I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • agencija dane
Vesti Zrenjanin

Najdalje za četiri godine Begej će biti plovan od Temišvara do Zrenjanina

ZrBizNet

Zrenjanin mora da iskoristi to što se nalazi na kanalima i drugim vodenim površinama. I Begej i Tisa i Tamiš i svi ostali kanali trebalo bi da budu stavljeni u funkciju turizma i saobraćaja, čulo se na okruglom stolu posvećenom Danima nautike u Zrenjaninu. Poslednjih godina grad ulaže velike napore da omogući plovidbu Begejom između Temišvara i Zrenjanina. Evropska unija je odborila sredstva za ovaj projekat iz kojeg se finansira uređenje dve prevodnice na Begeju sa srpske strane i izgradnja pristana u centru grada. Istovremeno radi se i na izgradnji biciklističke staze između ova dva grada.

Grad Zrenjanin je prepoznao važnost uspostavljanja plovnosti na Begeju. Zbog toga u poslednje vreme ulaže velike napore da pribavi neophodna sredstva kako za izradu potrebnih projekata, tako i za revitalizaciju kanala. Deo sredstava obezbeđen je iz fondova Evropske unije preko projekata međugranične saradnje sa Rumunijom.

I Taxi Zrenjanin

„Odobreno je po 6 miliona evra za srpsku i za rumunsku stranu. Iz tih sredstava mi ćemo graditi pristan i biciklističke staze. Glavni rezultat projekta je upravo uspostavljanje plovnosti na Begeju. Rekonstruišu se četiri prevodnice. Dve kod nas, dve u Rumuniji. Radi se projektna dokumentacija za izmuljavanje. Do sada je izgrađena biciklistička staza od Temišvara do granice, sada sledi povezivanje sa Zrenjaninom. Projekat mora da se završi najduže za 4 godine, ali se nadamo da ćemo već za 3 godine imati pristan u centru grada“, kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika.

Duško Radišić

Plovnost Begeja omogućiće razvoj turizma i transporta

Benefiti za grad od ovih projekata je to što će se razviti turizam i transport.

„Samom izgradnjom pristana, ceo taj kvart u MZ Dositej Obradović dobija potencijal za izgadnju recimo hotela, jer nam smeštajni kapaciteti fale. Ovo će omogućiti i razvoj svih ostalih naseljenih mesta koja gravitiraju uz Begej. Uz neke male pristane možemo da oživiomo sela. Imamo najave da su naši sugrađani zainteresovani i za kupovinu plovila, ali i vikendica koje se nalaze na Begeju“, dodaje naš sagovornik.

Da bi se Begej skroz izmuljio potrebno je više od 20 miliona evra

Uspostavljanjem plovnosti na Begeju biće učinjeni prvi koraci koji moraju da se sprovedu kako bi Zrenjanin mogao da konkuriše za sredstva za finalnu revitalizaciju i čišćenje kanala. Izmuljavanje Begeja košta preko 20 miliona evra.

„Kao prvo mi moramo da prestanemo da zagađujemo Begej. Grad Zrenjanin svoju kanalizaciju ispušta u Begej. To je veliki ekološki problem. Mi smo se uhvatili u koštac s tim. EU je isfinansirala jednu studiju i zahvaljujući tome, a odlukom skupštine grada, idemo u javno-privatno partnerstvo za izgradnju prečistača otpadnih voda. To je osnovni uslov da bismo aplicirali za finalno čišćenje. Što je dugoročni projekat. Sada će se uspostaviti plovnost. Begej nije toliko zamuljen da ne može da funkcioniše za transport ljudi i manjih barži. Problem je nemogućnost korišćenja četiri prevodnice koje se sada rekonstruišu. Tu je i izmuljavanje dela Begeja oko tih prevodnica. Time će on postati plovan za 4 godine sigurno. I to posle više od 60 godina. Što je veoma značajno i za Srbiju i za Rumuniju“, objašnjava Radišić.

Razvojem nautičkog turizam Zrenjanin će dobiti više turista

Ukoliko se Begej bude otvorio za nautički turizam grad će moći da računa na dodatne prihode.

