Rešenje za širenje neprijatnih mirisa iz kafilerije za dva meseca?

U Zrenjaninu već duže vreme postoji ozbiljan ekološko-komunalni problem u vidu neprijatnih mirisa koji se šire iz kafilerije. Posebno tokom letnjih meseci, u delovima grada kraj reke Begej, u naseljima Ruža Šulman, 4. jul, Zeleno polje i Mužlja, mirisi su nepodnošljivi, građani zatvaraju prozore, a činilo se da nema ozbiljnih inicijativa po ovom pitanju.

Na tribini Zrenjaninskog socijalnog foruma, o problemu kafilerije govorio je Petar Ilić, bivši gradski inspektor za ekologiju, dok se iz publike priključio pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić koji je zabrinutim građanima preneo uveravanja da će ovaj problem u skorijem roku biti rešen.

– Prema zakonskoj regulativi, kada su u pitanju neprijatni mirisi, a stvaraju ih firme koje se bave ovom vrstom posla (preradom nemetalnih otpadaka i ostataka i proizvodnjom mesno-koštanog brašna i tehničke masti prim.aut.), u obavezi su da postave filtere i angažuju ekspertske kuće koje vrše merenja oticanja mirisa u atmosferu – započeo je izlaganje Petar Ilić.

Bez obzora na činjenicu da se gradom širi karakterističan smrad, dosadašnja merenja zagađujućih materija u vazduhu pokazivala su da je sve u granicama dozvoljenog. Dok je još bio na funkciji gradskog inspektora za ekologiju, januara 2016. godine promenila se uredba o načinu merenja u kojem se navodi da je operater dužan da prvo merenje uradi u prvoj, a drugo u drugoj polovini kalendarske godine

– Primetio sam da pravna služba ne prati propise i čekao sam strpljivo da prođe prvih 6 meseci, a po zakonu su bili dužni da me pozovu kao inspektora da prisustvujem merenju. Tada sam znao da su u prekršaju i podneo sam krivičnu prijavu. Nije problem da Matijević plati kaznu koja je od milion i po do tri miliona dinara – on to izvadi iz malog džepa jer mu je prihod mnogo veći. Bilo ko da donese konfiskat, mora da plati, to se zatim prerađuje i još se izvozi u vidu tehničkog brašna i sličnih proizvoda – izjavio je Petar Ilić.

Problem mirisa iz kafilerije nije samo što izaziva neprijatnost, nego negativno utiče i na zdravlje građana.

– Svi mi koji udišemo taj smrad, izloženi smo riziku da dobijemo rak. Akrolein se vodi u knjigama kao kancerogen i otrov prve kategorije, a instituti koji su akreditovani u našoj zemlji da vrše merenja nema licencu da meri prisutnost ove supstance u životnoj okolini. Razlog tome je što ona košta 860.000 dinara. Mi u Srbiji imamo šest kafilerija, ako je po zakonu obavezno merenje dva puta godišnje, to je ukupno dvanaest merenja, a jedno merenje košta 36.000 dinara. To znači da čak iako samo jedan institut dobije da izvrši sva ta merenja, on će biti u velikom gubitku – zaključuje Ilić.

Tribini je prisustvovao pomoćnih gradonačelnika Zrenjanina i predsednik Saveta mesne zajednice „Dositej Obradović” u kojoj se građani suočavaju sa ovim problemom, Duško Radišić. On se prethodne dve godine bavi ovim problemom i prisutnim građanima preneo uveravanje koje je dobio od čelnika kafilerije da će u bliskoj budućnosti filteri biti ugrađeni i da mirisa više neće biti.

– Obećanje Petra Matijevića je da će za dva meseca biti postavljeni filteri. Ako se to ne dogodi, sledeće godine ćemo preći na dalje korake, bilo to izmeštanje fabrike ili nešto drugo. Verujem da će se zagađenje i neprijatni mirisi zaustaviti – rekao je Radišić.

Inženjer Sergej Stevanov koji je učestvovao u projektovanju i građenju kafilerije izneo je svoje viđenje ovog problema.

– Kafilerija je građena za potrebe BEK-a. Kada dolazi sveža sirovina koja se odmah prerađuje, onda nema smrada, ali on nastaje zbog toga što se donosi sirovina koja je u raspadanju. Greška postoji u čitavom lancu prikupljanja sirovine. Odgovarajuća oprema koja bi rešila problem košta oko 3 miliona evra, što je „sića” za ovu fabriku. Obećavali su još pre 5-6 godina da će rešiti ovaj problem ali nisu, a nemoćni su i sudovi i inspekcije – smatra Sergej Stevanov.