Polazak u srednju školu je jedna od prekretnica u životu učenika. Mnogi se u tom periodu odvajaju od drugara i prijatelja sa kojima su do juče išli u školu, sedeli u klupi… Ima i onih koji se zbog školovanja u drugom mestu razdvajaju i od roditelja. Oni najčešće odlaze da žive u učeničke domove. Zadatak zaposlenih u ovim ustanovama jeste da u prva dva meseca, za koje se veruje da su najteža za adaptaciju, priđu učenicima i pomognu im da se priviknu na život u kolektivu. Ove godine, dodatni problem predstavlja epidemiološka situacija koja onemogućava druženja, održavanje sekcija onako kako je to moguće kada virus ne preti. O tome kako je Dom učenika srednjih škola „Angelina Kojić-Gina“ prilagodio funkcionisanje u trenutim uslovima, šta nedostaje učenicima, šta je sve urađeno tokom leta i kakvi su planovi za naredni period razgovarali smo sa zaposlenima u ovoj instituciji.
Sve češće čujemo da se priča o novoj realnosti u kojoj moramo da živimo. I svi se prilagođavamo novonastaloj situaciji koju je izazvao korona virus. Tako je i u učeničkim domovima.
„Pred upis đaka za ovu školsku godinu dobili smo dopis resornog ministarstva da sagledamo kakvi su uslovi u domu i da projektovani kapacitet zavisno od uslova smanjimo. Naš kapacitet prošle godine je bio 316 mesta. Kada smo gledali uslove koji su propisani, a koji se tiču rastojanja, broja dece u sobi, došli smo do nekog broja od 296. Tako smo ministarstvu za ovu školsku godinu predložili upis 296 dece i tako je i rađen upis koji je bio početkom jula. I tu smo vodili računa o svim merama – rastojanju, merenju tempeature, dezobariijeri, dezinfekciji… Ulazili su jedan po jedan dete tj. roditelj“, počinje priču Dobrica Brdarić, direktor Doma učenika srednjih škola „Angelina Kojić-Gina“ Zrenjanin.
Dom za učenike u Zrenjaninu je spremno dočekao svoje stanare
„21. avgusta smo dobili uputstvo od ministarstva koje sve mere treba da preduzmemo. To smo sve do početka školske godine pripremili. Uradili smo dezinfekciju svih soba, pranje dušeka, nabavili dovoljan broj zaštitnih maski, rukavica, dezinfekcionih sredstava. Na svaki ulaz smo stavili dezobarijere. Prilikom useljenja smo vodili računa da se poštuju sve mere“, objašnjava naš sagovornik.
Početak škole uslovio je izmene u načinu funkcionisanja Doma učenika „Angelina Kojić-Gina“
Nakon useljenja epidemiološka situacija zahtevala je nove izmene funkcionisanja domova za učenike.
„Trećeg septembra, kada su se deca već uselila i kada smo potpisali ugovore sa roditeljima tj. starateljima stiglo je novo obaveštenje od ministarstva. U skladu sa epidemiološkim merama morali smo da prepolovimo broj učenika u domu. To znači da od 296, najviše u domu može da bude prisutno 148 dece. Sa direktorima srednjih škola smo se dogovorili da se deca koja borave u domu u školama preraspodele i da se podele u dve jednake grupe. Mogu da pohvalim saradnju sa svih 9 direktora srednjih škola u Zrenjaninu. Bili smo bukvalno u svakodnevnom kontaktu, imali smo zajedničke sastanke. Izašli su nam u susret i za sada nemamo problema“, kaže Brdarić.
