Školska zadruga u Melencima bi trebalo da se bavi pčelarenjem

Poslednjih godina se sve više škola odlučuje da formira školske zadruge. Pa tako u poljoprivrednim školama po Srbiji imamo zadruge koje se bave agrarom. Neke škole proizvode zdrave sapune i preparate za negu tela. Ima i onih koje se bave preradom lekovitog bilja i proizvodnjom eteričnih ulja… Školska zadruga pokrenuta je kao projekat i u osnovnoj školi u Melencima. Za sada samo prerađuju med od pčelara u kolače, a ideja je da nabave košnice i pčele, obuče decu za pčelarstvo i proizvode kolače sa medom.

Školska zadruga u školi u Melencima je nedavno formirana. Ideja kako bi ona trebalo da funkcioniše ima, ali za to treba dosta vremena.

“U fazi razvoja smo. Osmišljavamo plan i program. To nije jednostavno. Treba mnogo ljudi da se uključi. Imamo dobru volju i mislim da ćemo uspeti u tome uskoro. Za sada smo školska zadruga na nivou škole uz dobru saradnju sa Društvom pčelara. Pretpostavljam da će to zaživeti i da ćemo već sledeće godine krenuti nešto ozbiljnije. Za sada se samo bavimo proizvodnjom proizvoda od meda kao što su recimo medenjaci, kolači… Deca treba da vide da imaju podršku u radu ne samo u školi, već i u porodici. Da ih pravilno usmeravamo  u čitavom ovom programu koji smo osmislili. Zamislili smo, za početak da nam pčelari izađu u susret i da njihove proizvode na neki način mi obrađujemo i prodajemo. Na taj način da pokušamo da zaradimo najosnovnije novčane prihode koje ćemo da iskoristimo za uređenje učionica, za radni materijal“, kaže Natalija Makivić, direktor OŠ „Dr Boško Vrebalov“ iz Melenaca.

Školska zadruga za sada koristi med da bi pravila medenjake

Proizvodi od meda koje je školska zadruga do sada proizvodila uspešno su prodavani.

„Za sada nam je tržište naše selo. Da li ćemo uspeti to da proširimo, videćemo. Program je izuzetno obiman, početak je, još smo pioniri u svemu tome. Školska zadruga nije ni malo bezazlen posao. To je posao koji traži izuzetno mnogo ljubavi, entuzijazma, rada… Videćemo šta nas čeka. Za sada smo krenuli i to nam je najbitnije. Kažu da je svaki početak težak. Probili smo led i nadamo se da će u skorijoj budućnosti doći do ozbiljnijeg rada. U projekat školske zadruge su uključeni apsolutno svi. Od predškolaca do dece osmog razreda. Tu su i nastavnica biologije i nastavnica hemije, đački parlament, pedagog škole, psiholog škole, učiteljice skoro sve. Zaista imamo podršku svih. Uz pomoć roditelja se nadamo da će to zaživeti i uspeti“, objašnjava naša sagovornica.

„Za sada pravimo medenjake. Nismo hteli odmah da se širimo asortiman i uvodimo neke nove proizvode. Hteli smo da vidimo kako će to zaživeti i kako će krenuti. Odziv je zaista veliki u smislu pomoći i podrške tako da se nadam da će tu biti još nekih proizvoda. Posebno ako nam se tu ubace hemičari. Videćemo i da nabavimo i održavamo nekoliko košnica, pa da to zaista postane jedan pravi, mali praktičan rad. To je sve još u najavama. Ne bih mnogo da pričam u napred, pa da se ne ostvare planovi“, dodaje Makivić.

Pomoć pčelara prilikom obuke dece o pčelarenju 

Pčelari iz sela kažu da su spremni da pomognu školi i deci da školska zadruga zaživi.

„U dogovoru sa direktorkom škole mi smo voljni da pomognemo. Voljni smo i ako treba koju košnicu da damo. I da pomognemo deci, da budemo tu da održavamo te košnice, jer bez toga ne vredi ništa. Tu bi trebalo uključiti malo stariju decu – od petog razreda pa nadalje tako da već za godinu-dve oni mogu da nauče mnogo toga i mogu sami da održavaju pčelinjak. To bi onda lepo bilo da se smenjuju generacije. Iz tih generacija koje se budu time bavile verujem da će dosta njih da se odluči da se bavi pčelarstvom. Mi sada organizujemo prezentaciju meda, pričamo im malo o pčelama, propolisu, matičnom mleču… Dajemo im med i oni to koriste. Kako će izgledati dalja saradnja ne znam. Dogovaraćemo se sa direktorkom“, kaže Milan Popov, predsednik Društva pčelara “Rusanda“ iz Melenaca.

Ideja postojanja školske zadruge jeste da đaci razvijaju preduzetnički duh i kreativnost. Kroz rad zadruge stiču se različite veštine koje kasnije mogu da se primene u poslovanju. Uz to, škola ostvaruje dodatne prihoda kako bi mogla bolje da funkcioniše.