Kragujevac je privredni, administrativni, obrazovni, zdravstveni, kulturni i sportski centar Šumadije. Nalazi se na raskrsnici glavnih državnih puteva i magistralnih saobraćajnica. Od Beograda je udaljen 140, a od Niša 150 kilometara. Prostire se na površini od 835 kvadratnih kilometara. Podignut je na obalama Lepenice u Kragujevačkoj kotlini. Tu se dotiču krajnji ogranci šumadijskih planina: Rudnika, Crnog Vrha i Gledićkih planina. Na teritoriji Kragujevca, osam kilometara severnozapadno od centra grada u ataru sela Drača, nalazi se i geografski centar Srbije.
Gosti iz Kragujevca predsatvili su se Zrenjanincima ispred gradske kuće, a u Božićnom selu. Proveravali smo šta turisti ne bi trebalo da propuste da vide i probaju kada odu u nekadašnju prestonicu Srbije?
Dan nakon katoličkog Božića gosti Zrenjanina bili su Kragujevčani koji su predstavili svoju turističku ponudu. Od 13 do 20 sati naši sugrađani koji su posetili Božićno selo u centru grada, mogli su da probaju i kupe tipične šumadijske proizvode i specijalitete.
“Donela sam sve i svašta u Zrenjanin. Sve što jedna ženska ruka može da napravi, ja pravim. Od pita i gibanice od domaćih, razvijenih kora, preko slatkog, džemova, ajvara do kolača. Od kolača tu su salčići. Njih retko ko pravi, jer oko njih mnogo truda ima, pravila sam puslice… Pite sam pravila sa zeljem, sirom, plavim patlidžanom, kupusom, krompirom… Ljudi rado kupuju, jer je to sve domaće. Za pitu je potrebno oko 3 sata da se napravi. Ja sam sve pripremila dan ranije, a u 5 ujutru sam ustala samo da bih sve spakovala. Tu su i vez, narodna nošnja, džemperi, prsluci, kape… Na ovaj način koristim slobodno vreme, a ovo je i način da dopunim budžet jer ne mogu sve troškove da pokrijem od penzije. U Zrenjaninu sam prvi put. Imala sam želju da dođem, jer jako volim banatska mesta“, kaže penzionerka Milanka iz Kragujevca.
Šumadijska šljiva i šljivovica imaju zaštićeno geografsko poreklo
Zimnica i šumadijska šljivovica se sve više traže.
„Ja imam seljačko domaćinstvo. Radimo zimnicu. U Zrenjaninu se predstavljam sa domaćim kolačima, ajvarom, džemom, rakijom, imam i posne kolače i slatko. Ja sam posle izlaska iz Zastave počela da radimo to kod kuće. Onda je to raslo i preraslo je i u udruženje. Sada je to stvarno kao neka mala firmica. Ajvar pravim baš po starinskom receptu. Pečem papriku, ljuštim je, cedim, meljem i pržim. Normalno, dodajem zejtin, so, sve što treba za ajvar. Skoro sve što sam napravila sam prodala. U toku godine dosta toga uspem da napravem. Dolaze ljudi i iz inostranstva i oni najviše kupuju. Ja već znam kad me pozovu ko će šta da uzme. Traže šarenu salatu, ajvar, papriku barenu, pečenu…“, objašnjava Vera Jakovljević iz okoline Kragujevca.
„Mi se predstavljamo sa našom domaćom rakijom. Imamo lepu šljivovicu, kao i voćne rakije poput dunje, kajsije, kruške… Imamo pet vrsta likera. Za njih sam prošle godine dobila medalju i diplomu za kvalitet u Topoli na Oplenačkoj berbi. Imamo i suve šljive. Cene rakije se kreću od 700 dinara do 1.000, zavisno od vrste. Likeri su 500 dinara. Kad je Oplenačka berba to se masovno kupuje i uglavnom se nosi za Beograd. Dnevno sme da se popiju čašica ili dve. Za žene su likeri. Uglavnom kupuju muškarci i to za sebe. Kažu da ni njima niko ništa ne poklanja“, kroz smeh kaže Slavica Tanasijević iz Topole, Oplenac.
Božićna dekoracija iz Kragujevca na zrenjaninskom trgu
U Božićnom selu je sve u znaku praznika, pa su tako i iz Kragujevca stigle novogodišnje dekoracije.
„Radim kao medicinska sestra, a hobi mi je izrada raznih cvetnih aranžmana, dekoracija. U Zrenjanin sam donela novogodišnje dekoracije. Traže to ljudi. Sve ove dekoracije bi mogle da se nađu bilo gde u svetu. Možda su ovi slamni venci za vrata tipični za Šumadiju. Cene se kreću od 600 dinara pa na više, zavisno od materijala koji se koristi za izradu“, kaže Milena Pećić iz Kragujevca.
Kako se Kragujevac predstavio Zrenjanincima?
Gosti iz Kragujevca kažu da su se rado odazvali pozivu kolega iz Turističke organizacije Zrenjanina.
„U okviru dugogodišnje uspešne saradnje između TO Zrenjanina i Kragujevca došli smo u Zrenjanin da pokažemo naše zdrave proizvode i predmete domaće radinosti. U okviru predstavljanja u Gradskoj kući promovisali smo Kragujevac i njegove lepote. U pitanju je nekadašnja Miloševa prestonica. Posetioci su imali prilike da čuju da je Kragujevac urbani, moderan grad, veliki privredni, kulturni, sajamski, sportski centar naše regije. U turističkoj ponudi imamo i seoski turizam i domaćinstva. Imali smo domaćina koji je ove godine osvojio treće mesto na takmičenju za turistički cvet. Naša šumadijska šljiva ima zaštićeno geografsko poreklo, kao i rakija šljivovica. Takođe, nastupao je i naš akademsko-folklorni ansambl „Svetozar Marković“ SKC Kragijevac koji je izveo splet igara iz Šumadije i Srbije“, objašnjava Snežana Milisavljević iz Turističke organizacije Kragujevca.
Manifestacije koje se održavaju u nekadašnjoj prestonici Srbije
Kragujevac svake godine beleži sve veću posećenost gostiju.
„Raste broj turista kako domaćih, tako i onih iz inostranstva. Posebno nam dolaze turisti iz Grčke, Bugarske, Rusije, Kine, Italije i bivših zemalja Jugoslavije… Ono po čemu je Kragujevac prepoznatljiv svakako jesu Fića i spomen park Šumarice. Osim kulturnih vrednosti imamo i značajna dešavanja u gradu kao što su brojne manifestacije, koncerti i festivali. Tako imamo Arsenal fest koji se održava u junu. On okuplja umetnike svetske muzičke scene. Tu su i Šumadija fest i mnogi drugi na koje dolazi i mlađa, ali i starija publika. Naravno, tu su i manifestacije koje organizujemo tokom celoga maja povodom dana grada. Imamo Joakim interfest, pozorišni festival na koji dolaze pozorišta iz celog sveta. Imamo i Zlatnu iskru, lutkarsko pozorište, koji je domaćin lutkarskog festivala lutkarskih pozorišta iz celog sveta“, navodi naša sagovornica.
„Tu su i Muzički centar Kragujevac, Dom omladine, spomen park Kragujevački oktobar koji tokom celog oktobra organizuje manifestacije u znak sećanja na žrtve koje su stradale oktobra 1941. godine. Moram da pomenem i naš Fića fest na koji dolaze ljubitelji fiće iz zemlje i inostranstva. On se održava juna. Tu je i dečiji karneval… Sve ovo treba da negujemo kako bismo jedni drugima pokazali kako smo živeli, kako smo nastali. Da sačuvamo tradiciju i da sve to radimo planirajući budućnost“, dodaje Milisavljević.
Kragujevac ima oko 1.200 ležajeva za turiste
Na teritoriji grada Kragujevca turistima je na raspolaganju oko 1.200 kreveta.
„Pre svega to su hoteli treće kategorije, a imamo i dva hotela sa četiri zvezdice. Tu je i veliki broj apartmana i privatnih smeštajnih kapaciteta. Ono što ljude veoma interesuje kada je u pitanju Kragujevac jesu i okolna seoska domaćinstva. Mi smo nekada imali više domaćinstava, ali u smislu kvantiteta tj. broja tih domaćinstava. Mislim da sada imamo daleko kvalitetniju ponudu u tim domaćinstvima. Izdvojila su se ona domaćinstva koja su stvarno spremna i sposobna da prime goste iz celog sveta. Naša seoska turistička domaćinstva imaju goste od Južne Amerike do Hongkonga. Bukvalno dolaze ljudi iz čitavog sveta. I to dolaze tokom cele godine. Neki dolaze u okviru organizovanih poseta, a neki samostalno“, precizira naša sagovornica.
