 (1).gif)
U sklopu Doma zdravlja u Sečnju nedavno je formirano Savetovalište za omladinu i porodice koje će kao probni projekat pružati usluge samo do 15. decembra. Reč je o projektu Komisije za populacionu politiku Opštine Sečanj, a ukoliko bude interesovanja i stanovništvo Sečnja i okolnih mesta pokaže interesovanje za ovu vrstu savetovanja, postoji mogućnost da Savetovalište nastavi da radi po modelu besplatne podrške zainteresovanima.
Savetovalište funkcioniše kao vid organizovane profesionalne podrške i pomoći građanima opštine Sečanj koji imaju problema u individualnom, bračnom ili porodičnom domenu.
Četrdesetpet dana koliko je određeno za projekat nije dovoljno da bi se pročulo da je Savetovalište otvoreno, a u širenje dobrog glasa uključili su se gotovo svi zaposleni u Domu zdravlja.
Novoformirano Savetovalište čini tim lekara i stručnih radnika – ginekolog, psiholog, defektolog, logoped, lekar opšte prakse, medicinska sestra-tehničar i akušerska sestra.
Oni su na raspolaganju zainteresovanima svake subote u periodu od 1o do 13 časova.
Sa našom konstatacijom da je rok za realizaciju projekta kratak slažu se i oni koji u njemu učestvuju. Informacije teško dolaze do građana, a oni koji traže rešenje za svoje probleme, oslanjaju se na internet što često može proizvesti nove probleme.
– Imamo dosta postora, kapaciteti nisu popunjeni a neophodan je odaziv građana kako bi nakon završetka projekta, ovo savetovalište postala praksa. Suština je da zadržimo Savetovalište kako građani ne bi morali da po stručnu pomoć i savet odlaze u grad ili da pomoć traže u privatnoj praksi gde bi plaćali usluge koje mi ovde nudimo besplatno. Ulažemo veliki trud da pridobijemo pažnju dece i roditelja, ipak je sve ovo novo i nepoznato. Vrlo je teško pridobiti pažnju i u tu svrhu smo organizovali radionice u školama, ne bi li se pročulo. Teme su prilagđene uzrastu dece i radionice su interaktivne, deca aktivno učestvuju i pokazuju veliku zainteresovanost. Pričamo o pravilnoj ishrani, bezbednosti na internetu, svemu ono me što tu generaciju tišti. Tom prilikom ih pozivamo i da se jave u Savetovalište ukoliko imaju neki problem, kaže dr Svetlana Sovrljić, lekar opšte prakse.
U razgovoru sa ginekologom, dr Olgicom Bajin, saznajemo koliko je važno razbiti stereotipe i razvijati svest o redovnim kontrolama.
– Cilj je da na ovaj način podstaknemo stvaranje kulture javljanja u smislu redovnog odlaska na ginekološke kontrole i konsultacije. Nije nikakav bauk niti sramota otići ginekologu, a posebno je važno da se javljaju mlade devojke. Prvi susret sa ginekologom protiče isključivo u razgovoru i edukaciji. Jako je važno govoriti o menstrualnom ciklusu, jer uvek postoji mogućnost da se o tome u porodici ne razgovara. Treba govoriti o tome koliko ciklus traje, šta su normalne a šta abnormalne pojave, kako izgleda pregled, šta on obuhvata, šta je to polna higijena, kako se zaštititi pri stupanju u seksualne odnose. Suština je da pričamo o preventivi i šta sve sami možemo da učinimo, kako da slušamo svoje telo, i kako da prepoznamo problem. I onda kada ga prepoznamo, da ne ćutimo već da se obratimo onima koji su stručni, kaže dr Bajin.
Marijana Vidaković, diplomirani defektolog-logoped, skrenula je pažnju na popriličan broj dece sa govorno-jezičkim poteškoćama koje se javljaju u najranijem uzrastu, još od jaslene grupe, preko preškoleske pa i dece koja pohađaju školu. Ona upozorava roditelje na prve simptome koji mogu ukazati na poteškoće u govoru, napominje zbog čega je važno na vreme prepoznati problem i na koje sve načine možemo stimulisati razvoj govora kod kuće, pozivajući na taj način roditelje da pomoć potraže u Savetovalištu.