„Ono što može u narednom periodu da predstavlja problem to je obavezna praksa učenika srednjih škola, blok nastava u nekim školama, ali tu se dogovaramo i mislim da ćemo doći do kvalitetnog rešenja. Imamo pritisak dece, pritisak roditelja. Svi oni hoće za svoju decu najbolje uslove i da kvalitetno odrade svoje školovanje, ali situacija je trenutno takva kakva je. Zdravlje i bezbednost dece i zaposlenih su na prvom mestu. Deca imaju obavezu dva puta dnevno da mere temperaturu. Ako nešto primete odmah obaveštavaju dežurnog vaspitača i onda se preduzimaju odgovoarajueć mere. Zaposlenima se meri tempratura prilikom ulaska u objekat. Posete koje su pre bile dozvoljene sada nisu. I poslovne dolaske svodimo na minimum. Svakodnevno vodimo računa i o deci i o higijeni. Vanredno se vrši dezinfekcija soba, zajedničkih prostorija“, objašnjava naš sagovornik.
U domu učenika se poštuju sve propisane mere
Iako se u domu radi o životu u kolektivu, bitno je istaći da su okupljanja dece zabranjena.
„Nema okupljanja dece. Ono što smo imali pre – zajednički sastanci, sekcije to je svedeno na minimum da bi neki vaspitni rad održali u domu. Koristimo otvoreni prostor. Imamo letnjikovac, teren… Osposobili smo letos jedan prostor koji zovemo malo dvorište da deca mogu da borave napolju dok to vremenski uslovi dozvole. Što se tiče vaspitnog rada, obavili smo sa svim učenicima edukaciju, bili su sastanci vezano za koronu, higijenu, zaštitu, pridržavanje mera. Za sad nekih problema nemamo. Bilo je učenika sa simptoma koji su podsećali na koronu, međutim, to su pojedinačni slučajevi i nije bila korona već respiratorna oboljenja, neke male temperature“, kaže direktor doma „Angelina Kojić-Gina“.
„Jedan smo od retkih domova učenika srednjih škola koji ima i medicinskog radnika. Naša medicinska sestra je angažovana oko brige o deci. Deca su jedne nedelje u domu, a jedne kod kuće imaju nastavu on-line. Onda petkom uveče idu kući. U subotu i nedelju se radi dezinfekcija soba, zajedničkih prostorija… U nedelju popodne se useljavaju za narednu nedelju. Sve je spremno. Stvarno vodimo računa za ovo što je u domu. Ne mogu da kažem da garantujem, već da se nadamo i trudimo da sve prođe što bolje“, dodaje naš sagovornik.
Bezbednost i zdravlje učenika i zaposlenih na prvom mestu
U uputstvu koje su poslale nadležne institucije jasno je naznačeno kako se postupa sa onim ko eventualno oboli od korone, a živi u domu učenika.
„Uputstvo od 21. avgusta predviđa sobu za izolaciju i mi jednu sobu imamo odvojenu isključivo za karantin. Međutim, po dopisu od 3. septemba je predviđeno da se deca zbrinu u zdravstvenoj ustanovi ili da roditelji dođu po njih. Imamo dobru saradnju sa Zavodom za javno zdravlje, Dečijim dispanzerom… Vaspitači su u dnevnoj komunikaciji sa decom, njihovim roditeljima, razrednim starešinama… Uz pojačan rad i malo više napora uspevamo da održimo sistem“, objašnjava Brdarić.
Mere sprečavanja širenja virusa poštuju se i u domskoj kuhinji
Preko nedelje u sobama u domu boravi po dva učenika, jer su druga dva kod kuće i imaju on-line nastavu.
„Sobe su uglavnom četvorokrevetne. Svaka ima svoje kupatilo. Ima nekoliko šestokrevetnih soba. U njima smo smanjili kapacitet da bi bilo manje dece prisutno. Mislim da imaju dobre uslove. Što se tiče restorana ishrane i tamo smo obezbedili dobre uslove. Uvek prilikom obroka dežuraju jedan vaspitač i jedna spremačica. Stolovi se odmah nakon jela dezinfikuju, drži se rastojanje. Liniju smo obezbedili pleksiglasom. Radnice u kuhinji sa maskama i rukavicama dele pojedinačne obroke. Zajedničke posude ne koristimo više. Imali smo topli sto za supe, čorbe gde su deca mogla da uzimaju onoliko obroka koliko im je trebalo. Takođe, imali smo i hladnu vitrinu za salatu. To sada nije u funkciji. Svako dobija svoje sledovanje na liniji“, kaže naš sagovornik.
„Iz naše kuhinje snabdevamo nekoliko osnovnih škola u Zrenjaninu i Elemiru. To funkcioniše u malo manjem obimu. Ovde se trenutno hrani i oko 100 studenata iz doma koji nema svoju kuhinju. I oni su ovde na ručku i večeri i poštuju sva pravila i mere“, dodaje Brdarić.
Dom učenika ostao je ove godine bez dela sopstvenih sredstva finansiranja
Domu učenika srednjih škola u Zrenjaninu u prethodnom periodu funkcionisao je i kao hostel. Zbog trenutne situacije to sada nije slučaj. Zbog toga je ova ustanova ostala bez jednog od izvora finansiranja.
„Malo nam to stvara problem. Ali, racionalno poslujemo. Gde god je moglo od marta do sada mi smo redukovali troškove. Vodimo računa da se domaćinski ponašamo. Mislim da neće biti problema sa funkcionisanjem doma. Što se tiče sopstvenih sredstava tu je i ono što roditelji participiraju za svoju decu. Zahvalio bih se ministarstvu koje nam je stvarno pomoglo u ovoj situaciji. Dok deca nisu bila tu mi smo dobijali sredstva za smeštaj da bismo mogli da funkcionišemo. Nadam se da će, što se tiče školske godine sve ostati na ovom nivou, tako da nećemo imati problem u funkcionisanju“, objašnjava direktor doma.
U narednom periodu prioritet je trajno rešavanje problema sa krovom
Uprkos teškoj situaciji u prethodnom periodu ulagano je u poboljšanje uslova u domu.
„Dosta toga smo odradili tokom letnjeg raspusta. Novac je od resornog ministarstva. Još proletos smo završili kanalizaciju, urađena je rekonstrukcija dela kanalizacije koji je bio problematičan. Nakon toga smo asfaltirali prolaz u domu, gde je rađena kanalizacija. Taj problem je rešen. Rađena je javna nabavka za tekuće održavanje. Dosta toga smo uradili na sređivanju soba, zajedničkih prostorija, pravimo čitalački klub, led rasvetu smo odradili, krečenje, kulirplast smo postavljali, skidali smo staru lamperiju koja je tu puno godina i nije više higijenska. Zamenili smo nešto nameštaja po sobama, radili smo centralno grejanje, zamenili smo deo prozora. Zimsku grejnu sezonu čekamo spremni. Sređivali smo kupatila, menjali smo dotrajale tuš kabine“, precizira Brdarić.
„Što se tiče krova tu i dalje imamo problem na delu zgrade. Tu smo dosta toga odradili. Korona nas je poremetila. Dobili so deo novca od ministarstva prosvete, deo je planiran iz drugih izvora. Na žalost to još nismo odradili. Imamo urađen projekat, dobili smo građevinsku dozvolu, ali… U narednih nekoliko dana preduzimaćemo neke radove. Prioritet u narednom periodu je da rešimo problem krova trajno. Da nije bilo korone i to bismo rešili. Trenutno su u toku radovi na krečenju dela fasade. Nadam se da ćemo na proleće uspeti celu zgradu da okrečimo. Radićemo i zamenu vrata po hodnicima koja su dotrajala“, kaže naš sagovornik.
Učenici su ove godine uskraćeni za domijade, odlazak u pozorište, organizovanje određenih radionica…
Zadatak svih zaposlenih u domu je da stvore što bolje uslove za život učenika.
