Gradska vlast donela je nekoliko odluka koje bi trebalo da utiču na kvalitet života građana Zrenjanina. Prevashodno, bez pompeznih najava, doneta je odluka da iz česmi u domovima Zrenjaninaca, potekne voda prerađena u postrojenju izgrađenom u leto 2017. Donete su odluke o rekonstrukciji sportskih objekata, i o načinu sanacije fasada u ekstra zoni, u slučaju da vlasnici ne žele to da urade. O Zrenjaninu se tokom 2018. pričalo i u domaćim i stranim medijima, zahvaljujući odluci kineske kompanije „Šandong Linglong“ da u ovdašnjoj industrijskoj zoni podigne svoje proizvodne pogone. Osim te vesti, čitaoci su bili najviše zainteresovani za najavu o izgradnji autoputa do Beograda. O ovim temama razgovarali smo u prazničnom intervjuu sa Sašom Santovcem, zamenikom gradonačelnika Zrenjanina.
Saša Santovac: Godina koju smo ispratili može se smatrati veoma uspešnom. Pre svega bih se osvrnuo na činjenicu da je broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje manji za oko 1500 lica, što se nije desilo zbog penzionisanja ili odliva jednog dela stanovništva, već zbog otvaranja novih radnih mesta. Ono što posebno raduje, jeste činjenica da je sve više stranih investitora, ali i domaćih poslodavaca, koji dolaze u naše industrijske zone ili proširuju postojeće kapacitete. To su pokazatelji da je privreda sada na mnogo višem nivou nego što je to bilo ranije, a promene se mogu videti i u segmentu stambene izgradnje. U poslednjih 20-30 godina nismo imali situaciju da se na 12 lokacija grade novi objekti kolektivnog tipa stanovanja, a to smo imali u 2018. godini. Već sada imamo nagoveštaje i zahteve za 2019. godinu, što jasno pokazuje da će ciklus stanogradnje biti nastavljen. Ono što je takođe obeležilo 2018. godinu jesu tri posete predsednika države. Teško je naći godinu u kojoj je predsednik države dolazio tri puta u ovaj grad zbog novih investicija. Godinu za nama je obeležio i dolazak kompanije Essex koja je za samo osam meseci započela gradnju i izgradila pogone u Zrenjaninu, sa tendencijom da u budućnosti možda i proširi svoje kapacitete. Godina će biti upamćena i po dogovoru sa kineskom kompanijom „Šandong Linglong“, koja bi uz još nekoliko pratećih kineskih kompanija, u martu ove godine trebalo da počne izgradnju pogona. Ostvarivanje saradnje sa kineskim investitorima dovelo nas je u predmet interesovanja za potencijalna, nova ulaganja kako drugih investitora, tako i države.
Na koja interesovanja države konkretno mislite?
Saša Santovac: Na osnovu dogovora o dolasku novih investitora, proistekla je i najava o početku izgradnje puta sa četiri trake do Novog Sada, i očekujemo da će se to desiti u narednih godinu do godinu i po dana. Takođe, imamo i najavu o izgradnji autoputa do Beograda. Kineski investitori insistiraju da izgradnja počne već početkom 2020. godine.
U javnosti ste pominjali da će dolazak investitora uticati i na promene u obrazovanju mladih u Zrenjaninu. Na koji način?
