Radivoj Nadlački: Pre upuštanja u privatni posao, potrebno je puno znanja

“Bez dosta znanja o poslu kojim želite da se bavite, nemojte da se upuštate u sopstveni biznis”, kaže Radivoj Nadlački. Radivoj je diplomirani inženjer mašinstva, preduzetnik koji je kroz sopstveni biznis nastavio da radi posao za koji je stekao znanja i veštine. Pre šest godina prošao je obuku Nacionalne službe za zapošljavanje. Uz pomoć sredstava koje je dobio, započeo je privatni biznis. Njegova firma Etalon bavi se postavljanjem i održavanjem sistema za zalivanje i drenažu. Sa njim razgovaramo o tome kako se odlučio na samozapošljavanje, kakvi su ga problemi pratili tokom poslovanja i gde se danas nalazi njegova firma.

I love Zrenjanin: Kako ste se odlučili za samozapošljavanje?

Radivoj Nadlački: Još dok sam studirao radio sam za jednu kompaniju koja se bavila zalivnim sistemima. Radili smo zalivne sisteme za travnjake, fudbalske terene… Međutim, kao i u mnogim privatnim firmama i u toj kompaniji je bilo problema sa platama, plaćanjima… Nakon 5-6 godina rada u toj firmi, čak osam meseci sam bio bez plate. Kada smo se zbog toga prvi put pobunili, dobili smo otkaz. I tako sam dospeo na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Onda sam počeo da razmišljam o tome kako nešto moram da uradim.

„Već na početku sam znao šta hoću da radim i imao sam sa kim da radim“

I love Zrenjanin: Kako je tekao proces pokretanja privatnog posla?

Radivoj Nadlački: Tokom tih 5-6 godina rada u toj kompaniji upoznao sam se sa raznim dobavljačima i investitorima. Sa njima sam uglavnom ja kontaktirao, jer sam direktno na terenu izvodio radove. Oni su hteli da sarađujemo i dalje, tako da sam dobio vetar u leđa da krenem nešto samostalno. Pritom, još četvorica mojih drugara iz firme ostala su bez posla u isto vreme kada i ja, tako da sam imao i sa kim da krenem da radim. Ja sam ih i angažovao čim sam dobio prve poslove. Praktično sam sa kampanjom za firmu krenuo mnogo pre nego što sam i znao da ću dobiti sredstva preko projekta Nacionalne službe za zapošljavanje. Prijavio sam se na konkurs za samozapošljavanje, išao sam i slušao predavanja koja su tamo držana.

I love Zrenjanin: Koliko je obuka Nacionalne službe za zapošljavanje bila od koristi?

Radivoj Nadlački: Mogu da kažem da su, bar u mom slučaju, predavanja bila izuzetno korisna. Radio sam biznis plan po njihovim uputima. Ispostavilo se kroz ove godine da je, sve što je u tom biznis planu navedeno, bilo realno. Ja sam, ustvari, iz neke nužde i prisile krenuo u privatne vode. I to sa nekim minimalnim sredstvima. Bukvalno sa svojih 500 evra i 160.000 dinara koje sam dobio od Nacionalne službe za zapošljavanje. To su bila jedina sredstva koja sam imao na početku posla. Doduše, za moj posao i ne treba neka specijalna oprema i specijalni alat. I to što je trebalo, uglavnom sam već imao kod kuće.

„Novac za samozapošljavanje iskoristio sam za kampanju o firmi“

I love Zrenjanin: U šta ste uložili novac koji ste dobili za samozapošljavanje?

Radivoj Nadlački: Novac koji sam dobio preko Nacionalne službe za zapošljavanje uglavnom sam uložio u obilaženje ljudi sa kojima je trebalo da radim, u neku vrstu kampanje. Moj posao je sezonski i u toj sezoni koja je sledila nakon otvaranja firme odmah sam krenuo sa poslovima.

I love Zrenjanin: Kroz šta ste sve prošli tokom šest godina poslovanja?

Radivoj Nadlački: U poslu je bilo svega. Najčešći problemi su vezani za naplatu posla pred kraj sezone. I ako tu ne naplatite kako treba, znajte da posao nećete naplatiti do proleća. Ali, onda ide druga priča, jer tada moraju da vas zovu zato što ne znaju da uključe ili remontuju sistem. To je onda momenat da naplatite stara potraživanja. Za ovih šest godina je bilo različitih perioda. Recimo, kada je bilo manje posla. Kada je bilo mnogo kiše, pa neke poslove nismo mogli da uradimo kako smo dogovorili. Iz tog razloga sam i otvorio prodavnicu opreme za navodnjavanje, odvodnjavanje, vodovod, kanalizaciju… Sada mogu da kažem da se vide i neki opipljivi rezutati poslovanja.

I love Zrenjanin: Koliko imate zaposlenih?

Radivoj Nadlački: Trenutno imam troje stalno zaposlenih. Od toga, dvoje su u prvoj i osnovnoj delatnosti – izradi i ugradnji zalivnih sistema za voćnjake, travnjake, sportske terene, kao i drenažnih sistema… I imam zaposlenu radnicu u prodavnici koja se bavi prodajom opreme za vodovod, navodnjavanje, odvodnjavanje… Po potrebi, u sezoni angažujem ljude preko ugovora o privremeno-povremenim poslovima. Kod mene zna da bude zaposleno i do 15 ljudi u sezoni. Zavisno od toga kakve ugovore i obaveze imam prema investitorima.

„Radili smo i male i velike projekte“

I love Zrenjanin: Kakve ste projekte do sada radili?

Radivoj Nadlački: Bilo je i velikih, bitnih poslova i projekata, kao i onih manjih. Počeli smo tako što smo dobili posao u Bačkom Petrovcu na akvaparku. To je bio naš prvi ozbiljan posao. I to nam je bila lepa odskočna daska. Naredni poslovi su bili vezani za Univerexport, zatim mnoga dvorišta privatnih kuća koja se nalaze na Senjaku i Dedinju u Beogradu… Radili smo vilu u kojoj su snimani Sinđelići. Nama su ti objekti bitni, jer su tu dobre reference za našu firmu. Radili smo mnogo toga na Zlatiboru, u Kosjeriću… Tu smo postavljali sistem za zalivanje na 10 hektara maline. U njihovim uslovima 10 hektara je zaista velika površina. Taj malinjak se spušta bukvalno sa tri brda u rupu iz koje smo vodu gurali na sve tri strane. Tu su i hektari i hektari krušaka, jabuka, paprike… Zatim etno selo Vrdnička kula, hotel na Vrdniku, sportski tereni na Vrdniku…

I love Zrenjanin: Ko Vas najčešće angažuje?

Radivoj Nadlački: Što se tiče poljoprivrede, u 90 posto slučajeva je reč o poljoprivrednicima koji imaju registrovana gazdinstva i koji se opredeljuju za intenzivnu proizvodnju. Jer je tu zalivanje neophodno. Tu im mnogo pomažu subvencije države. I mogu da kažem da se tačno oseti u poslu kada je program u toku, a kada država prestaje da daje novac za navodnjavanje. Čim nema suvencija, odmah je manje i posla. Inače, mi radimo sisteme kap po kap, rasprskivače, sisteme za orošavanje. One velike sisteme kao što su rendžeri – ne radimo. Ali, tu možemo da izvodimo neke usluge našim saradnicima koji su i uvoznici te opreme. Kada je reč o zelenim površinama koje radimo, u većini slučajeva nas angažuju privatna lica. I to gotovo po pravilu ide po preporuci.

„Osim sredstava za samozapošljavanje, nisam koristio druge podsticaje države“

I love Zrenjanin: Kako obezbeđujete novac za plate zaposlenih, budući da je reč o sezonskom poslu?  

Radivoj Nadlački: Pošto je posao sezonski, mi zimi nemamo posla, ali zato preko leta moramo da zaradimo i za zimu. Dogovor sa moje dvoje zaposlenih jeste da oni u toku sezone rade i produženo i subotom, ponekad i nedeljom. To izbegavamo, ali dešava se da nekoliko dana bude kiša i tada mi ne možemo da radimo. Čim se vreme prolepša izlazimo na teren, pa makar to bila i nedelja. Uglavnom taj neki višak njihovih sati prebacujemo na decembar, januar i februar kada posla nema. I onda im od toga isplaćujem plate.

