Kada neko kaže da izrađuje slike, prva asocijacija su platno, četkice, boje. Međutim, naši sugrađani koji žive u Gerontološkom za svoje slike ne koriste klasičan slikarski materijal, već čepove. Za ovaj zanimljiv hobi potrebno im je mnogo čepova, zbog čega su angažovali između 30 i 40 ugostiteljskih objekata u gradu. Ugostitelji im, sakupljanjem čepova od piva i sokova, ozbezbeđuju materijal za rad. Za jednu sliku potrebno je oko 1000 čepova.
Dušan Todić je u Gerontološkom centru 7 meseci. Ovde je otkrio nekoliko svojih talenata za koje čitav život nije ni bio svestan da ih ima. Pre svega, počeo je da izrađuje slike od čepova.
.jpg)
“Tehniku pravljenja slika od čepova video sam od druga Tome. Dok nisam došao u dom, nikada tako nešto nisam video. Od njega sam sve naučio. Sada zajedno izrađujemo „slike“ od različitih čepova, a u tome nam pomažu i zrenjaninski ugostitelji“, kaže korisnik Gerontološkog centra,Dušan Todić.
“Toma je imao 7-8 svojih radova, a onda sam se i ja pridružio, pa danas zajedno imamo petnaestak interesantnih radova. Ako mi nešto zaškripi u radu, Toma uvek priskoči u pomoć“, dodaje naš sagovornik.
Na njihovim slikama su uglavnom motivi životinja.
„Tu su ribe, ptice, rakovi, a trenutno radimo lava, tačnije logo čelarevske pivare. Nju izrađujemo samo od čepova od piva, i biće to slika u pet boja“, kaže Todić.
Za slike od čepova koriste se samo čepovi od piva i sokova koji se otvaraju otvaračem.
„Ne možemo da koristimo one čepove koji se odvrću. Oni su teži za ispravljanje. Slike se prave tako što se čepovi čekićem ispravljaju, a onda se ređaju tako da formiraju odgovarajući oblik. Neke moramo da režemo makazama, da bismo ih uklopili. Motive za slike koje želimo da radimo, obično pronalazimo na internetu. To uveličamo i prenesemo na karton a onda popunjavamo čepovima“, objašnjava naš sagovornik.
„Mi to radimo iz hobija, nije nam teško. Obično radimo 2-2,5 sata dnevno, taman onoliko koliko nam je interesantno“, dodaje Todić.
Koliko je vremena potrebno da se napravi jedna ovakva slika, zavisi od toga koji se motiv radi.
„Za jednu sliku od čepova, u zavisnosti od toga da li treba više ili manje sečenja i ukrajanja, treba i po mesec-mesec i po dana. Ako nema puno sečenja čepova, onda je dovoljno petnaestak dana“, precizira naš sagovornik.
„Nama mnogo znači to što imamo radnu terapiju. Bilo bi nam jako dosadno da toga nema. Imamo terapeuta Brigitu koja je stvarno jako dobra. Nikada nije ljuta. Napisao sam čak i pesmu o njoj“, dodaje Todić.
“Nisam imao pojma da znam da pišem pesme”
Pisanje poezije je još jedan od talenata koje ovaj korisnik doma nije ni znao da poseduje dok nije došao u Gerontološki centar.
„Od kada sam došao u dom počeo sam i pesme da pišem. Nikada u životu pre toga nisam napisao ni jednu pesmu. Brigita je zaslužna i za to što pišem. Nagovorila me je da napišem prvu pesmu i od tada već imam 152 pesme. Za samo nekoliko meseci….To su pesme o mom i životima drugih ljudi. O ljubavi, bolu, patnji, nadanjima… Inspiracija mi dolazi u trenutku. Kada ona naiđe, znam da napišem i po tri pesme u cugu. I onda tri-četiri dana ne napišem ni stih. Dešavalo mi se da u 4 ujutru ustanem da napišem dve pesme. Moj pesme će ići na takmičenje u Rumu, jer se tamo svake godine organizuje takmičenje. Ako bude sredstava, izdaću i knjigu poezije“, kaže naš sagovornik.
“Imao sam predrasude u vezi s Gerontološkim centrom”
Boravak u Gerontološkom centru pruža razne mogućnosti korisnicima.
“Osim, što pravimo slike od čepova i što pišemo pesme, mi ovde i igramo šah, karte, družimo se… Ja se trenutno takmičim u šahu. Prvi sam. Pa gde ste videli šahistu da je rekao da je loš. Najbolji sam u gradu. (smeh). Postoje i sekcije pevanja, veza…”, kaže naš sagovornik.
Dušan od srca starijima i nemoćnima preporučuje Gerontološki centar. Kaže da je pre dolaska u ovu ustanovu i sam imao predrasude.
“Moj savet onima koji su sami i koji su u teškoj situaciji, jeste da dođu u dom. Kada sam došao u dom, mislio sam da je sve gotovo, a desio mi se preporod. Ovde je jako dobro. Lepo sam se snašao. Ima i teških ljudi, ali njih izbegavam”, zaključuje za kraj razgovora Dušan Todić, korisnik Gerontološkog centra.
Stanari doma do sada imaju petnaestak slika od čepova. Ideja je da radove izlože u Muzeju onda kada ih bude dvadeset. To će biti prilika da šira javnost upozna njihov vredan rad, i da možda motivišu i neke druge ljude da im se pridruže.
.gif)
.gif)
