Gotovo da ni jedno okupljanje sa društvom ne može da prođe bez „grickalica“. Tako se na stolu pred društvom najčešće mogu naći čips, kikiriki, smoki, štapići… Iako je većina nas veoma svesna da ove “grickalice” nisu baš zdrave, retko ko im može odoleti.
Ukoliko se budu ispunili planovi grupe studenata Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i njihovih mentora, na tržištu bi uskoro mogao da se nađe novi snek-proizvod koji bi vrlo lako mogao da zameni postojeće slane i slatke zanimacije, a koji je o njih zdraviji. Reč je o proizvodu koji se pravi od pivskog tropa, odnosno od onoga što ostaje prilikom proizvodnje piva. Posetioci drugog Simpozijuma o pivarstvu u Zrenjaninu mogli su da čuju više o tome o kakvom je proizvodu reč.
Najveći deo ostataka koji nastane u toku proizvodnje piva čini pivski trop. Podaci pokazuju da se od 100 litara proizvedenog piva, dobija oko 20 kilograma ove mase. Pivski trop sadrži visoki procenat proteina i ugljenih hidrata. Do sada se najčešće koristio kao stočna hrana. Međutim, novija istraživanja su pokazala da bi pivski trop mogao da se koristi i u ljudskoj ishrani, biotehnologiji… Ova otkrića potvrdila je i grupa studenata sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koja je od pivskog tropa napravila novi snek proizvod.
Rad za takmičenje – novi snek proizvod kao zdravija alternativa “grickalicama”
“Na ideju o iskorišćavanju pivskog tropa došle su kolege sa smera konzervisanja i vrenja sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Pre svega, kolega Mile Veljović, koji je tu zaposlen kao asistent. On je inspirisao studente četvrte godine da se pozabave upotrebom pivskog tropa u ljudskoj ishrani i da sa tim rezultatima učestvuju na takmičenju studenata o inovatinim proizvodima. Oni su pošli od toga šta bi sa ekološkog i ekonomskog aspekta mogli da unapede kako bi dobili proizvod sa kojim bi mogli da se takmiče, a kasnije i da izađu na tržište. Grupa studenata je razvila novi snek proizvod koji smo kasnije detaljnije analizirali i unapredili. U saradnji sa nekim pekarama i proizvođačima konditorskih proizvoda smo ga usavršili, pekli i pakovali na višem i profesionalnijem nivou”, počinje priču Ana Kalušević, naučni saradnik.
“Moram da istaknem da su se studenti osnovnih studija zaista angažovali na ovom radu. Od nabavke sirovina do dobijanja finalnog proizvoda. Mi to smatramo studentskim proizvodom, jer je ovo bila njihova inicijalna ideja. Pomogli smo tako što smo im rekli kako da rade, gde da nabave pivski trop, kako da ga suše, kako da peku snek proizvod… Jer oni nisu imali kontakte”, objašnjava naša sagovornica.
Pivski trop je jeftina, nutritivno bogata sirovina
Pivski trop nije slučajno izabran kao sirovina.
“Pivski trop je iskorišćen, pre svega, zato što je jeftina, a nutritivno bogata sirovina. On najčešće završava u stočnoj hrani, a zapravo je pogodan i za ljudsku upotrebu. U sebi sadrži dosta vlakana, probiotika…Od pivara se dobija u vlažnom stanju, tako da je za ovaj snek proizvod najpre bilo potrebno osušiti ga. Mi smo ga sušili u sušarama na 60 stepeni, a kasnije smo ga mleli. I onda smo takoreći dobili brašno od pivskog tropa”, navodi Kalušević.
“Naravno, nismo mogli da napravimo snek proizvod koji bi bio 100 posto od brašna od pivskog tropa. Koristili smo i druge vrste brašna u različitim procentima, dok nismo uvideli koje je najbolje kombinovati sa pivskim tropom i u kom procentu. Pokazalo se da brašno od pivskog tropa može da se doda, a da ne naruši svojstva tog proizvoda, maksimalno 20 posto. Veoma smo zadovoljni time, jer se na taj način unosi u organizam dobar deo vlakana. Snek smo pravili sa integralnim i brašnom od jabukovog tropa“, dodaje naša sagovornica.