Saša Santovac: Zahvaljujući dualnom obrazovanju počeli smo da školujemo našu decu koja će u budućnosti imati posao u svom gradu. Od mehatroničara, preko IT sektora, do svih onih profila direktno vezanih za kompanije kojima je potrebna kvalitetna radna snaga. Ta praksa je započeta sa kompanijom NIS, i kroz fakultet i srednjoškolsko obrazovanje, a sada je to krenulo i sa drugim kompanijama u gradu. Školujemo decu koja će imati gde da se zaposle. Mislim da je to veoma značajno u tom smislu da naša deca više ne završavaju škole, a da nakon toga nemaju mogućnost da se zaposle, ili da se zapošljavaju na nekim poslovima za koje nisu školovani. Dolaskom novih kompanija, Zrenjanin će u visokom obrazovanju dobiti novu dimenziju. Nije prirodno da imate toliko kompanija i ulaganja, a da u visokoškolskom obrazovanju ostanete na sadašnjem nivou. Visokoškolsko obrazovanje će se za godinu do godinu i po dana, ako ne i ranije, zaživeti u našem gradu. U pregovorima smo oko mogućnosti otvaranja novih smerova u Zrenjaninu, koji će biti usmereni prema kompanijama koje rade u industrijskoj zoni. Cilj je da se naša deca ovde rađaju, školuju i da se zaposle u svom gradu. Imali smo mnogo takvih situacija da neko nije mogao da priušti svom detetu visokoškolsko obrazovanje, a pritom je to dete imalo potencijal. Ili je neko ko je želeo da ima fakultetsko obrazovanje, bio primoran da bira smerove koje ne voli, samo zato što nije imao mogućnosti da isfinansira ono o čemu je sanjao. Sada se otvaraju nove mogućnosti, a da ne pričamo o tome i da će nam Beograd biti udaljen na 30-35 minuta vožnje, Novi Sad na nekih 25-30 minuta, što će mnogima koji žele da studiraju, dati mogućnost da putuju, da ne moraju da iznajmljuju stanove u drugim gradovima.
Kako je dolazak stranih investitora uticao na tržište radne snage?
Saša Santovac: Uticao je značajno. Videli ste samo u 2018. godini kako je povećanje plate kod određenih poslodavaca u Zrenjaninu, dovelo do promene tržišta. To je podstaklo i druge poslodavce da povećaju plate svojim zaposlenima. Paralelno sa tim, odvija se i migracija radnika – oni koji imaju mogućnosti, prelaze na bolje radno mesto, i to je prirodan proces. Nama je drago što smo u Zrenjaninu stvorili takvo tržište radne snage, a ne ono koje boravi na birou i koje poslodavci mogu da dobiju da radi za njih za minimalac. Danas imamo situaciju da radnici mogu da se dogovaraju sa poslodavcima o visini plate. To je pre tri godine bilo nezamislivo. Očekujemo i da će doći do povećanja broja stanovnika u Zrenjaninu. Ljudi uvek idu tamo gde postoji mogućnost zapošljavanja.
Uporedo sa najavom o dolasku kineskog investitora, u javnosti je počelo da se govori i o tome ko će raditi u budućim pogonima kompanije „Šandong Linglong“?
Saša Santovac: Da, uvek postoji to pitanje „ko će tamo raditi“. Na birou imamo oko 4.500 ljudi, i neka je među njima 500 onih koji čekaju dve godine do penzije, dakle, ostaje nam 4.000. Čak i da ih je 2.000, postavlja se pitanje, šta rade ti ljudi? Za njih država obezbeđuje zdravstveno osiguranje, nekima smo postavljali pitanje „zašto nemamo više dece“. Bračni parovi se nisu odlučivali za više dece iz bojazni da sutra ne mogu da se zaposle. Definitivno je da ćemo zamajcem koji se dešava u privredi, dobiti mogućnost da podignemo natalitet, tako što ćemo obezbediti sigurnost kroz radna mesta. Tu su i mere podsticaja za rađanje prvog, drugog i trećeg i više dece, a koje obezbeđuju i lokalna samouprava, pokrajina i republika.
Osim pitanja o kvalitetu radne snage koja će biti zaposlena u budućim pogonima kineske kompanije, na društvenim mrežama se mogu pročitati i stvaovi, komentari, da dolazak takve, kako kažu, „prljave“ tehnologije, neće biti dobar po zdravlje Zrenjaninaca. Šta Vi kažete na to?
