoj fasadi. Fasadna dekoracija je uklonjena u nekim ranijim intervencijama. Država je vlasnik ovog kulturnog dobra i u njoj se nalaze različite državne ustanove.
Zavod za zaštitu spomenika kulture je 2014. godine izradio konzervatorsko – restauratorski projekat obnove zgrade koji predstavlja preduslov za dobijanje sredstava za obnovu od Republike. Projekat obuhvata i restauraciju fasade.
TRGOVAČKA AKADEMIJA (1892.)
(spomenik kulture od velikog značaja)
Adresa: Ugao Subotićeve i Obale Sonje Marinković
Ima jedinstvenu fasadnu dekoraciju na prostoru Vojvodine, koja je izvedena u zgrafito tehnici. Osamdesetih godina prošlog veka je urađena restauracija fasade ka Subotićevoj ulici, dok je na glavnoj fasadi, koja je okrenuta ka jezeru, samo obijen malter. Danas je krov u lošem stanju, zbog čega otpadaju delovi opeke i maltera sa potkrovnog venca i strehe. Zbog obijenog maltera na glavnoj fasadi, zgrada, koja je inače nekad bila izuzetno raskošna i bogata koloritom, izgleda zapušteno.
Kao prvi korak treba izraditi restauratorski projekat obnove fasade i krova.
PASAŽI
pasaž zgrade SPCO – Ulica kralja Aleksandra Karađorđevića br.4 (Gimnazijska br.1)
pasaž zgrade Vilmoša Grunbauma – Ulica kralja Aleksandra Karađorđevića br.6 (Gimnazijska br.3)
Pasaži su, sa urbanističko – istorijskog ugla, vredni mikro ambijenti starog gradskog jezgra Zrenjanina. Oni povezuju glavnu ulicu sa paralelnim ulicama – Gimnazijskom i Pupinovom. Čine ih zgrade koje svojim dvorišnim krilima ograđuju ta unutrašnja dvorišta. Pasaži, uostalom kao i zgrade koje ih okružuju, su zapušteni. U njima se nalaze mnogo stanara – vlasnika i korisnika lokala, što se može videti po različitim tretmanima i koloritima fasada.
Ostale zgrade u glavnoj ulici:
ZGRADA BIVŠE ŠTAMPARIJE ,,BUDUĆNOST” (devedesete godine 19. veka)
(prethodna zaštita)
Adresa: Sarajlijina broj 10
Nakon stečaja, odnosno neuspele privatizacije državnog preduzeća štamparije ,,Budućnost”, od 2012. godine, dve spojene kuće u nizu iz 19. veka, prepuštene su propadanju. Fasade su oronule, prozori razbijeni, te objekti postaju sklonište za beskućnike i prostor za gomilanje smeća. Sadašnji vlasnik ovih objekata – kompanija Stilos, ne pokazuje nameru da uloži u sanaciju i restauraciju ovih vrednih građanskih kuća. Atraktivna parcela nekadašnje štamparije, koja se proteže do obale Begeja, do daljneg ostaje neuređen i zapušten prostor grada.
U jednoj od ove dve kuće je, krajem 19. veka, bila pošta. Investitor je bila moćna industrijska porodica Napholcz.
Zbog nekoliko zapuštenih objekata, ovaj deo centra grada izgleda veoma devastirano.
ZGRADA BIVŠE FABRIKE NAMEŠTAJA ,,BENCE I SIN”(sredina 19. veka)
(prethodna zaštita)
Adresa: Obala Pionira broj 6
Nalazi se na Оbаli piоnirа koja se prostire od Jezera 3 (zaleđe glavnog gradskog trga) do Jevrejske ulice.
Zgrada bivše fabrike nameštaja ,,Bence i sin” je više od deset godine u ruševnom stanju, bez krova i sa neobezbeđenim zidovima koji danas predstavljaju opasnost za prolaznike. Kada je objekat prešao u privatno vlasništvo 2005. godine, postojala je namera da se ova zgrada rekonstruiše i adaptira u stambeno – poslovni prostor. Zavod je izdao saglasnost na idejno rešenje rekonstrukcije zgrade u kom se dozvoljava dogradnja sprata, ali uz poštovanje osnovnog arhitektonskog koncepta i očuvanja kompoziciono – dekorativnog ansambla. Na žalost, od ovog projekta se odustalo.
U nekim budućim intervencijama, Zavod će insistirati na rekonstrukciji objekta, oslanjajući se na ideju da se očuva sećanje (reminiscencija) na staru zgradu fabrike nameštaja.
Cela parna strana obale je zapuštena, gde se pored bivše fabrike nameštaja, nalazi prazan prostor bez namene koji je obrastao u korov i još jedan objekat koji je u lošem stanju.
Zaključak:
Posmatrajući arhitekturu i stepen graditeljske kulture neke sredine, lako možemo izvući analogije o njenom ukupnom kulturnom razvoju. Sa druge strane, svest o potrebi očuvanja tradicije – uvek u sebi nosi klicu budućih dešavanja. Kada budemo sposobni da stvaramo vrednosti – tada ćemo shvatiti i značaj onoga što su naši preci nama ostavili u nasleđe. Do tada, svaki pokušaj očuvanja baštine biće sveden na vapaj pojedinca koji nema materijalni interes (u vidu profita od gradnje i poslovanja u najelitnijim delovima grada), nego samo savest i kulturološku i civilizacijsku svest.
Autori:
Vesna Karavida, istoričar umetnosti
Bojan Kojičić, istoričar umetnosti
.gif)
.gif)
