Penzionisani policijski inspektor Siniša Janković: “Oči u oči sa političkom korupcijom”

Pre više od decenije pokrenuta je priča o 24 sporne privatizacije u Srbiji. Na osnovu podataka do kojih je došao tadašnji Savet za borubu protiv korupcije, Evropski parlament je zatražio proveru ovih saznanja. Na spisku su se našli Sartid, Jugoremedija, Mobtel, ATP Vojvodina, Večernje novosti, Azotara Pančevo, Luka Beograd, Nacionalna štedionca, Veterinarski zavod Zemun, Galenika, C market, Zastava Rača, Tehnohemija, Srbolek, Šinvoz, Keramika Kanjiža, Izdavačko preduzeće Prosveta, Nuba Invest, Turističko preduzeće Putnik, Trudbenik gradnja, Srbija turist, koncesija za auto-put Horgoš-Požega, izvoz šećera u zemlje EU i konverzija prava korišćenja u pravo svojne za 16 ha zemljišta na Novom Beogradu preduzeću Del Real bez naknade. 2012. formirana je Radna grupa MUP-a čiji je zadatak bio da navode Saveta istraži. U toj grupi bio je Siniša Janković, policijski inspektor iz Pančeva. O tome šta je Radna grupa radila i kako je rasformirana, Janković svedoči u knjizi “Oči u oči sa političkom korupcijom”.

Siniša Janković je policijski inspektor u penziji. Tokom tridesetjednogodišnje policijske karijere radio je u Pančevu na poslovima suzbijanja kriminaliteta. Deset godina bio je šef Odseka za privredni kriminalitet PU u Pančevu, u zvanju glavnog policijskog inspektora. Poslednje dve godine radnog veka bio je šef tima i član Radne grupe MUP-a za 24 sporne privatizacije. Tada se, kaže, i sam susreo “oči u oči sa političkom korupcijom”. Kako je to izgledalo govori u istoimenoj knjizi.

“Politička korupcija me je oterala u književnost. Nešto apsolutno neuobičajeno za čoveka koji je radni vek proveo u policiji i služio se birokratskim stilom pisanja, izražavanja, pa i razmišljanja. Jednostavno sam bio nateran da odem u književnost i da napišem nešto što liči na književno delo. Na neku vrstu romana. To je autentično kazivanje člana Radne grupe MUP-a za 24 sporne privatizacije“, kaže Siniša Janković, bivši policajac i autor knjige „Oči u oči sa političkom korupcijom“.

Zašto je policijski inspektor Siniša Janković došao na ideju da napiše knjigu?

Događaj koji je na neki način uticao na to da Janković napiše knjigu desio se dve godine pre nego što je Radna grupa MUP-a formirana.

„Za mene je Radna grupa počela dve godine pre nego što je osnovana, znači 2010. Te 2010. godine smo počeli intenzivni rad na zloupotrebama vezanim za promet regresiranog đubriva i komercijalnog đubriva u Azotari u Pančevu. Radili smo jako dobro, ali to očigledno nije odgovaralo nosiocima moći. Onima koji su mnogo jači i moćniji od nas. Pa su krenule opstrukcije do tog nivoa da me je jednog dana pozvao jedan načelnik MUP-a koji se interesovao za predmet. Oni su pratili svaki detalj, sve su znali. Hteli su da budu izvešteni o svemu. Ne prate oni svaki slučaj, ali ovo je bio jako značajan predmet i, naravno, pratili su ga“, priseća se naš sagovornik tokom promocije knjige u zrenjaninskom Kulturnom centru.

„Načelnik me je pitao „šta se radi“, a ja sam mu rekao da su najbolji ljudi, znači Alfa tim, otišli u Azotaru. On je reagovao strašno bučno, mnogo je negodovao. Naredio mi je da ih vratim odmah, jer ćemo svi da nagrabusimo zbog toga. Doduše, on je koristio mnogo oštrije reči. Ja sam rekao da ću pozvati ljude da se vrate, što sam i učinio. Kada sam mu to javio, on se vadio time da moramo da pazimo, da vodimo računa… Pokušao je da obriše moralno blato sa sebe, ali brišući ga on ga je samo razmazivao. Moralnu rupu koju napravite, što god je više krpite, vi je samo više proširujete. Nije se on bojao za nas, kako je to predstavljao, već za sebe. U tom trenutku, ne bih rekao sopstvene nemoći, nego pre besa, rekao sam sebi da to neće moći tek tako da prođe“, kaže Janković.