„Grad Zrenjanin je prepoznao nautiku kao nešto što će da nam dovede turiste u grad. Meni, kao direktoru Turističke organizacije Zrenjanina je jako bitno da vodimo računa o svakom turisti. Nautički turizam, biciklistički turziam, pivski turizam, rekreativni turizam i sve ono što imamo i što možemo da ponudimo gostima gradu može samo da donese dobro i da doprinese razvoju Zrenjanina. Verujte da su turisti oduševljeni kada vide šta imamo i kada čuju šta planiramo da uradimo. Mnogi jedva čekaju da im se omogući da biciklovima ili plovnim putem stignu do Temišvara i da oživimo nešto što je nekada bilo reperzentativno u ovom regionu“, kaže Zoran Ljubotina, v.d. direktora Turističke organizacije Zrenjanina.

Zoran Ljubotina

Povezivanje nautičkog i pivskog turizma u Zrenjaninu

Osim povezivanja biciklističkog i nautičkog turizma, Zrenjanin ima ideju da poveže nautički i pivski turizam.

„Smatramo da je veoma važno da se povežu pivski i nautički turizam, jer je sam kompleks pivare, Pivnice i Muzeja piva na obali Begeja. Uskoro će biti završeno pristanište koje će biti udaljeno od ovog kompleksa 1500 metara. Postoji i lepo šetalište pored Begeja. Analizirajući pivski turizam po svetu došli smo do zaključka da on donosi velike finansijske prihode gradu i državama u kojima postoji. Tako smo došli na ideju da usavršimo pivski turizam koji postoji u Zrenjaninu u vidu Dana piva, tako što ćemo preko cele godine dovoditi turiste. Oni će moći da pristanu uz ove objekte, da koriste usluge i hrane i pića i smeštaja… Gledaćemo da im omogućimo i da koriste usluge kulturnog turizma, kao što je obilazak znamenitnosti grada, prevodnice u Kleku, zatim ekoturizam na Carskoj bari, industrijsko nasleđe“, objašnjava Vojislav Cvejić, saradnik za turizam TO, zadužen za pivski turizam i realizaciju projekta Muzej piva.

Kada Begej „oživi“ smanjiće se zagađenja

Čim se Begej bude otvorio za plovidbu odmah će se smanjiti i njegovo zagađenje, tvrde nautičari.

„Mi koji se dugo bavimo nautikom smatramo da kada se plovi rekom i kada se ona koristi onda ne može da bude zagađena. Ako niko ne plovi, niko ne živi na reci i niko ne prolazi obalama te reke ona može da bude zagađena, jer to niko ne gleda. Smatramo da je potez koji grad pokreće da se otvori plovni put od Temišvara preko Zrenjanina do Dunava nešto fantastično. Da se omogući da se plovi i da se koristi obala. Ako plovite i imate svoj čamac na reci i ako napravite nekoliko pristana i nekoliko marina, onda će reka da bude živa. Tako ste omogućili da onaj ko plovi i gleda u vodu. Nijedan nautičar na svetu neće dozvoliti sebi da u prljavu vodu stavi svoje plovilo, svoje dete i da se u njoj kupa. Tako to rade Holanđani, Francuzi, Englezi“, kaže Krsta Pašković, predsednik udruženja „Dunavski Propeler“.

Krsta Pašković

Međutim, problem je kako promeniti svest građana koji nisu nautičari da ne zagađuju reku.

„Građani moraju svoja leđa kuća koje su na obalama da okrenu licem prema rekama. Da njihovi toaleti ne budu na obalama reka i da ništa od smeća ne bacaju u vodu. Ono što je najvažnije to je da mnoge fabrike bez kontrole izbacuju svoj otpad u reke. Kod mnogih je filozofija da je bolje da i im naplate veliku kaznu, jer ih posle toga više niko neće teretiti. Lakše im je da plate kaznu, nego da čiste reke i kanale. Imamo nekoliko primera za takvo ponašanje. Po meni je za to najkarakterističniji slučaj Vrbas“, dodaje naš sagovornik.

Nautičari bi mogli da koriste oko 3000 kilometara plovnih puteva u Srbiji

Mnogi pričaju da kanali Dunav-Tisa-Dunav nisu plovni.

„Na bazi saznanja iz JP „Vode Vojvodine“ podaci pokazuju da samo 8 kilometara tog kanala nije plovno u Srbiji od mogućih 600 kilometara. Ako bi se sve uredilo, mogli bismo da koristimo 900 kilometara plovnih puteva za nautički turizam kada je reč o kanalima. I još oko 2000 kilometara plovnih puteva u čitavoj Srbiji“, objašnjava Pašković.

„Na rekama i kanalima nedostaju sadržaji i prateća infrastruktura“

Zrenjaninski nautičari pozdravaljaju inicijativu grada da revitalizuje Begej. Kažu da im nedostaju sadržaji na rekama i kanalima.

„Osim mesta za pristajanje, nedostaju ugostiteljski objekti i infrastruktura koja sve to prati. To su mesta gde možemo da natočimo gorivo, da sipamo vodu. Javni toaleti. Treba imati u vidu da tu moraju da se prate ekološki standardi. To sve košta pa nekako i razumem da to sad i nije tako lako izvodljivo da se odmah napravi. I pored tih uskih grla mi i dalje plovimo. Snalazimo se. To je nekako više kamperski način funkcionisanja, nego neki lagodan u kojem mi očekujemo da nam sve bude na tacni servirano. Svi smo spremni za boravak u prirodi i po nekoliko dana. Nautika je nešto što je jako vezano za standard životni i privredni. Nadam se da će, kako se to bude menjalo na bolje, povećavati i broj nautičara i kvalitet usluga“, kaže Saša Popov, predsednik nautičkog kluba „Begej“.

Saša Popov

Ovaj klub ima preko 120 korisnika veza tj. plovila.

„Nama je i taj kapacitet mali. Mi imamo veliko interesovanje za Tisu. Pristan u Zrenjaninu će biti interesantan za jedan deo naših ljudi. Nadam se da ćemo i za Tisu ući u jedan ozbiljan projekat preko EU fondova… Ali, neka se prvo završio ovaj pristan na Begeju. Kada se uzme u obzir broj plovila i kada se dodaju članovi domaćinstva, prijatelji, rodibina, to znači da naše udruženje u toku sezone na Tisu odvede više hiljada posetilaca. Mi se trudimo da svim tim ljudima koji dođu kod nas pružimo bar elemetarne uslove za boravak na Tisi“, dodaje naš sagovornik.

Nautički turizam je moguć i u rezervatima prirode pod posebnim uslovima

Nautički turizam je jedna od razvojnih prilika i za specijalni rezervat prirode Ritovi donjeg Potisja. Ali, pod određenim uslovima.

„U zaštićenim područjima važe posebna pravila građenja koje propisuje Zavod za zaštitu prirode. Ukoliko bi se odstupilo od tih pravila napravili bismo mnogo više problema nego koristi. Nautika sama po sebi jeste razvojna prilika. Međutim, mislimo da bi moralo da se pristupi jednoj ozbiljnijoj studiji koja bi pokazala da li za tako nešto postoji opravdanje. Stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode smatraju da je ovo što je sada trenutno zastupljeno na Tisi sasvim dovoljan obim nautičkog turizma. Sve ostalo bi dovelo do promena u ekosistemu zaštićenog područja“, kaže Dejan Jovanov, v.d. direktora Rezervati prirode.

U rezervatima prirode ne smeju da se naruše ekosistem i biodiverzitet

Na Tisi postoji marina, koja je direktno na reci. A tu je i još nekoliko lokaliteta na mrtvajama kojima upravljaju Rezervati prirode, a koji su u funkciji nautičkog turizma.

„To je sasvim dovoljno opterećenja. Ti objekti prave buku, emituju svetlost, a da ne govorimo još i o incidentnim zagađenjima ispuštanjem goriva u vodu. Zaštićena područja su jedna celina. Ukoliko se promeni ili negativno utiče samo na jedan mali deo celine, promeniće se sve. Zato je zaštićeno područje vrlo osetljivo i mora se obratiti posebna pažnja na to. I marina na Tisi i ostali lokaliteti su za sada u dobrom stanju. Mi imamo čuvarstku službu na terenu. Ona je u obavezi da, ukoliko dođe do određenih poremećaja, upozori upravljača marine da neke stvari mogu biti ugrožne. Može, na primer, da se poveća brojnost plovila na marini u onosu na ono za šta je ona projektovana. U tom slučaju smo dužni da ih upozorimo, jer to može da ugrozi živi svet na tom lokalitetu. Imali smo takve akcije“, objašnjava naš sagovornik.

Izlazak na reku i boravak u prirodi ako ništa drugo može čoveku da popravi raspoloženje. Uz to je i veoma zdravo. Korišćenje kanala i reka u okolini Zrenjanina za nautički turizam i saobraćaj moglo bi da dovede i do „ozdravljenja“ gradskog budžeta. Ali, i oživljavanja sela koja se nalaze na potezu između Temišvara i Zrenjanina. Jer nautičari ne žale novac ako za njega mogu da dobiju uslugu koju očekuju. Zbog toga Begej što pre treba učiniti plovnim.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh