I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Samopouzdanje se može naučiti

aleksandra golubovicU Zrenjaninu se svakog meseca održavaju radionice asertivne komunikacije. Veliki broj Zrenjaninaca u toku jedne godine prođe ove radionice, nakon čega dobijaju sertifikat Psihopolis instituta iz Novog Sada. Obuka traje ukupno 16h koji se uglavnom rasporede na četiri susreta vikendom, u trajanju od 4h. Nakon nedavno završene radionice jedne od grupa polaznika, razgovarali smo sa predavačem, psihologom Aleksandrom Golubović šta uopšte predstavlja asertivnost i kako se ona može steći.

Šta predstavlja asertivnost?

Asertivnost je veština koja se ispoljava samopouzdanim i samopotvrdnim ponašanjem i kao svaki drugi oblik ponašanja i asertivno ponašanje se uči – pojašnjava Golubović za portal I love Zrenjanin. Pojam asertivnosti se najčešće definiše kao izražavanje sopstvenih misli, osećanja i uverenja, na direktan, iskren i socijalno prihvatljiv način, uvažavajući pri tome prava drugih.  Vrlo je važno shvatiti činjenicu da bilo koji oblik ponašanja koji imamo u svom “repertoaru ponašanja” nismo nasledili. Samim tim ako primetimo da neki oblik ponašanja nemamo, ne primenjujemo, ne znači da ga ne možemo naučiti i usvojiti.

Fordomanija

Kako se asertivnost može naučiti?

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

U procesu socijalizacije, poruke koje dobijamo od roditelja i važnih bliskih osoba kao i šire društvene zajednice, utiču na to da li ćemo formirati pasivan, agresivan ili asertivan stil komunikacije sa drugima. Sklonost da u komunikaciji sa drugima ispoljavamo pasivan stil komunikacije, upravo ima svoj početak u onim obrazascima ponašanja koji su se formirali kao navika čestim ponavljanim i nekritički prihvaćenim porukama „budi pažljiv/a, vodi računa o drugima…“, „ne stavljaj sebe na prvo mesto…“, „budi fin/a…“, „ne budi sebičan/na“ „nemoj se zamerati drugima“i sl.. Kada je reč o komunikaciji koju karakteriše agresivan stil vrlo često uzrok takvog načina ponašanja leži u opet ranim nekritički usvojenim porukama koje su naglašavale značaj potkrepljenja motiva borbenosti  – sklonost pojedinca da ciljeve postiže borbom, takmičenjem sa onima koji se doživljavaju kao prepreka pritom ne obazirući se na interese tih drugih. Sa druge strane ponavljanjem ovakvog obrasca ponašanja osoba stekne naviku da je samo na taj način moguće postići željeni cilj. Ovakvo ponašanje opisujemo kao agresivan stil upravo jer se krše prava druge strane u komunikaciji odnosno nanosi šteta sagovorniku.

Asertivnim načinom komunikacije  slobodno izražavamo ono što mislimo i osećamo, na način koji nije snishodljiv sa jedne, i koji ne degradira i ponižava drugu osobu, sa druge strane. Drugim rečima učesnici u komunikaciji su ravnopravni i tako treba da se ponašaju jedni prema drugima.

Kakav značaj za pojedinca ima učešće u radionicama asertivne komunikacije? 

stresNije retkost da se u današnje vreme čuje kako je život postao veoma stresan – podseća Golubović. Većina ljudi koji na takav način razmišljaju, kao uzroke stresa navode brz tempo života, nezaposlenost, ekonomsku krizu, kratke rokove za izvršenje radnih zadataka, sve veće odsustvo tolerancije medju ljudima… Koliko će se neko osećati da je pod stresom zavisi od toga kakav značaj pripisuje datoj situaciji, sebi i sagovorniku. Učešćem u radionicama asertivne komunikacije svaki učesnik ima priliku da kroz teme koje se obradjuju stekne uvid u lična iskrivljena uverenja o važnim životnim situacijama i odnosima, kao i o mehanizmima kojima sebe onemogućava da adekvatno funkcioniše i da ostvari komunikaciju koja ga neće emocionalno iscrpljivati. Važno je naglasiti da zaista postoje životne okolnosti kada odgovornost za ono što nam se dešava nije samo naša već se tiče i druge osobe. Jedna od tema sa kojom se učesnici radionica asertivne komunikacije upoznaju jeste da nauče da prepoznaju manipulaciju i teške ljude i ne dozvole da upravljavaju njima.  Ono što je važno, jeste da asertivno ponašanje ne podrazumeva izostanak ili potiskivanje doživljaja neprijatnih emocija poput ljutnje, besa, frustracije, već da svoje ponašanje tada usmeravamo na problem, odnosno ponašanje druge osobe koje za nas tada nije prihvatljivo, a ne na samu osobu tj. njenu ličnost. Kada uputimo asertivnu kritiku ne ugrožavamo niti svoja niti prava sagovornika i na taj način povećavamo šansu da konfliktnu situaciju rešimo na konstruktivan način.

Svaki učesnik sa asertivnog treninga nosi jedno iskustvo rada na sebi, bilo da je to iskustvo stekao pasivnim slušanjem predavača i drugih učesnika, bilo da se aktivno uključivao u predavanja svojim komentarima ili interpretacijom kratkih zadataka i vežbica. Svako u radionicama učestvuje u skladu sa svojim ličnim doživljajem aktivnog ili pasivnog učestvovanja, jer samo poštujući to pravo svakog učesnika efekti pozitivne promene u komunikaciji postaju dugoročni.

Da li to znači da nam asertivno ponašanje garantuje uspeh?

Pogrešno bi bilo prihvatiti asertivno ponašanje kao oblik ponašanja koje nam garantuje uspeh po svaku cenu. Zato bih navela, kako dr. Tijana Mandić definiše osobe asertivnog stila komunikacije – češće dobiju ono što žele; poštuju sebe i svoju energiju; znaju kako da saniraju stres odnosno tolerišu neprijatnost; veruju u mogućnost razrešenja konflikta i snalaze se u konfliktu; ne boje se da iskažu svoje neslaganje; više veruju sebi i drugima; razvijaju veći stepen odgovornosti, čak i u teškim situacijama; znaju da deeskaliraju situaciju tj. „spuste loptu“; otvoreni su za nova rešenja i pozivaju na medjusobnu saradnju čak i u konfliktu.

 Broj učesnika ovih radionica je ograničen – moguće je učešće od 6 do 12 osoba u jednoj grupi. Svi zainteresovani za učešće u radionicama mogu se obratiti na 064/4241016 ili putem e-maila aleksandragolubovic5@gmail.com

 

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh