Radio-amaterstvo se svrstava u hobi, ali u širem značenju. Neki radio-amateri vole da komuniciraju sa drugim radio amaterima i održavaju što dalje veze, neki vole radio-amaterska takmičenja, neki preferiraju konstruktorski rad, pravljenje radio uređaja, pojačala, antena itd., ali zajedničko za sve radio amatere je da u slučaju vanrednih situacija i opasnosti stavljaju u službu svoje znanje, iskustvo i tehniku.
Jedan od takvih datuma u istoriji Radio kluba „Zrenjanin“ ali i cele tada države SRJ je 24. mart 1999. kada je oglašena neposredna ratna opasnost. Savez radio amatera Srbije je odmah organizovao tzv. Radio mrežu za opasnost RMZO, a kao upravna stanica je bila stanica u Savezu radio amatera.
Radio klub “Zrenjanin“ je i pre toga imao dugu istoriju rada u vanrednim situacijama, počevši od pomoći radnim organizacijama kada su 1984-te bili veliki smetovi gde su radio-amateri obezbeđivali radio vezu između mašina za čišćenje snega, zatim ratovi u 90-im gde su „spajali pokidane veze“, poplave 2005. u Banatu, nebrojeno puta u pripravnosti (zemljotresi u Boki Kotorskoj, Skoplju, Banjoj Luci, poplave u Obrenovcu 2014.).
U vreme NATO agresije internet i mobilne komunikacije bile su u začetku, ali i da su bile na današnjem nivou verovatno ne bi mnogo vredele jer bi neprijatelj prvo pogodio čvorišta komunikacija i na taj način „odsekao“ kanale komunikacije službi ali i građana. Kada se ovako nešto desi ostaje najsigurnija komunikacija, a to je radio amaterski uređaj, žica kao antena okačena o prvo drvo i bilo koji izvor napajanja (gradska mreža, akumulator, baterije, solarni punjači itd), što je dovoljno da se čujemo par hiljada kilometara daleko! Radio klub je organizovan kao pomoćno mesto veze i tamo je instalirana sva potrebna oprema da se centar veze u slučaju opasnosti preseli u radio klub čiji je organizator bio Paun poz. znak YU7BP.
Svi radio amateri kao jedan
Radio klub „Zrenjanin“ je sve svoje operatore (osim onih koji su bili već negde na ratnim dužnostima), stavio u službu odbrane. Tako je Pubi poz. znak YU7ZX dobio zadatak da sa kolegom dežura na silosu jedne fabrike i tamo je proveo svo vreme bombardovanja. Imao je uslovno rečeno „lep“ pogled na okolinu i požare koji su besnili iz rafinerije Novi Sad i petrohemije Pančevo. Zbog siline udara bombi, silos je oscilirao i tresao se bez obzira što je epicentar bio 50 kilometara dalje. Sa silosa je prenosio informacije, a vrlo često je traženo da u mraku po noći, prati određena pomeranja sumnjivih vozila po gradu i okolini za koje se sumnjalo da se bave obaveštajnim radom za neprijatelja ili eventualno postavljanjem lokatora. Vrlo često je bio svedok raznih manevara i aktivnosti neprijatelja u vazduhu i o tome izveštavao upravnu stanicu, koja je informacije prenosila dalje. Upravna stanica je „upravljala“ radio vezom i do nje su se slivale informacije kako iz lokalnih područja tako i iz inostranstva. Akteri tih događaja, tj. radio amateri koji su učestvovali u radio mreži su u više navrata potvrdili da su najčešće radio-amateri Slovenije, Italije i Madjarske, javljali prelete i poletanja NATO avijacije. Naročito je bila jaka „Mađarska“ veza.
Pucanj u prazno
Zanimljivo je kako radio amateri svoje znanje uspevaju da iskoriste i u izuzetno opasnim situacijama. Tako je svoju kreativnost iskazao i Steva poz. znak YU7FL, vezista SUP-a, koji je u to vreme sa svojom jedinicom bio na Kosovu u borbenim redovima. Naime, poznato je da vojska i policija uglavnom koriste antene neusmerenog zračenja, što bi danas nazvali tzv OMNI directional antenama ili jednostavno „štap“ antenama kakve se nalaze na npr. WI-FI ruterima, telefonima i sl. Steva je kao „pravi“ radio amater uvek u svojoj kampanjoli imao neku radio amatersku antenu „viška“, u ovom slučaju usmerenu radio-amatersku antenu. Kod OMNI tj. antena kružnog zračenja, relativno je lako locirati signal, medjutim, kod usmerene antene i na frekvenciji ultra-kratkih talasa situacija postaje prilično zamršena. Steva je svoju usmerenu radio-amatersku antenu priključio na vojni radio uređaj na liniji fronta, antenu usmerio na potpuno drugu stranu u jedno brdo udaljeno nekoliko kilometara, koje mu je poslužilo kao „ogledalo“. Počeo je da emituje i signal se odbio o brdo što su detektovali neprijateljski „lovci“ na radio signale i poslali lokaciju brda neprijateljskim jedinicama na zemlji koji su to brdo zasuli minobacačkim granatama iz svog mogućeg oruđa i oružja, jer je reflekcija signala bila takva da nije bilo moguće tačno odrediti izvor radio signala. Možemo samo da zamislimo Stevin osmeh u ovoj opasnoj situaciji.
Savez radio amatera je od predsednika države, tada Slobodana Miloševića dobio Orden zasluga za narod jer su radio amateri poput Pubija YU7ZX na silosu često izlagali svoje živote opasnosti, ali i javljali informacije od presudnog značaja drugim službama na terenu.
Radio klub „Zrenjanin“ YU7AOP nije morao da bude rezervni centar veze jer se srećom i rat završio, ali je postao organizacija od posebnog interesa u opštini Zrenjanin, a od lokalne samouprave ima najveću pomoć i podršku u svojim redovnim aktivnostima, kao i od Ministarstva Odbrane na čijim konkursima učestvuje svake godine.
Prijavite se na kurs za radio-amatere
U mirnodopskim uslovima radio amateri kluba „Zrenjanin“ se bave radio amaterskim vezama, takmičenjima kao i konstrukcijama razne elektronske opreme.
Kako vreme ide i obrazovanje postaje sve bitnije, radio klub ima nekoliko kurseva a to su: kurs za amaterskog radio operatora, kurs iz amaterske radio goniometrije. Sekcija „Mejkersi“ već nekoliko godina razvija razne elektroničke spravice na platformi Arduino. „Najvernija“ publika ovih kurseva su školska deca i omladina.
Svi zainteresovani za pohađanje kurseva radio-amaterizma mogu da se jave mejlom sa pitanjima i informacijama na E-adresu yu7aop@gmail.com ili prošetaju do Male Amerike Kej 2. Oktobra 19 utorkom i petkom od 19h.
Tekst o bombardovanju je pisan na osnovu priča aktera koji su te 1999. godine služili odbrani države. Mi koji tada nismo bili aktivni radio amateri želimo na ovaj način da sačuvamo svedočanstva od zaborava, a svake godine 24. marta u 19,55 sati svi radio amateri Srbije se “skupljaju” na frekvenciji radio amaterskih repetitora pod sloganom “Da se ne zaboravi”, da bi odali poštu poginulima u ovom bomardovanju, ali i demonstrirali snagu radio veza i radio talasa.
Autor: Boris (YU7MW)
.gif)
.gif)