„Interesantno je da Kragujevac postaje destinacija u kojoj borave strani turisti i iz Kragujevca, kao centra putuju i do Vojvodine i do Beograda, Zlatibora, Kopaonika… Obilaze Srbiju tako što su locirani u centru zemlje, a onda iz našeg grada putuju na različite lokalitete“, dodaje Milisavljević.
Seoski turizam se sve više razvija u Šumadiji
Poslednjih godina se mnogo radilo na poboljšanju usluga u seoskom turizmu.
„Svi naši domaćini su osposobljeni i spremni da vas povedu u obilazak značajnih lokaliteta u neposrednom okruženju njihoog domaćinstva. Da pokažu crkve i manastire, da vas odvedu na neki izvor, do neke pećine, da odvedu goste u lov, ribolov, na jahanje, ako u blizini postoji ergela… Domaćini umeju da pričaju legende i da prikazuju običaje i tradiciju kraja. Takođe, gosti mogu i da učestvuju u poljoprivrednim radovima ukoliko to žele. Za Kragujevac se vezuju brojne legende. Ima onih duhovitih koje su zanimljive i koje izazivaju smeh gostiju. Ima i onih na koje smo mi ponosni. Čini mi se da je najveći broj legendi vezanih za Kragujevac vezan za prestoni period grada i vladavinu kneza Miloša Obrenovića kada se u Kragujevcu osnovane najznačajnje institucije moderne srpske države. A to je početak 19. veka“, objašnjava naša sagovornica.
„Tada je u Kragujevcu napisao najstariji moderni srpski Ustav. To je bio jedan od najliberalnijih ustava ondašnje Evrope. Dimitrije Davidović, knežev sekretar ga je napisao. Tada su nastale i brojne kulturne i prosvetne institucije. Među njima najstarija srednja stručna škola koja je školovala pitomce Vojno-tehničkog zavoda. Za Kragujevac se vezuju počeci industrijalizacije Srbije. Tu je počela da radi prva vojna industrija. Tu je organizovana i prva galerijska i muzejska postavka. Prva privatna apoteka radila je na dvoru kneza Miloša Obrenovića. Ubrzo potom je počela da radi i prva država apoteka. Začeci univerzitetskog obrazovanja se vezuju za Kragujevac. Tu su bile i prve igre na sreću i prvi bilijar… Prvi bal je organizovan u Kragujevcu 1834. godine u zgradi suda i to po ugledu na evropske dvorove. Mnogo je toga lepog što bi trebalo videti ako dođete u Kragujevac“, kaže Milisavljević.
Šta morate da probate ako odete u Kragujevac?
Turisti koji dođu u Srbiju svakako ističu gostoprimstvo domaćina i bogatu gastronomsku ponudu. Ono što nikako ne bi trebalo da propustite u Kragujevcu jesu domaći šumadijski specijaliteti.
„Svaki deo zemlje ima svoje specijalitete. Moji prijatelji su poručili vojvođanske specijalitete da im donesem. Neki su mi rekli da im pronađem proizvode od mangulice, čvarke, neki božićni hleb, jer se ovde obeležavao katolički Božić… Ko dođe u Kragujevac treba da proba tradicionalne šumadijske specijalitete i da poseti neki od restorana nacionalne kuhinje. Iz Šumadije ne možete da odete, a da ne probate vruću pogaču i kajmak, domaći sir – koziji je sve moderniji, jagnjeće i praseće pečenje. Tu su i svadbarski kupus, sarma i brojni drugi proizvodi… Vi imate vašu vojvođansku štrudlu, a mi našu nešto drugačiju. Tu su puslice i vanilice, gibanice… Neizostavno je tu i šumadijska šljiva u različitim oblicima. Bilo sveža, sušena, kao pekmez ili slatko od šljiva, a tu je i tradicionalno dobra šumadijska rakija šljivovica“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica iz Turističke organizacije Kragujevca.
.gif)
.gif)