Slani i slatki snek proizvod od pivskog tropa
Studenti su napravili dve verzije snek proizvoda od pivskog tropa.
„Razvili smo i slatku i slanu verziju proizvoda. Oni se možda najviše uklapaju u sada sve popularnije kraft pivnice tj. male pivare. Ovaj snek proizvod bi tu mogao da se gricka umesto čipsa, kikirikija, kokica… svega onoga što se sada najčešće služi uz pivo. Ovo je zdravija alternativa tim grickalicama. Slani snek je imao varijacije, pa smo radili sa ukusom belog luka, ljutom paprikom… Tokom proizvodnje u snek proizvod smo dodavali jako malo soli. I on je u obliku kuglica, nešto slično obliku kikirikija. Slatki su bili sa medom i brašnom od tropa jabuke. Kako je ovaj slatki snek bio u obliku pivske čaše sa pivom, gornji deo tog proizvoda tj. pena bila je prelivena belom čokoladom“, objašnjava Kalušević.
Studenti su imali zapažen nastup na takmičenju za koje su pripremali snek od pivskog tropa.
„Desetočlana komisija na takmičenju je jako lepo odreagovala na ove proizvode. Na senzornoj analizi koja je rađena i na takmičenju i mimo njega, ovaj snek proizvod je prošao više nego dobro. Imali smo očekivanja i nadali smo se da će proizvod biti prihvaćen, ali su reakcije prevazišle naša očekivanja. Proizvod su ocenjivali ljudi koji su ljubitelji piva, snek proizvoda… Tu su bili ljudi iz industrije koji opet drugačije gledaju na biznis. Oni su tržišno orijentisani. Reakcije su ohrabrujuće, tako da mislim da ima vrlo velike šanse da se ovaj proizvod brzo nađe u prodaji. Ako ne u maloprodaji, onda bar kupci mogu biti vlasnici malih pivnica. Nadam se da će studenti, uz pomoć nas sa fakulteta i Udruženja prehrambenih tehologa Srbije, započeti neki start up ili slično. U narednom periodu želimo da zaštitimo recepturu za ovaj snek proizvod jer bi lako mogla da se iskopira“, kaže naša sagovornica.
Neophodno istraživanje tržišta
Rad na dobijanju snek proizvoda od pivskog tropa trajao je oko šest meseci.
„U narednom periodu potrebno je dalje usavršavanje i dalji razvoj u skladu sa potrebama kupaca. Ovaj snek proizvod bi i u ovakom obliku mogao da se nađe u prodaji. Već smo oslmislili i napravili i ambalažu i deklaraciju. Naravno, mi smo spremni da čujemo povratne informacije od potrošača i da na osnovu njih dodatno unapredimo ovaj snek proizvod. Možda bi jedna verzija mogla da bude sa dodatkom hmelja. To bi mu dalo ukus koji bi još više ličio na pivo“, kaže Kalušević.
„Svesni smo da bi u ovaj proizvod mogli da se dodaju još kvalitetniji sastojci, ali je onda pitanje koliko bi taj snek proizvod trebalo da košta i ko bi ga uopšte kupovao. Mi ne želimo da on bude preskup. Ako hoćemo da budemo zdravija alternativa čipsu, kikirikiju, grisinama, mi ne možemo na tržište da izađemo sa cenom koja je previsoka. S tim u vezi smo gledali da koristimo sastojke koji su zdravstveno bezbedni, kvalitetni i po pristupačnim cenama. Za sada se ne može reći kolika bi cena ovog snek proizvoda mogla da bude. To zavisi u kojoj varijanti bi se našao na tržištu. Da li u manjim pakovanjima ili u velikim od kilogram koje bi uzimale pivnice. U svakom slučaju, cena bi bila konkurentna sličnim proizvodima za grickanje. Zbog toga planiramo da istražimo tržište i da vidimo kako će potrošači reagovati na ove proizvode“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.