– Dete od prve godine mora imati reč sa značenjem, a u uzrastu od dve do dve ipo godine formiranu rečenicu. Ako dete nema te elemente, to je roditeljima znak da je potreban dolazak kod logopeda od koga će dobiti savete kako da stimulišu razvoj govora. Živimo u takvom društvu i sistemu gde je tehnologija uznapredovala i s jedne strane nam pomaže u radu, a s druge strane mnogo odmaže. Umesto što deca provode mnogo vremena sa mobilnim telefonima, tabletima, računarima i ispred televizora, više vremena bi trebala da provode u organizovanoj igri sa odraslom osobom koju prati govor, kako bi dete imalo govorni model ispred sebe. Veliki je broj dece kojoj je potrebna pomoć logopeda, ne samo u smlislu artikulacije odnosno izgovora glasova, već i za savetovanje kako vežbati govor kod kuće, ističe Marijana Vidaković.
Na kraju, master deftetolog oligofrinolog Ana Vlačo, stimulisala je one roditelje čija deca imaju poteškoće u komunikaciji, ponašanju, pamćenju.
– Ukoliko dete ima teškoće sa razumevanjem verbalnog naloga, progovaranjem, bogatstvom rečnika, formiranjem rečenice, probleme u čitanju, pisanju, kao i teškoće s pažnjom, pamćenjem, orijentacijom u prostoru, matematičkim sposobnostima i generalno s učenjem koje odstupa od kalendarskog uzrasta deteta, neophodno je da se uradi opšta defektološka procena deteta. Jedino tako se roditeljima mogu dati smernice na koji način bi trebalo raditi sa detetom kod kuće, na koji način mu pilagoditi sadržaj, sa njim vežbati i učiti. Pri prvom susretu primećujem da su deca zatvorena, povučena i imaju neku vrstu straha, međutim svakim sledećim susretom bivaju sve opuštenija, gubi se taj strah, i prihvataju pomoć stučnog lica i roditelja i u takvim okolnostima dolazi do korigovanja određenih teškoća. Gotovo uvek ima pomaka ako se radi sa detetom, navodi Ana Vlačo.
Doktorka Jasmina Jahura ukazala je na važnu ulogu psihologa, i na najčešće probleme zbog kojih se javljaju deca i njihovi roditelji.
– Osim što se bavimo problemima koji mogu biti vezani za učenje, porodičnim problemima, ovde vršimo i preventivne razgovore, prevenciju bolesti zavisnosti, pušenje, pričamo o mentalnom zdravlju. Često se u adolescentnom periodu javljaju probelmi kada se deca suproststavljaju autoritetu ili roditelju, to je neka razvojna faza i ponekad je neophodno objasniti roditeljima da je to normalno ponašanje u tom uzrastu i kako da se ponašaju, kako da disciplinuju dete. Često dete nema problem već je problem u porodici i u tom odnosu roditelj-dete. Roditelji ne znaju kako da primene kaznu, odnosno, primenjuju pogrešan način kažnjavanja. Najbolja kazna je uskratiti želju. Nikad se ne sme uskratiti potreba. Kazna nije dobra ako je prečesta. Uvek je bolja nagrada zato što je nagrada ta koja može da učvrsti dobro ponašanje, istakla je dr Jahura.
Za dolazak u savetovalište nije neophodan uput, usluge su besplatne. Deca i mladi u savetovalište mogu doći sami ili u pratnji roditelja. Zagarantovana je diskrecija i strogo se vodi računa o poštovanju etičkog kodeksa struke.
Akcenat je na preventivi, razgovoru i adekvatnoj podršci. Naročiti akcenat ovde se stavlja na savete o zdravim stilovima života, pravilnoj ishrani, prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i očuvanju mentalnog zdravlja.
.gif)
.gif)
