 (1).gif)
– Uradili smo to, uspeli smo. Nisam imao sumnje u sebe, osim možda u neke nepredviđene okolnosti kojih na sreću nije bilo. Stigli smo do Bajkala, vratili smo se i veoma sam zadovoljan, to je prvi utisak – započinje priču Ilija Jovanov, ovoga puta u svom rodnom gradu.
Nakon mesec dana putovanja i 17.000 pređenih kilometara, Ilija Jovanov i Bogdan Jonjev stigli su u Zrenjanin. Nakon što su se pozdravili sa porodicom i prijateljima, preneli su nam svoje prve utiske sa ovog neobičnog putovanja.
– Da je lako, nije, ali nije ni neostvarivo. Bilo je potrebno naoružati se strpljenjem i kada je u pitanju saobraćaj, ali i granica na ulasku u Rusiju, na kojoj smo čekali više od 10 sati. Isplatilo se, vredelo je. Pamtiću ovo iskustvo ceo život kao nešto neponovljivo – kaže inicijator ovog putovanja, Ilija Jovanov.
Celokupno iskustvno podelio je na dva dela: saobraćaj koji ne funkcioniše i kojim nije zadovoljan, i priroda koja ga je oduševila daleko više nego što je očekivao.
.jpg)
– Neponovljiva je. Gde god da okreneš glavu, svuda je prelepo. Tako nešto se ne može preneti ni kamerom, jednostavno mora da se doživi. Gradovi su onakvi kakve sam očekivao, s tim što bih istakao Irkutsk, Jekaterinburg, Tjumenj koji su mi ostavili najjači utisak. Dodao bih i da je mit za koji svi znamo o prelepim Ruskinjama u potpunosti istinit. Bajkalsko jezero je priča za sebe. Takva količina vode, 20 odsto ukupne slatke pijaće vode na celoj zemaljskoj kugli, to je neverovatno. Ceo ambijent oko jezera drugačiji je od ostatka Rusije. Tamo su šamanski običaji veoma rasprostranjeni, možda i najočuvaniji u svetu. Od grada Irkutska do Bajkala ima 75 kilometara, ali to je potpuno drugi svet.
Bilo je mnogo interesantnih susreta na ovom dugom putovanju. Snalazili su se Zrenjaninci veoma lako što se tiče puta i smeštaja, posebno pošto Ilija zna ruski jezik, a i Rusi su se oduševljavali kada su primećivali da dolaze iz Srbije.
– Čim vide odakle smo, odmah mašu, pozdravljaju, čestitaju, žele nam srećan put. U Nižnjem Novgorodu imali smo duži susret sa jednom fudbalskom ekipom iz Moskve koja je bila tamo na gostovanju. Počastili su nas pićem, naravno ne samo jednim i celo to druženje je trajalo sigurno tri-četiri sata i bilo je divno. Svuda su ljudi bili oduševljeni što smo došli da vidimo Bajkal, a posebno način na kojim smo došli. U Krasnojarsku smo upoznali jednog Milana iz Beograda koji nam se javio kada je video srpske tablice. Prišao je na parkingu supermarketa i samo rekao „dobro veče”, što nas je veoma iznenadilo. Kasnije nas je odveo na večeru, pokazao nam grad i to je bilo sjajno veče, kaže Jovanov u jednom dahu.
Kada bi se upustio u sličnu, novu avanturu, Ilija Jovanov bi ponovo izabrao Rusiju kao krajnju destinaciju.
– Zaista bih išao ponovo, ali ne mogu da obećam. Ako bih ponovo krenuo, jedan od ciljeva bi mogao da bude najhladniji grad u pokrajini Jakutiji koji je još 2000 kilometara od ove relacije. Grad se zove Ojmjakon i tamo temperatura dostiže vrednosti i do -73 stepena, što ga čini najhladnijim naseljenim mestom na svetu. Jedan Rus mi je predlagao da bi vredelo videti i pokrajinu Karelija, koja je poznata po prelepoj prirodi.
Putevi su bili dosta loši – puno rupa, radova na putu, ali „golf 2“ je sve to sjajno podneo, tako da su u toku puta morali samo jednom da zamene auspuh.
– Golf se držao onako kako sam i očekivao. Bilo je mnogih pitanja, da li će izdržati jer je 29 godina star, ali imao sam veliko poverenje u njega. Stalno je održavan, koristim ga za posao i godišnje prelazim po 40.000 kilometara, a ovakvi putevi i zahtevaju jednostavnu tehnologiju – ona koja nema mnogo mogućnosti da se pokvari – smatra Ilija Jovanov.
Ilijin saputnik, Bogdan Jonjev, uputio se u Rusiju pre svega kako bi fotoaparatom zabeležio jednu avanturu i prirodne lepote najveće zemlje na svetu.
– Najveća motivacija mi je prvenstveno bila Ilijina ideja da krene na ovakav put. Kada budem pravio reportažu, priča će tako biti i konstruisana. Sledi sibirska priroda, pa zatim gradovi, odnosno njihova arhitektura koja ide iz krajnosti u krajnost, što mi je veoma interesantno, rekao je Bogdan.
Kada bi mu sutra ponovo neko ponudio sličnu priliku, nakon ovog iskustva, sigurno je ne bi propustio.
– Pre putovanja nisam bio upoznat sa predelima koje ćemo posetiti i Ilija mi je o njima pričao usput. Nisam strahovao da nećemo uspeti, ni u jednom trenutku, uopšte mi nije ni padalo na pamet da nećemo stići, da će se auto pokvariti, to me uopšte nije brinulo. Jedino „strahovanje” je bilo od toga šta ću tamo videti. A onda nas je zatekla lepota velikog prostranstva, prelepa priroda i ogromni gradovi koji su po mom mišljenju neskladni, ali to je Rusija, ogromna kao ceo kontinent. Apsolutno bih ponovo prihvatio sličnu ponudu jer za mene nijedno putovanje nije strašno, ali ono što mi je najviše nedostalo jeste svakako dete – zaključuje Bogdan Jonjev.
Nakon kraćeg odmora, Ilija Jovanov će na svom sajtu detaljno opisivati svaki trenutak ove avanture, a to možete ispratiti na web adresi: www.putovanjezadususibir.com.
.gif)
.gif)
