Regata Voda Vojvodine održava se 9. put. Ove godine traje 12 dana, a učesnici plove od Novog Sada do granice sa Mađarskom i nazad. Tokom plovidbe Tisom zaustavili su se u Elemiru, kod Babatova, a u povratku će, 30. juna, boraviti i u Aradcu. Regataši tvrde da je ovako ispunjen i aktivan odmor mnogo lepši od klasičnog letovanja.
Elemir i stanovnici ovog naseljenog mesta bili su domaćini učesnicima regate koju organizuju Vode Vojvodine.
.jpg)
“Ovo je prvi put da regata dolazi u Elemir. Ova regata je veoma bitna za nautički turizam i za naše mesto. Na ovaj način želimo da promovišemo naše izletište Babatovo, koje je jedno od najstarijih izletišta u zrenjaninskoj opštini. Ono je sređeno i ovde imamo i restoran koji radi već godinama. Veoma je važno da promovišemo seoski turizam i Elemir kao mesto za dolazak i boravak turista. Regataši imaju organizovan ručak i ovde mogu da uživaju u prirodi”, kaže Marko Kovačević, predsednik Saveta MZ Elemir.
Učesnici regate ove godine plove 12 dana
Regata Voda Vojvodine ove godine traje 12 dana.
“Ovo nam je 9. regata. Nekako nam je Zrenjanin nezaobilazan u našoj plovidbi, upravo zbog bogatstva voda koje imate. Krenuli smo juče iz Novog Sada, danas nam je drugi dan plovidbe. Očekuje nas još uzvodno plovidba do granice, i onda se vraćamo nazad. Tada se na ušću Tise razdvajamo sa beogradskim delom regataša. Najvećim delom ovu regatu čine članovi iz Novog Sada i Beograda. Ima tu i gostiju i učesnika iz Hrvatske, Austrije, Slovenije, Francuske, Sente, Bečeja, Sombora… U regati ima preko 80 plovila i oko 250 učesnika. Ima puno dece. Cilj je da se vratimo prirodi, odmoru onakvom kakav svi zaslužujemo i da uživamo u lepotama koje su oko nas. Gde god da se okrenemo mi imamo plovne i puteve i kanale. U povratku smo u Aradcu i to 30. juna“, objašnjava Mirjana Živković, organizator regate Voda Vojvodine.
Regata je više od običnog odmora
Učesnici kažu da je regata za njih mnogo više od običnog odmora. I radije se odlučuju na aktivan odmor nego za odlazak na more.
“Predivno je. Veliko je društvo. Uvek idem sa mužem i sa našim ljubimcem. Mnogo je lepo i zaista smo srećni i zadovoljni. Hvala gospodu da ovo postoji i da je ovo neko smislio i da možemo da plovimo našim rekama i kanalima. Plovimo po 4-5 sati dnevno, a ostatak dana provodimo u mestu u koje pristajemo. Obično regata traje između 10 i 15 dana. Mogu da vam kažem da je ovakav odmor mnogo lepši od odlaska na more. Pogotovo za nas starije, ja imam 74 godine. Tu su ljudi različitih generacija. Upoznajemo se, družimo se. Kada idete na more onda ste obično sami sa porodicom, eventualno prijateljima. Što je najbitnije uvek smo na različitim mestima. Ljudi nas lepo dočekuju”, kaže Tanja Ivanović, učesnik regate iz Beočina.
“Rođen sam u Mošorinu, odrastao sam na Tisu i Tisu obožavam. Jako volim vodu, reku. Meni Tisa i Dunav više znače nego more. I tu se zaista odmaram. Ovo nam je 6-7 regata. Mislim da samo na jednoj nismo bili. Kupamo se gde hoćemo, priroda je divna. Bilo da idemo rekom, bilo kanalima. Tu su lokvanji, ptice, uživanje. Svake godine se vidi nešto novo. Dugo nisam išao Tisom i sada smo videli predivna mesta”, dodaje Miodrag Ivanović, učesnik regate iz Beočina.
“Ko jednom siđe na reku, uvek joj se vraća”
Regata privlači ljubitelje prirode i nautike. Ko jednom iskusi čari reke i kanala gotovo nikada više ne odustaje od plovidbe, tvrde stari regataši.
“Regata je nešto što me privlači i u čemu učestvujem već godinama. Plovio sam i regatom koju je nakada organizovala Iustrovana politika, a koja je po meni bila najbolja. Sada je to malo drugačije. Ali, ipak smo ostali svi mi koji smo i pre putovali. Navikli smo na ovu vrstu odmora i to je meni mnogo bolje nego otići na more i tamo se „čvariti“. Za iste te pare uživamo u našoj prirodi, pristajemo na naše predivne obale, upoznajemo nova mesta i ljude”, kaže Zdravko Bađanac, učesnik regate iz Novog Sada.
“Ranije su regate bile mnogo veće. Verovatno su na to uticale finansijske prilike. Pre je za regatu gorivo bilo besplatno, a danas mi učesnici sami plaćamo gorivo za plovila. Uvek na regatu ide celo društvo. Imamo veliki, komotan i siguran brod. Osim goriva ostali troškovi su simbolični. Kada je reč o održavanju plovila, to je druga priča. Uveli su registraciju plovila svake godine. Ima mnogo ljudi koji imaju brodiće, a koji nisu registrovani i koji ne plove zbog toga”, dodaje naš sagovornik.