I love Zrenjanin: Da li ste koristili još neke podsticaje države, osim novca za samozapošljavanje?

Radivoj Nadlački: Osim podsticaja za samozapošljavanje nisam koristio druge subvencije države. Malo sam skeptičan. Nisam smeo da zapošljavam ljude i da za njih uzimam pare iz dva razloga. Prvo, nisam znao da li će oni izdržati da rade kod mene dovoljno dugo. Drugo, nisam znao da li ću ja moći da ih plaćam i u tim mesecima kada nema posla.

„Komercijalni krediti su dobrodošli, ako se pravilno utroše“

I love Zrenjanin: Da li ste koristili bankarske kredite i kakva iskustva imate sa njima?

Radivoj Nadlački: Jednom sam koristio kredit banke, kada sam otvarao prodavnicu. Tada sam uzeo kredit za obrtna sredstva. I uspešno sam ga vratio. Ne mislim o njima ništa loše, ali samo ako se realno sagleda potreba za njima. Kolika je dobit od ulaganja, kakva je kamata, koliki su svi ostali troškovi koji su tu zastupljeni. To može da bude dobra priča. Ali, ako se kredit uzme samo da bi se uzeo, bez dobrog promišljanja, to zna i da zaboli.

I love Zrenjanin: Kakvi su planovi za budućnost?

Radivoj Nadlački: Prvo što treba da uradim sledeće godine jeste da izidam svoj objekat, jer je ovaj prostor gde se nalazi prodavnica uzet u zakup. On će biti mnogo veći nego što je ovaj, kako bih proširio maloprodaju. Drugi plan je nabavka opreme za iskop zemlje, varenje cevi. To je nešto što već imam, ali je ideja da nabavim modernije i bolje.

„Odlučite se za samozapošljavanje, samo ako dosta znate o poslu kojim želite da se bavite“

I love Zrenjanin: Koji je vaš savet kada je reč o dilemi – samozapošljavanje da ili ne?

Radivoj Nadlački: Nedavno sam bio u poljoprivrednoj školi i tema o kojoj sam pričao učenicima je bila samozapošljavanje. Moj savet je da se oni koji se dvoume odluče za tako nešto. Ali, ne da to bude napamet i srljanje. Naravno da nikada neće znati dovoljno u samom startu. Ali, jako je bitno da imaju puno znanja o poslu kojim planiraju da se bave. Ne postoji varijanta da vi to ne morate da znate, pa da pronađete nekog ko će da radi umesto vas. To može da se nađe, ali nije dobro za privatni posao. Morate mnogo da znate kako biste uopšte mogli da ubedite nekoga da radi sa vama. Morate da upoznate okruženje, da ispitate tržište koliko god možete. Ne možete vi, kad ste mali, da radite onako kako to rade velike korporacije, ali morate da pronađete svoje mesto.

Da vidite gde možete da nabavite materijal i po kojoj ceni. Po kojoj ceni možete da prodate svoj proizvod ili uslugu… Koliko je vaš region zainteresovan za to što biste radili. Kakav je plan da se širite. Mi smo radili u Crnoj Gori, Bosni, na Kosovu, u Novom Pazaru… To je meni bilo jako lepo i zanimljivo prvih godina. Ali, sad je to strašan teret. Da bismo otišli tamo, uradili nešto i vratili se, moramo da izdvojimo tri dana. Dan dok odemo i pripremimo se, dan dok odradimo posao i dan dok se vratimo. Za to vreme ovde možemo puno toga da uradimo. Ali, jednostavno moramo i to da odradimo kad je posao tako dogovoren. Uz to, koliko god da zvuči izlizano, mora da se ulaže u sebe. Stalno mora da se uči, da se posećuju stručni skupovi, prate novi trendovi…, poručio je Nadlački na kraju razgovora.