Slučaj prijavljivanja nepravilnosti u preduzeću Krušik i načina na koji je kažnjen građanin koji je prijavio zloupotrebe u trgovini oružjem, ponovo je aktuelizovao temu uzbunjivača u Srbiji. Tačnije, ko su ljudi koji prijavljuju korupciju i na koji način ih sud štiti. Zbog čega umesto da budu nagrađeni za hrabrost da ukažu na zloupotrebe, bivaju kažnjeni i to najčešće tako što ostaju bez posla. Upravo je na ovu temu održan okrugli sto u Zrenjaninu na kojem su učestvovali glavni urednik i advokati Pištaljke i sudije iz Zrenjanina, Novog Bečeja, Kikinde, Novog Sada… Iskoristili smo priliku da o uzbunjivačima i borbi protiv korupcije razgovaramo sa Vladimirom Radomirovićem, glavnim urednikom Pištaljke.
I love Zrenjanin: Koliko uzbunjivača je, od kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti uzbunjivača, sud zaštitio i da li ste očekivali više kada je zakon usvajan?
Vladimir Radomirović: Status uzbunjivača više ne postoji. To je postojalo ranije kad je Agencija za borbu protiv korupcije dodeljivala taj status. On nije bio efikasna vrsta zaštite. Od 2015. godine kada je počeo da se primenjuje Zakon o zaštiti uzbunjivača sudovi štite uzbunjivače. Postoji i obaveza poslodavca da štiti one koji prijave neku nepravilnost. Ono što mi znamo u Pištaljci, a to su slučajevi koje su naši pravnici zastupali ili oni koji su nam se javili sa svojim slučajevima, više od 30 uzbunjivača je dobilo sudsku zaštitu. Što kroz privremene mere, što kroz pravosnažne presude po kojima su njihovi poslodavci osuđeni zbog toga što su vršili odmazdu prema uzbunjivačima.
Ovo je jedan broj koji je neuporediv sa bilo kojim drugim u Evropi. Desetak zemalja u Evropi ima posebne zakone o zaštiti uzbunjivača, ali primena tih zakona je vrlo slaba. Srbija je izuzetak. Ne samo da ima jak zakon, već se taj zakon i primenjuje. I to zahvaljujući tome što je Pištaljka insistirala da bude primenjen.
Zakon o zaštiti uzbunjivača nije samo mrtvo slovo na papiru
I love Zrenjanin: Na koji način sud štiti uzbunjivače?
Vladimir Radomirović: Čini mi se da je kada je donošen zakon cilj vlasti bio da se on donese, a da posle ostane neprimenjen. Mi smo se trudili svim silama da on počne da se primenjuje. U poslednje dve godine smo za primenu zakona obučili više od 900 sudija, 150 tužilaca, 150 predstavnika lokalnih samouprava. Bitno je da sudovi efikasno rade i da štite uzbunjivače. Pre svega, privremenim merama koje se donose u rekordnim rokovima od 2-3 dana. Time se uzbunjivač vraća na svoje radno mesto s kojeg je otpušten ili prebačen na neko niže radno mesto.
Bitno je da nadležni državni organi istražuju prijave uzbunjivača i da poslodavci urade sve da prijave nepravilnosti u okviru njihovih organizacija budu istražene. Da se ništa loše ne desi onome ko je to prijavio bez obzira da li je to njihov zaposleni, neko ko je angažovan po ugovoru o privremeno povremenim poslovima, ugovoru o delu ili je volonter ili možda čak korisnik usluga. Korisnici usluga su, takođe, pokriveni ovim zakonom. Vi, ako kao korisnik usluga nekog javnog preduzeća primetite nepravilnost i to prijavite imate pravo na sudsku zaštitu u slučaju da to javno preduzeće prema vama preduzme neke štetne radnje.
Uzbunjivači su često na stubu srama
I love Zrenjanin: Zbog čega se i dalje često dešava da se uzbunjivači stigmatizuju, umesto da imaju podršku za to što su se odvažili da prijave korupciju i zloupotrebe?
Vladimir Radomirović: Ova situacija nije karakteristična samo za Srbiju. U mnogim zemljama se dešava da ljudi koji prijave nešto budu stigmatizovani da su oni krivi za nešto što se loše može desiti njihovoj firmi, da su možda ljubomorni na kolege, pa su zato prijavili, da su neradnici pa zato prijavljuju nepravilnosti. Zaista je važno da javnost bude uz uzbunjivanče. Da pritiskom javnosti na poslodavce koji vrše odmazdu nad uzbunjivačem ta odmazda prestane, jer onda uzbunjivač može i državnim organima i javnosti da predoči ono što je video, čime je svedočio i da javni interes bude zaštićen.
Kada posmatramo korupciju nekad govorimo da je to sitna korupcija. Imali smo slučaj uzbunjivača koji je bio direktor Hitne pomoći, a koji je ukazao da su ekipe Hitne pomoći uzimale po 200-300 evra kada su dojavljivale pogrebnim preduzećima mesto smrti ljudi. Znamo da je posledica toga možda bila smrt u nekim slučajevima. Kada govorimo o korupciji govorimo o novcu koji nestaje, sliva se u neke privatne džepove. Ali iza tog novca su i sudbine ljudi. Sudbine uzbunjivača koji prijavljuju tu korupciju i sudbine ljudi u kojima čak u nekim slučajevima dolazi do smrti.
Javnost mora da ima pristup informacijama kako bi mogla da stane uz uzbunjivača
I love Zrenjanin: Kako obezbediti uslove da se uzbunjivači osete sigurnim? Pomenuli ste da je važno da javnost bude uz njih.
Vladimir Radomirović: Obaveštena javnost, javnost koja ima pristup informacijama je bitna. Takođe, državni organi, pre svega, tužilaštvo mora da reaguje na prijave uzbunjivača. I tu nam je potrebna podrška javnosti kako bi tužilaštvo reagovalo na vreme i kako bi tužioci bili zaštićeni od političkih pritisaka koji će biti neminovni kada krenu da istražuju zloupotrebe u koje su umešani neki visoki funkcioneri. Važno je da imamo medije koji će slobodno da izveštavaju o korupciji i drugim zloupotrebama i da imamo tužioce koji će uz pomoć tih medija i javnosti reagovati na prijave uzbunjivača i kažnjavati one koji su odgovorni za zloupotrebe.
I love Zrenjanin: Da li se u uslovima u kojima se uzbunjivači otpuštaju sa posla i zatvaraju broj prijava zloupotreba povećava ili smanjuje?
Vladimir Radomirović: Naše iskustvo u Pištaljci je da imamo sve više prijava. Ljudi žele da promene nabolje situaciju i tamo gde rade i u svojoj okolini. Žele da ovo društvo bude bolje i da oni koji su umešani u zloupotrebe odgovaraju. Da se to više ne ponavlja. Nama se javlja dosta ljudi. Pištaljka pruža građanima mogućnost da traže pravni savet ili da sa novinarima podele svoja saznanja, pa da novinari to istražuju. Imamo sve više upita sa pravne strane i sve više prijava koje istražuju naši novinari. Trenutno imamo premalo novinara s obzirom na broj prijava koje stižu. U poslednja dva meseca imamo bar 3-4 ozbiljne prijave nedeljno. Što se tiče advokatskih usluga tu smo u poslednje 4,5 godine pružili preko 2.000 pravnih saveta za oko 1.000 građana. U poslednje vreme beležimo rast od 20 posto u odnosu na početak godine.
Uzbunjivač može da bude svako ko primeti korupciju ili zloupotrebu
I love Zrenjanin: Ko su uzbunjivači?
Vladimir Radomirović: Uzbunjivači su uglavnom zaposleni u nekim organizacijama koji primećuju nepravilnosti i onda žele ili pravni savet od nas ili da to istražimo. Obraćaju nam se i pod imenom i prezimenom i anonimno. Mi istražujemo i anonimne prijave ako postoji dovoljno dokaza da je počinjena neka zloupotreba. Uzbunjivači su razni ljudi. Nema nekog tipa ličnosti ko je to. To su i muškarci i žene i mlađi i stariji ljudi, zaposleni, ljudi koji rade na ugovore… Zaista je širok opseg ljudi koji mogu biti uzbunjivači. I oni imaju pravo na zaštitu.
Zakon propisuje da u slučaju da je prema uzbunjivaču preduzeta neka štetna radnja, uzbunjivač treba na najnižem stepenu verovatnoće da dokaže da je to posledica uzbunjivanja tj. podnošenja prijave – obveštavanja poslodavca o postojanju zloupotrebe. S druge strane poslodavac mora da dokaže da ta štetna radnja prema uzbunjivaču nije u vezi sa uzbunjivanjem. Tu je teret dokazivanja na poslodavcu. Olakšano je dobijanje sudske zaštite.
I love Zrenjanin: Ima li sudska zaštita vremensko ograničenje?
Vladimir Radomirović: Ako postoji ta mogućnost, vi dobijate privremenu meru kojom se vraćate na radno mesto i onda se vodi sudski postupak kojim se pobija rešenje o raspoređivanju na drugo radno mesto ili rešenje o otkazu. Sve to vreme vi imate zaštitu. Naš advokatski tim ima solidan procenat slučajeva gde smo dobili te sporove. Sudovi i sudije su otvorni prema takvim predmetima i zaista postoji spremnost sudija da zaštite uzbunjivače i da poslodavac preuzme obavezu da uzbunjivaču isplati odštetu za sve što je urađeno.
Raste broj prijava koje podnose uzbunjivači
I love Zrenjanin: Kažete da imate više prijava korupcije i zloupotreba. Da li su ljudi spremniji da prijavljuju štetne radnje ili je porastao njihov broj?
Vladimir Radomirović: S jedne strane jeste ohrabrenje, jer su ljudi spremni da govore o tome, a sa druge strane, čini mi se da nedostaje reakcija poslodavaca, državnih organa, ne samo tužilaštva, nego recimo inspekcija da na vreme reaguju na nepravilnosti. Da zbog toga imamo situacije da sud mora da se umeša. Sud je u svakoj zemlji poslednji organ koji treba da odlučuje o nekom predmetu. Pre toga imate upravne organe, tužilaštvo. Oni svi treba da budu mnogo otvoreniji prema prijavama nepravilnosti i zloupotreba i da se konačno stepen korupcije u Srbiji smanji.
I love Zrenjanin: U kojim oblastima se najčešće prijavljuje korupcija?
Vladimir Radomirović: Bilo je dosta prijava koje se odnose na javne nabvke. Imamo dosta prijava iz prosevete. Razni nivoi prosvete, najviše vezano za visko školstvo. Imamo prijave iz upravnih organa, iz ministarstva, iz lokalnih samouprava. Mislim da je najviše naših klijenata kada je reč o pravnim savetima upravo iz lokalnih samouprava. Tu se dešavaju stvari koje se ne rešavaju na izvoru problema, već dolazi do odmazde prema uzbunjivaču.
Čini mi se da je to posledica sve slabijeg položaja lokalnih medija koji nemaju ni sredstava ni mogućnosti da izveštavaju o zloupotrebama i korupciji da pomognu građanima. I zato kao predsednik Udruženja novinara Srbije kažem da UNS već godinama traži da se ustanovi jedan državni mehanizam za pomoć lokalnim medijima gde bi se određena sredstva godišnje izdvajala iz budžeta lokalnih samouprava za podršku medijima. U medijskoj strategiji čiji nacrt bi trebalo uskoro da bude usvojen predviđen je neki minimum sredstava, a mi ćemo se zalagati da to bude dva posto godišnjeg budžeta lokalnih samouprava, kako bi se što pre rešavale prijave uzbunjivača i kako bi se smanjio nivo korupcije u lokalnim samoupravama.
U Zrenjaninu je bilo uzbunjivača i pre donošenja zakona koji ih štiti
I love Zrenjanin: Kakvi su podaci kada je reč o uzbunjivačima u Zrenjaninu?
Vladimir Radomirović: U Zrenjaninu smo još pre nego što je donet Zakon o zaštiti uzbunjivača imali slučaj uzbunjivača iz doma učenika srednjih škola. Sada iz opštine Žitište imamo uzbunjivača. Baš smo pre neki dan dobili upravni spor protiv opštine Žitište. Naši advokati su zastupali gospođu Divnu Sakradžiju iz Žitišta. To je još jedan dokaz da sudovi rade svoj posao, ali da ima dosta problema kod poslodavaca, nadležnih državnih organa. Oni svi moraju mnogo brže i mnogo bolje da reaguju na prijave uzbunjivača.
Ona je prijavila da se iznose matične knjige van matičnih područja gde treba da se vode. Prijavila je neke greške pri upisima vezano za jezik, za strane državljane, upis u matične knjige umrlih. Takođe, čovek koji je izabran za načelnika opštinske uprave nije ispunjavao uslov koji se odnosi na radno iskustvo u struci. Žena koja je to prijavila je bila premeštena na mesto zamenika matičara, pa na mesto arhivara, pa je to mesto ukinuto i ona je dobila otkaz. Sve to u roku od godinu i po dana, a to je bila direktna posledica uzbunjivanja.
Bez obzira na neprijatnosti kojima su bili izloženi, uzbunjivači bi opet sve isto uradili
I love Zrenjanin: Mnogi uzbunjivači su pretrpeli ozbiljne pretnje, neprijatnosti zbog toga što su prijavili korupciju. U kontaktu ste sa njima, šta kažu, da li bi posle svega što su preživeli, opet isto uradili?
Vladimir Radomirović: Svi kažu da bi ponovo prijavili, jer su ljudi koji ne mogu da trpe zloupotrebe i da se neko tako odnosi prema zajedničkoj svojini ili prema interesu zaposlenih. Oni ne mogu drugačije.
I love Zrenjanin: Vaš pravni tim daje besplatnu pravnu pomoć uzbunjivačima. Međutim, uvek ostaje pitanje troškova koji prate sudske postupke. Mnogi nemaju novca da plaćaju takse, pa može da se dogodi da se postupak ne pokrene, zbog nedostatka novca. Na koji način bi to moglo da se reši?
Vladimir Radomirović: Hrvatska je nedavno usvojila zakon koji predviđa da u uzbunjivačkim sporovima uzbunjivač ne plaća sudske troškove. To je nešto o čemu bi moglo da se razmišlja kada na red dođu izmene zakona o zaštiti uzbunjivača kod nas.