„Mislim da ćemo do kraja godine još nešto nameštaja zameniti. U kuhinji uvek zanavljamao opremu da bi deca što kvalitetnije i zdravije jela. Radili smo dve hladnjače za duboko smrzavanje. U planu je da kupimo dodatnu opremu. Peći za peciva… Prošle školske godine smo uveli švedski sto u domu. U prethodnom periodu smo pojačali internet u svim delovima doma kako bi on bio dostupan u svim sobma. Zbog trenutne epidemiološke situacije ove godine neće biti organizovanih događaja. Imali smo praksu da nagrađujemo đake odlaskom u pozorište. Međutim, to zbog situacije nećemo moći. Takođe, prošle godine smo organizovali keramičarsku radionicu za učenike svih domova na teritoriji Vojvodine. I to je bilo izeuzetno. Ni toga sada neće biti“, kaže Brdarić.
Vaspitači u domu moraju da se ponašaju prema učenicima kao prema svojoj deci
Kao što deca moraju da se prilagode novonastaloj situaciji, tako su i vaspitači u domu morali da menjaju svoje programe.
„Vaspitač sam 26 godina. Obožavam svoj posao i kada bih se ponovo rodila ponovo bih htela ovo da radim. Imam jednu maksimu koju moram da kažem na početku. Njom se vodim od kako sam počela da radim, a pogotovo od kada sam i svoju decu dobila. Prema ovoj deci se ponašam onako kako bih volela da se prema mojoj deci ponašaju ljudi koji sa njima rade i sa kojima obitavaju u svakodnevnom životu. U vreme dok nije bilo epidemije radilo se jako puno i jako kvalitetno u domu. Deca su bila zadovoljna jer su im na raspolaganju bile sekcije širokog spektra. Od sportskih do sekcija kulturno-zabavnog karaktera. Oni su mogli anketom da izaberu kojom će sekcijom da se bave i sve su funkcionisale.“, počinje priču Jovanka Providžalo, vaspitač u domu učenika „Angelina Kojić-Gina“.
„Ja bih se usresredila na sekcije koje ja vodim, a to su muzička sekcija i odbojkoška. Imamo muzički kabinet koji je zahvaljujući našem direktoru pre godinu dana postao i muzički klub. Ranije je bio samo kabinet. Tu smo imali prilike da gledamo neki muzički film, da pričamo o njemu, organizovali smo karaoke, svirali smo… Čak sam i ja pevala sa decom. Svako karaoke veče se završavalo užičkim i vlaškim kolom. Uz decu sam tu naučila da igram vlaško kolo. Mislim da je to njima bio dobar izduvni ventil, jer su umorni, a ispunjeni odlazili na spavanje. Vodim, kažem, i odbojkašku sekciju. Imam stručnog saradnika, profesora fzičke kulture, koji se stara da deca nauče pravilno da igraju odbojku. Sada je to sve stalo“, objašnjava naša sagovornica.
Pravila jednako važe i za decu i za zaposlene u domu
Jedan od zadataka zaposlenih je i da se postaraju da se deca pridržavaju svih propisanih mera.
„Pravila se pridržavamo svi u domu. Mi smo tu da decu opomenemo da stave maske, ima dece koja to zaborave, pa idu bez maske… Žale se da ne mogu da dišu, a ja im kažem da svi moramo da nosimo maske i da držimo distancu. Oni znaju da to moramo da radimo, jer i mi moramo da se pridržavimo istih pravila. U ovim okolnostima obavljaju se grupni sastanci sa decom na osnovu plana i programa, ali u uslovima epidemiološke situacije. To smo morali da prilagodimo. Ipak, najviše obavljamo individualne razgovore, jer su oni najdelotvorniji. Konkretno imam puno učenika koji dolaze da porazgovaraju, da podele sa mnom neki problem. O njima ne bih da pričam, jer je to tajna između učenika i mene. Srećna sam jer vidim da izlaze od mene zadovoljni i i čini mi se da smo bar 50 posto problema posle tog razgovora rešili“, kaže Providžalo.