Saša Santovac: Demokratsko pravo svakoga je da ima svoje mišljenje. U toj situaciji, važno je da se ljudi, pre nego što iznesu svoj stav, malo raspitaju, da nešto pričitaju ili da tenedenciozno iznesu stav zato što im to ne odgovara iz političkih razloga. Siguran sam da dolaskom kineskih investitora, Zrenjanin dobija poptpuno drugačiju dimenziju. Od izgradnje puteva, podizanja visokoškolskog obrazovanja na viši nivo, završetka obilaznice, poreza na zarade. Kineske firme će biti registrovane u našem gradu i ovde će plaćati porez, registrovati vozila, kamione, sve će ići iz Zrenjanina. Da li kineski investitor razmišlja da dođe ovde i da „prljavom“ tehnologijom zaradi pare? Nema osnova za takvu priču. Da li mi imamo u Elemiru kaučukaru, i da li je ona problem Zrenjanina? Danas je tehnologija mnogo naprednija, koriste se filteri i slična zaštitna tehnologija. Naravno da uvek postoje zavere u smislu – „a šta ako oni to ne primene u Srbiji?“ A zašto ne bi primenili? Zašto neko misli da bilo koja kompanija koja ovde dolazi, ne želi nešto da primeni? To su ozbiljne kompanije koje rade za ozbiljne svetske brendove u automobilskoj industriji. Oni već imaju ugovorene poslove za 2019. i 2020. godinu, i svugde gde proizvode, imaju obavezu da kupcima dostave informacije gde se proizvodi nešto, i kako se proizvodi. Treba razmisliti da li oni žele da dovedu u pitanje svoj partnerski odnos sa tim kompanijama, po cenu toga da se u Srbiji i jednom Zrenjaninu, bave prljavom tehnologijom. Mislim da su oni isuviše moćni i bogati da bi na taj način sebi hteli da naprave profit. Svakako da u gradu ima onih koji su večito nezadovoljni – to je ona priča: ako nešto uradite – zašto ste to uradili, ako ne uradite – zašto niste, i tako u krug. U ovom poslu nekako naviknete da ne mogu svi da budu zadovoljni. Bez obzira što je došlo drugo vreme, i dalje se mogu čuti stavovi tipa „nikad to neće biti izgrađeno“. Verovatno danas ima ljudi koji misle da kineska kompanija nikad neće izgraditi tu fabriku, da nikad nećemo dobiti autoput. Isto tako je bilo i za Essex. Stalno postoji neka potreba za sumnjičavošću. To vučemo iz neke prošlosti kada se obećavalo, a nije se ispunjavalo. Ovo je drugačije vreme, situacija, drugačiji odnos prema investitorima i nadam se da će se i to promeniti.
Tokom cele 2018. godine rešavao se problem koji je nastao oko postrojenja za preradu vode. Kakva je trenutno situacija?
Saša Santovac: Rešenje problema vodosnabdevanja je bilo izuzetno kompleksno. Da nije, verovatno bi od 1975. godine, od kada se priča o tome, bilo rešeno. Mi smo došli na korak od rešenja tog problema, i onda smo naišli na barijere koje su nas sprečile da građanima zakonski obezbedimo ispravnu vodu. Moram da podsetim javnost da proizvodnju vode i distribuciju radi JKP “ Vodovod i kanalizacija“, a u delu usluge prečišćavanje učestvuje privatni partner. S obzirom na to kako se sve odvijalo u prethodnim mesecima, mi nismo hteli da pravimo pompu pred kraj godine, i da najavljujemo da puštamo vodu. Želeli smo da građani sami uvide da imaju drugačiju vodu. Sve ono što nama sada pokazuje, jeste da voda odgovara parametrima koji su na snazi u Republici Srbiji, a koji su rigorozniji od parametara Evropske unije, i to mora da se ispoštuje.
Kakva ulaganja možemo da očekujemo po pitanju infrastrukture, a koja bi mogla direktno da se odraze na kvalitet života građana?
Saša Santovac: Ono što je važno, moramo da radimo na poboljšanju sportske infrastrukture. Pre svega zbog naše dece, da im omogućimo da se bave sportom, da se takmiče. Takođe, to je važno i zbog dobijanja raznih takmičenja, podsetiću Vas na Evropsko prvenstvo u košarci, predolompijski turnir u rvanju, finale kupa u vaterpolu. Cilj nam je da se rad vaterpolo kluba podigne na mnogo viši nivo, da Rvački klub Proleter bude prvak države, da i dalje budemo jaki u stonom tenisu, da rukomet igra u prvoj ligi. Ne možete da održavate jaka takmičenja, ako inrastrukturni uslovi ne odgovaraju. Kristalna dvorana, iako je izgrađena relativno skoro, već sada na ispunjava određene propise, bar ne po pitanju velikih takmičenja. Zato smo odlučili da uradimo rekonstrukciju poda, da postavimo semafor. Potrebno je da se urade stakla za zamračenje kako bi utakmice mogle da se održavaju u 14-15 časova, nedostaje nam dodatna rasveta. To je nešto što će se u 2019. godini raditi. Hala medison je rekonstruisana prošle godine, dobili smo jedsn sjajan prostor i za sportske aktivnosti i za manifestacije, sajamske aktivnosti. Najvažnije je to što ta hala danas daje mogućnost za trenažne procese, pa više klubova može da trenira u isto vreme. Kada je reč o stadionu u Karađorđevom parku, ušli smo u proceduru javnih nabavki izvođača za rekonstrukciju. Biće postavljena kompletna rasveta, reflektori, nova atletska staza, prateći programi. Stadion će imati potpuno drugačiju formu već u 2019. godini i otvoriće mogućnost za određena takmičenja i treninge. Da ne bude da je sve u gradu, u Melencima se radi rekonstrukcija tamošnjeg stadiona, odnosno izgradnja novih tribina sa svlačionicama. Za nas je značajno to što smo obezbedili da taj objekat bude u vlasništvu grada. Vlada Srbije je pozitivno odgovorila na našu inicijativu podnetu 2017. godine i sada je taj objekat u našem vlasništvu. Pored rada na sportskoj infrastrukturi, u naselju Putnikovo gradimo vrtić. Podsetio bih da u naselju Bolnica-Berbersko nikada nismo imali vrtić, pa će ovaj novi objekat biti i te kako značajan jer deca iz tog naselja neće ići u vrtiće koji su u drugim mesnim zajednicama, udaljeni po dva-tri kilometra. Očekujemo da će novi vrtić primiti prve mališane u septembru 2019.
Kada su u pitanju objekti koji su u vlasništvu države, šta je urađeno po pitanju da ti objekti pređu u vlasništvo lokalne samouprave, poput Motela na izletištu Šumica?