Regataši se druže i uživaju u prirodnim lepotama
Učesnici iz inostranstva daju međunarodni karakter regati. Stranci su oduševljeni predelima koje vide u Srbiji.
“Moj suprug je Daniel Uze iz Francuske. Mi smo se prošle godine prvi put priključili ovoj regati. Ove godine smo se opet našli skoro svi mi koji smo bili i prošle godine u regati. Kao deca smo se obradovali što smo se opet skupili i što smo zajedno. Želimo da uživamo u lepotama voda, svojih čamaca, brodića, da se družimo i da zaboravimo svakodnevne probleme. Mi smo u penziji, pa to možemo da priuštimo. Oni koji rade, oni moraju da jure slobodne dane kako bi bili sa nama na regati. Ovo ne može da se uporedi sa klasičnim godišnjim odmorom. Po meni i mišljenju mog supruga, ovo je mnogo, mnogo bolje. Voda donosi sreću, mir, druženje”, kaže Svetlana Đurđić, učesnik regate.
Dobrodošlicu učesnicima regate u Elemiru poželeli su domaćini. Tradicionalni doček podrazumevao je so i pogaču. Tu su bili i članvi KUD-a Mladost, Udruženja žena iz sela i članovi Mesne zajednice. Regataše su pozdravili predstavnici lokalne samouprave i Turističke organizacije Zrenjanina.
“Regata je važna za grad Zrenjanin i zato podržavamo naseljeno mesto koje ovo radi. Elemirci su na Babatovu napravili jednu dobru organizaciju. Prihvatamo regatu Voda Vojvodine, regataši su nam više nego dobro došli. Zadatak Turističke organizacije je da promovišemo plovne puteve i dešavanja na reci. Ovo je nešto što je u opisu našeg delovanja i u našoj strategiji. Osim ove regate, promovisaćemo i plovne puteve Begeja, biciklističke staze koje su vezane za grad Zrenjanin. Mogu da kažem da ćemo ovu regatu dočekati i u Aradcu, 30. juna, isto kao i danas, uz kulturno-umetnički program i domaću radinost”, kaže Sanja Petrović, pomoćnik direktora Turističke organizacije Zrenjanina.
“Zrenjanin mora da iskoristi sve potencijale da privuče turiste”
Grad Zrenjanin ima za cilj da iskoristi sve potencijale koje ima. A veliki neiskorišten potencijal leži upravo u turizmu.
“Prepoznali smo i dajemo punu podršku i radimo na razvoju nautičkog turizma. Tu, pre svega, mislimo na nautički turizam na kanalu Begej. Zajedno sa Vodama Vojvodine radimo i na kanalskoj mreži, ali i na stvaranju svih uslova da Begej bude ponovo plovan do Temišvara. Sa Rumunima radimo strateški projekat izgradnje i pristana i rekonstrukcije prevodnica kako bismo ubuduće mogli da organizujemo i regate do Temišvara. Ovo je prelepo mesto, jedno od najlepših na našoj teritoriji. Zrenjanin ima puno voda, ali nemamo pristane i to želimo da ispravimo. Imamo marinu na Tisi, ona se sada malo rekonstruiše. Imamo želju i idejni plan na koji način bismo mogli da napravimo jednu veliku marinu koja će da ugosti i regate, ali i da stvori uslove da što više naših sugrađana čuva svoja plovila”, podseća Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika.
Za učesnike regate pripremljen vojnički pasulj
Osim tradicionalnog dočeka, učesnici regate su na Babatovu mogli da probaju pravi vojnički pasulj. Ovaj obrok koštao je, kako su sami regataši rekli, simboličnih 200 dinara.
“Za vojnički pasulj je bitno samo da je materijal kvalitetan. A to su slaninica, kobasica, kolenica i pasulj. Za ukusan pasulj bitno je da vatra ne bude jaka. Ali, mnogo je važnije raspoloženje kuvara i društvo koje je oko kuvara. Ako je društvo raspoloženo, onda pasulj mora da bude dobar. Nema neke druge tajne. Bitno je i na kraju začiniti dobro pasulj začinima, belim lukom, biberom. Spremili smo oko 250 porcija. Pasulj se krčkao 3 sata. Potrošili smo preko 20 kilogama mesa – slanine, kobasice, kolenice i oko 15 kilograma pasulja. Ostalo su voda i začini”, objašnjava Milinko Lakatuš, kuvar iz Elemira.
Na Babatovu je tokom dana pristalo više od 80 plovila i 250 ljudi. Učesnici regate su se tu odmarali i uživali u prelepoj prirodi. Ostaje nada da će se bar neko do njih u narednim godinama odlučiti da dođe opet u Elemir, ali i u Zrenjanin. Kao i da će naše mesto preporučiti i svojim prijateljima, poznanicima, rođacima… A gradu ostaje zadatak da unapređuje svoju ponudu i da vodi aktivnu kampanju kako bi zaintrigirao potencijalne turiste da svoj odmor provedu upravo u Zrenjaninu.
.png)
.gif)
.gif)