„Odluku o pisanju knjige sam doneo nesvesno“

„Šta je to u tom trenutku značilo tada nisam znao, ali očigledno je da sam pre 10 godina, u tom trenutku, doneo odluku da napišem ovu knjigu. Taj događaj sam pribeležio i od koleginice sam tražio da mi kopira svaki dokument za moju arhivu. Ona me je pitala šta će mi to, a ja sam joj rekao da ću kad odem u penziju da pišem memoare. Lupio sam to. U tom momentu penzija je bila jako daleko, ali eto to se i obistinilo. Taj predmet je brzo pao u zaborav. Svi ti opstrukcioni metodi su postigli svoj cilj“, kaže naš sagovirnik.

Formiranje radne grupe MUP-a za 24 privatizacije, čiji je Janković član

Tokom 2012. godine činilo se da će se nešto promeiti u borbi protiv korupcije.

„Tada smo imali izbore i imali smo situaciju da je pobedila vlast koja je i dalje aktuelna, a koja je imala predizborno obećanje da će se boriti protiv kriminala i korupcije. Vrlo brzo po uspostavljanju nove vlasti, formirana je Radna grupa da se bori protiv tog kriminala i korupcije, sa zadatkom da direktno ispita 24 sporne privatizacije. Tokom tih godina nastavio sam da beležim događaje koji odražavaju ono što se dešavalo unutar Radne grupe, kancelarije… Odnose među ljudima. Kako su predmeti građeni i rušeni. U nekoliko navrata sam mislio da će knjiga ići u nekim drugim pravcima. Međutim, događaji koji su se kasnije javljali su uslovili da ona bude napisana ovakva kakva jeste i da ima jedan kritički ton. Da iznese istitnu o tome šta mi nismo uradili. Tanije, šta smo uradili, a šta nam nije dozvoljeno da završimo do kraja“, kaže član Radne grupe MUP-a.

„Mnogo toga dobrog je urađeno i ti postupci su u toku. Ja ih spominjem, ali oni nisu u ovom trenutku bitni. Ti postupci idu kako god. Međutim, u knjizi govorim o Azotari. Mi smo bili Radna grupa za privatizaciju. Ako radimo Azotaru, trebalo bi da proverimo privatizaciju. Mi smo uhapsili veliki broj ljudi vezano za Azotaru, ali su svi oni uhapšeni zbog sumnje na zloupotrebe sa đubrivom. Zbog privatizacije nije uhapšen niko“, kaže Janković.

„Politička korupcija je ukinula Radnu grupu“

Politička korupcija, ističe naš sagovornik, nadjačala je instsitucije.

„Mi smo navode vrlo ozbiljno i detaljno proverili i utvrdili smo vrlo ozbiljna krivična dela. Završili smo predmet do kraja. Sve je bilo spremno za hapšenje. I to je trebalo da uđe u realizaciju. Ali, to se odlagalo, odlagalo, odlagalo… Na kraju je Radna grupa ukinuta. Taj predmet i još neki su potpuno završeni sa naše strane. Oni su svi ostali, jer je cilj ukidanja Radne grupe bio ukidanje predmeta. Mi smo se vratili u svoje matične jedinice i ti predmeti su negde ostali… Gde, kako i šta teško je reći. Cilj je postignut. Niko do tih ljudi nije odgovarao, niti će odgovarati. Politička korupcija je pobedila Radnu grupu apsolutno. Pobedila je policiju, pobedila je MUP“, naglašava Janković.

„Da li je politička korupcija pobedila društvo? Ja ne dam da pobedi društvo. Ali društvo mora malo da se uključi u tu borbu, jer ja sam ne mogu da odbranim društvo. A da bi se uključilo u tu borbu društvo to treba da zna. Ja pokušavam, na neki način, da to objasnim društvu“, dodaje naš sagovornik.

„Opstrukcije u predmetima sa zvučnim imenima“

Interesantno je da opstrukcija nije bilo na svim predmetima.

„Na onim predmetima gde nisu osumnjičeni ljudi koji imaju veliku moć, veliki novac i veliki politički uticaj tu je bila dozvoljena primena zakona. Tu nam niko ništa nije govorio. Kada je došla nova vlast, bilo je potrebno nešto da se radi. Oni su pre izbora obećali hapšenja i borbu protiv korupcije. Da je u svakom predmetu bilo opstrukcije i da se ništa nije događalo postavilo bi se pitanje kako izaći pred građane i reći da niko nije uhapšen. Za to vreme Radna grupa je uhapsila 70-80 ljudi. To je znatan broj. Ima tu i tri bivša ministra i značajan broj direktora… To je bilo dozvoljeno. Mi smo mogli u tom periodu da radimo, ali ne ogromnu količinu stvari“, kaže Janković.

„Kako je vreme prolazilo politička korupcija je počela da se obnavlja. Iskoristila je sve svoje moći, uticaje i novac kao nezamenljivo vezivno tkivo koje se povezuje sa svakom vlašću. I tu je u pitanju velika količina novca. Na žalost, mi smo se vratili na staro mesto gde smo bili pre, a to je da ne možemo da radimo ništa ozbiljno“, dodaje naš sagovornik.