„Moj lajt motiv je osmeh. Ja na posao dolazim sa osmehom, jer zaista volim svoj posao. Mislim da to jako puno znači učenicima. Smeta učenicima što nemamo toliko aktivnosti kao što smo ranije imali, ali ne smemo. Nema okupljanja po sobama, druženja u unutrašnjem prostoru. Onda apelujemo na njih da izađu napolje, dok je ovakvo vreme. Imamo predivan letnjikovac, tamo se druže, čak pitaju da li mogu da uzmu gitaru… To im dozvoljavamo jer je na otvorenom. U muzičkom kabinetu im dozvoljavam da budu kada sam ja tu, da mogu da ih iskontrolišem. Dogovorila sam se sa članovima muzičke sekcije da nikada ne može da ih bude unutra više od troje, zbog distance“, objašnjava naša sagovornica.
Čak 99 posto učenika uspe da se adaptira na uslove u domu u roku od dva meseca
Najteži period u domu je prvih nekoliko nedelja nakon useljenja, jer učenici moraju da se prilagode i naviknu na pravila.
„Godinama unazad najveći problem učenika koji dolaze u dom je adaptacija. Mi, vaspitači smo tu da im to olakšamo. Oni su izašli iz svoje sredine gde su odrasli i došli su u novu sredinu. Mi treba taj prelaz iz osnovne u srednju školu nekako da neutralizujemo. Da prihvate dom kao drugu kuću, jer ovo i jeste njihova druga kuća. I većina učenika to tako i shvata. Da smo mi ljuti, drski, neprilagođeni deci, da im ne izlazimo u susreti imali bismo jako velike probleme sa generacijama. Učenici moraju da se potapšu po ramenu, da se pitaju da li su dobro, da li imaju neki problem. Prva dva meseca su najbitnija kada se deca dosele u dom. Ne znam da li se možda jedan posto učenika ne adaptira na dom. Ostali lepo i lako uplivaju u ovaj život. I to im je i motiv da budu što bolji đaci da bi i naredne godine obezbedili mesto u domu“, objašnjava Providžalo.
„Drugi problem, ne čest, ali se dešava je da postoji problem u međucimerskim odnosima. Da se cimeri iz nekog ranijeg perioda ne slažu, da postoji neki konflikt koji nije rešen, pa onda traže da ne žive u istoj sobi. Drugih problema nema. Deca se ne žale na higijenu. Imamo učenike koji sami žele da sređuju svoju sobu, da tetkice ne ulaze i to rešavamo, ali je onda na njima da zaista održavaju taj prostor. Imamo malo problema u muškim sobama, jer dečake treba pokrenuti da sklanjaju za sobom svoje stvari, ali ni to nije nerešivo. Utičemo na njih da srede svoje krevete, da ne bacaju patike, trenerke po sobi nego da ih lepo odlože“, dodaje naša sagovornica.
Uslovi u domu za učenike „Angelina Kojić-Gina“ biće i bolji kada prođe pandemija korona virusa
Sve manje zamerki učenici imaju na hranu.
„Hrana je u odnosu na neki raniji duži period mnogo, mnogo kvalitetnija i bolja. Učenici se ne žale. Šta više zadovoljni su. Uvek dolaze da vide šta ima. Imaju mogućnost da biraju između ponuđenih jela i da onda to i dobiju na liniji. Mislim da dobro funkcionišemo kao kolektiv. Uvek bi moglo i bolje, ali i ovo je jako, jako dobro. Đaci spominju domijade na koje smo ranije išli. Na žalost, ove godine nema ni toga. Mislim da je bitno da učenici znaju da smo mi tu za njih 24 sata. Uvek ima nekoga u domu. Oni ne pričaju samo sa vaspitačicama, već i sa tetkicama, kuvaricama… I svi smo tu da im olakšamo i da im obezbedimo da im ovde bude lepo. A može da bude i lepše i biće, samo da nam ova epidemija prođe“, zaključuje na kraju razgovora Jovanka Providžalo, vaspitač u domu učenika.
.gif)
.gif)