Saša Santovac: To pitanje je vrlo značajno za sve Zrenjanince. Mnogo toga se ranije radilo bez papira, bez ucrtavanja. Na nedavno održanoj sednici Skupštine grada, doneli smo odluku kojom od Vlade Srbije tražimo da nam Motel – Šumica i tri gradska jezera, da na korišćenje. Tu gde su sada jezera i parking na prevlaci, nekada je bila voda. Osamdesetih godina je meandar presečen, napravljena su tri jezera, ali to nikada papirološki nije sprovedeno, nije uređeno stvarno stanje. Zahvaljujući Direkciji za imovinu Republike Srbije i razumevanju Voda Vojvodine, urađen je novi predlog parcelacije, uređeno je stvarno stanje. Kanal koji se nalazi oko Motela uopšte nije postojao, nije ucrtan, a izgrađen je šesdeset i neke godine. Da ne pričam o nekadašnjem ugostiteljskom objektu na tom izletištu na koji su bila upisana lica na osnovu bivšeg „SM turista“ koji je likvidiran pre dosta godina. Sve to sada zahteva puno vremena, ali kada grad bude dobio te objekte, otvoriće se nove mogućnosti. Osim toga, mislim da je veoma značajno to što smo doneli odluku koja reguliše obavezu održavanja fasada zgrada u ekstra zoni. Mi smo u „makazama“ između vlasništva Republike Srbije, restitucije i naše želje da se nešto reši. Sve što je kulturno dobro, u vlasništvu je Republike Srbije. Ceo naš centar je kulturno dobro, i veoma je lepo što imamo takve objekte u Zrenjaninu, ali nama su vezane ruke u situacijama kada treba nešto da se sanira ili da se uloži. Jasno nam je da za izgled nekadašnje Robne kuće Beograd verovatno 90 odsto građana krivi gradsku vlast, ne znajući da mi nemamo nijedan procenat vlasništva. Isprovocirani izgledom tog objekta, na sednici Skupštine grada doneli smo odluku da se vlasnici na neki način primoraju da održavaju fasade, i da njihovo stanje ne sme da ugrozi bezbednost građana. ukoliko ih sami ne budu održavali, mi ćemo to da uredimo i da fakturu ispostvimo vlasnicima objekata. Imali smo pre mesec dana situaciju da je deo fasade jednog objekta otpao, i da vlasnik mesec dana drži zaštitnu ogradu, ne želeći da sredi problem. Pritom je reč o kompaniji koja ima sredstva. Novom odlukom, vlasnici će dobiti nalog po kojem u roku od 24-48 sati treba da uradi određene stvari, a onda kada to ne urade, ulaze u neku drugu proceduru. Mislim da ćemo u 2019. godini krenuti sa tom praksom, ali i da će neki shvatiti da je bolje da to urade samostalno, nego da grad pokrene inicijativu.
Nije samo centar grada u problemu. Imamo i objekte koji su takođe u privatnom vlasništvu, ali ujedno predstavljalju i javna mesta koje građani koriste svakodnevno. Pa tako imamo neuglednu autobusku stanicu, Tržni centar na Bagljašu koji je u fazi raspada. Da li kao lokalna samouprava možete da utičete na vlasnike bar u toj meri da porazgovarate o njihovim obavezama?
Saša Santovac: Što se tiče Tržnog centra Bagljaš, veliki deo lokala je u privatnom vlasništvu, i obaveza tih privatnih lica nije samo da održavaju unutrašnjost, nego i kompletan tržni centaa. Zakon kaže da zemljište za redovnu upotrebu ne zauzima samo prostor gde na kome se nalazi lokal, nego i deo oko lokala. Grad Zrenjanin je spreman da uzme učešće na osnovu procenta koji ima u lokalima, ali potrebno je i da ostali vlasnici tog prostora krenu u održavanje. Njihov cilj treba da bude što bolje uređeniji prostor kako bi privukli što veći broj ljudi. Nažalost, mi kao narod imamo neku tezu „dok ide – ide“, i dok god negde možemo da prođemo, to je u redu. A ako se ne daj bože nešto bude desilo, svi će biti krivi. Građevinski inspektori koji su nedavno obišli taj prostor, jasno su konstatovali i obaveze vlasnika, šta je to što moraju da urade. Kao grad ćemo se, preko Gradske stambene agencije, uključiti da vidimo šta je potrebno da se uradi, ali pozivam one koji imaju vlasništvo nad tim lokalima da uzmu učešće jer grad niti može niti je po zakonu, da finansira njihov deo.
Šta biste poželeli svojim sugrađanima u 2019. godini?
Saša Santovac: Svim građanima želim sve najbolje u 2019, porodičnu sreću i zdravlje. Definitivno je da će imati priliku da u novoj godini vide mnogo novih stvari, dešavanja, radove na infrastrukturi, sve ono što će svima nama omogućiti kvalitetniji život. Ulazimo u jedan potpuno drugačiji period, i i mislim da je to bitno za sve nas koji živimo u Zrenjaninu. Srećna Nova godina!