Privatizacija Jugoremedije i Šinvoza

Među spornim privatizacijama bile su i prodaja Jugoremedije i Šinvoza.

„Jugoremedija je prvi predmet koji je realizovala Radna grupa. Taj predmet je zaista dobro urađen. Kolege iz Zrenjanina su to stvarno dobro radile. Koliko god su to značajni preduzetnici oni, ipak, nisu imali toliku moć i to je bilo u trenutku kada je neko morao da se uhapsi. Taj predmet je dat u postupak suđenja i ako se ne varam donete su i presude. Ja nemam saznanja o predmetima svih timova, ali znam da je u nekima bilo ozbiljnih opstrukcija. Nadam se da će jednog dana, sa nekim novim ljudima, biti dozvoljeno da se sve reši. Što se tiče Šinvoza, koji je, takođe, na spisku spornih privatizacija zaista ne znam šta se dogodilo sa predmetom“, kaže Janković.

„Ljudi koje je trebalo uhapsiti su napredovali u karijeri“

U slučajevima gde su se pojavljivali „ozbiljni igrači“ zakon je morao da se primenjuje selektivno.

„Predmet isptitivanja su bile privatizacija Azotare, JP Srbijagas koje je praktično njome gazdovalo, Republičke robne rezerve, distributeri mineralnog đubriva, dobar deo poslovanja samog Ministarstva poljoprivrede… To je bio opseg mog tima. Osim jednog manjeg broja ljudi koje smo pohapsili, svi ostali su ostali bez ozbiljnijih posledica. Neki ljudi, koje je trebalo uhapsiti, su napredovali mnogo visoko. Neki tavore… Kako je ko tu znao da se snađe i da iskaže svoju političku moć. Naravno, i zavisno od toga s kojom količinom novca je raspolagao“, objašnjava naš sagovornik.

„Ja govorim istinu i činjenice. Mislim da sam ih uklopio na pristojan način. Oživljavao sam ih sa događajima iznutra. Pričama koje smo mi pričali, anegdotama i šalama koje smo mi zbijali, humorom kojm smo se mi branili… To je možda šala na naš račun, možda bi tu neko mogao da mi zameri, što se toliko šalim na račun policije i samog sebe. Ostalo su sve činjenice. Ne znam ko bi za istinu mogao da mi zameri nešto. Knjiga se teško probija i teško dolazi do nekog prostora. Teško dolazi do medija. Uglavnom lokalni mediji, koji su nezavisni dolaze na promocije“, kaže Janković.

„Knjiga je skupa i zahtevna igračka“

Mnogi postavljaju pitanje zbog čega je knjigu objavio tek po odlasku u penziju, a ne dok je bio u službi.

„Knjigu sam objavio prve sekunde kada sam mogao da je objavim. Jer knjiga je skupa i zahtevna igračka. Samo pisanje knjige i nije toliko. Treba vam novac za štampu i mnoge druge stvari. Koristim ovu priliku da se zahvalim Fondaciji za otvoreno društvo Srbija koja je prepoznala moju ideju i koja je podržala projekat. Da se to desilo ranije, knjiga bi ranije izašla. Da se nije desilo ni sada, knjiga ne bi izašla. Nakom rasformiranja Radne grupe ti predmeti su mogli da se završe. Naravno, teorijski. Ja sam morao da sačekam da prođe neki period da vidim da li će se oni završiti. Znao sam da je to nemoguće“, objašnjava član Radne grupe MUP-a.

„Nisam ja najbolji inspektor na svetu, ali ako neko uradi predmet do kraja i vi ga držite godinu dana i ne date mu da to realizuje, pa još i rasformirate Radnu grupu i predmet dodelite novom inspektoru, jasno je kao dan šta se dešava. Iz aviona se vidi da je opstrukcioni metod. To je grubi i evidentan metod. A šta je sa onim metodama koje su sofisticirane i prikrivene? Koje jednostavno ni vi ne možete da primetite kada se primenjuju na vama. Vi mislite da je načelnik pošten, da se bori protiv kriminala. A ustvari on vas navodi na to da ne uradite ništa. Politička korupcija je vrlo ozbiljan protivnik. Služi se jako perfidnim sredstvima koje možete da upoznate samo ako mnogo vremena provedete u direktnom kontaktu sa njom i potpuno joj se posvetite“, naglašava Janković.

Kako izgleda opstrukcija rada inspektora?

Kao inspektoru sa dugogodišnjim stažom, Siniši Jankoviću, je bilo jasno kada je neko želeo da obustavi rad na predmetima.

