U banatskim selima i varošima do Drugog svetskog rata (u nekim selima i do sedamdesetih godina 20. veka), jedan od načina za međusobno upoznavanje, zbližavanje i razonodu omladine bio je rogalj. Rogalj označava ugao dve ulice u selu, dok je simbolično predstavljao okupljanje seoske omladine u večernjim časovima kod kuće na ćošku.
Rogljevi su se održavali i na drugim mestima u ulici: kod kapije devojačke kuće, kod ulaznih vrata, na uličnoj klupi ispred kuće. U jednom selu moglo je biti više rogljeva, i svaki je imao svoje ime koje je dolazilo od vlasnika kuće kod koje se rogalj održavao. Nekad je rogalj nosio i ime devojke koja je dolazila na njega.
Na rogalj se dolazilo najčešće subotom, ali i radnim danima, od proleća do jeseni. Prostor na kojem se održavao rogalj devojke su najpre sređivale. Kada bi to obavile, onda bi se one uređivale, prale i umivale. Posle pranja, devojke su oblačile nešto lepšu nošnju od svakodnevne. Uoči velikih praznika i svetaca rogljevi su bili svečaniji.
.jpg)
U prvi sumrak devojke su se okupljale i otvarale rogalj pesmama o momcima, udaji, ženidbi. Da su devojke prve dolazile na rogalj govori i pesma „Ajd na rogalj momče“. Kad namire marvu kod kuće i završe poslove u polju, momci odlaze devojkama na rogalj pevajući pesme. Ali pre toga, i oni su se sređivali za rogalj. Momke je često pratio gajdaš, frulaš ili momak koji zna da svira tamburicu. Ako na roglju nema sviraca onda devojke zapevaju kolo. Ukoliko se nekom momku svidi devojka, onda njegov drug prilazi toj devojci, hvata je za ruku i odvodi je na starnu do zainteresovanog momka, upoznaje ih i ostavlja nasamo. Taj postupak se zove “zvanje”. Ako devojka pristane da „ide“ sa tim momkom ona mu dozvoljava da i iduće večeri dođe kod nje. Ako devojka još prve večeri ne bi pristala da ide sa momkom, on napušta rogalj i više na njega ne dolazi. U starija vremena, na roglju su kratko sedele i starije udate žene i babe, kako bi mogle da paze na to da se mladež učtivo vlada.
Rogalj traje do kasno uveče, kada se mladi lagano razilaze u parovima po obližnjim kapijama, vratima i pored drveća. Ako devojka dozvoli, momak će je tu zagrliti ili poljubiti, ali da niko ne vidi. Pre nego što i dođe do „ovakve ljubavi“, prethodilo je dugo upoznavanje kroz razgovore. Kad je i poslednja devojka otpraćena kući, momci se opet okupljaju na roglju gde još kratko vreme ostaju i razgovaraju. Osnovni cilj roglja bio je da se mladi upoznaju i zbliže, iz čega će se kasnije sklopiti brak.
Izvor i foto: Fejsbuk/Narodni muzej Zrenjanin
.gif)
.gif)