„Vi jasno vidite kada nešto treba i mora da se uradi i vidite kada je situacija potpuno otovrena, kada vam kažu zakon je tu, ništa ne pitaj i radi po njemu. Svaki detalj nešto znači. Kada, recimo, dobijete najluksuzniju kancelariju to apsolutno znači da u vas gledaju kao u bogove. Tako su nam i govorili -„od vas zavisi nova vlast. Ako ne uhapsite dovoljno ljudi ova vlast neće opstati, jer je ona to obećala“. A onda kada vas prebace iz te luksuzne kancelarije u salu za sastanke sa stolicama koje treba da se rashoduju, vi ste deo tog inventara“, slikovito objašnjava naš sagovorik.

„Nije isto kada vas, recimo, načelnik primi da uđete u njegovu kancelariju odmah ili kada nikada nije slobodan. Kada dobijete putni nalog da možete da koristite službeni automobil 24 sata, mesec dana, svuda po Srbiji je jedno, a drugo je kada načelnik neće da vam potpiše nalog da odete da sipate gorivo zato što ste došli kod njega u 9:05, a on potpisuje naloge do 9:00. U tim slučajevima je sve jasno. U bilo kojem zanimanju, pa tako i u borbi protiv kriminala i korupcije“, kaže Janković.

Kriminal 80-ih godina prošlog veka i ovaj danas ne mogu da se uporede kaže Janković

Još dok je studirao naš sagovornik se, kaže, susreo sa nepravdom.

„Još pre nego što sam počeo da radim je to bilo. Čovek se ceo život suočava sa nepravdom. On mora na to na neki način da se navikne. Te nepravde koje sam video dok sam studirao i kao mladi radnik su sada smešne naspram ovoga što sam doživeo ispitujući sporne provatizacije kao član Radne grupe. Kako prolazi vreme to dobija neverovatne dimenzije. Kada sam počinjao da radim mi smo ispitivali slučaj zloupotrebe direktora jednog društvenog preduzeća zbog nekih dnevnica koje je uzeo dok je bio na službenom putu. To je bilo osamdesetih godina. On je na gradilištu proveo 2ili 3 dana, a po povratku u zemlju je pisao izveštaj da je tamo bio 5-6 dana i toliko dnevnica naplatio. To je, verujte, bilo predmet provera. Ništa drugo nije bilo sporno, sve ostalo je bilo kristalno jasno i pošteno. Ni jedan drugi dinar sa računa nije falio“, priseća se Janković.

„Uporedite taj kriminal sa ovim današnjim. To je kao kada vam na ruku sleti muva u odnosu na rak koji je metastazirao po celom organizmu. To je nešto neuporedivo. Na kraju krajeva te dnevnice su vrednosti možda današnjih 300-400 evra, a mi danas imamo političku korupciju koja je teška milijarde evra u nekim predmetima koji su negde ostavljeni. Ja mislim i ubeđen sam da radim onako kako bi trebalo, a policija će uvek biti onakva kakvo je društvo iz kojeg ona potiče. Ni bolja, ni gora nego što je društvo“, upozorava bivši policijski inspektor.

Penzija i nova borba Siniše Jankovića sa političkom korupcijom

Odlazak u penziju Siniša Janković je na nekin način doživeo kao olakšanje.

„Mnogim mojim kolegama je taj rastanak teško padao. Meni nije. Otišao sam prvog dana kada sam mogao da odem u penziju. Čovek mora da zna da sve u životu prođe, prođe i sam život. Meni se sada otvorila neka nova priča i verujte mi da mi je mnogo zanimljivo. Uživam u ovome što sada radim, možda jednako kao kada sam radio svoj posao. Osnovao sam organizaciju Kareja koja se bavi istraživanjem korupcije. Ja sada nemam ovlašćenja, ne mogu nikoga da uhapsim, ali mislim da radim stvar koja je deo celokupne borbe protiv političke korupcije“, kaže naš sagovornik.

„Kažu mi neki da će moja knjiga imati vrednost tek u nekoj budućnosti kada se bude promenila vlast. Da li će ona vredeti nešto sutra ili za sto godina ili neće uopšte vredeti, meni nije toliko bitno. Bitno mi je da sam uradio ono što sam mogao. Čak i više nego što sam mogao. Radio sam ono što sam mislio da treba da radim. Ne samo pišući knjigu, nego i radeći ceo radni vek u policiji. Da li to nekome odgovara ili ne, ne znam. Sasvim je sigurno da ne može svima da odgovara i da ljudi mogu da ispolje kritički stav. I treba da bude kritike. Jer ako ja dajem za pravo sebi da mislim drugačije, to isto pravo treba da dam i drugima“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.

Knjiga „Oči u oči sa političkom korupcijom“ realizovana je u okviru projekta „Suprotstavljanje političkoj korupciji u Srbiji na primeru Radne grupe za 24 sporne privatizacije“. Izdata je novembra 2019. godine. Nakon što je prvo promotivno besplatno izdanje podeljeno, u decembru je objavljeno i drugo komercijalo izdanje.